Smrskani padeži

Kao čovek rođen u pretkompjuterskoj eri, moram priznati da nijedne novine nisam čitao u digitalnoj verziji. Ako mi je do čitanja, kupim ih na kiosku pa čitam na hartiji. Otuda ne znam da li su stepen pismenosti i lektorske intervencije slabije u kompjuterskom nego u štampanom izdanju. Moguće je da jesu, sudeći po „linkovima“ s primerima grešaka koje mi je, sve iz jednog tabloida koji nećemo imenovati, poslao čitalac Slobodan Kozarčić. Kao prvo, zapazio sam da su naslovi delimično pisani običnim slovima a delimično verzalom, da bi se istakle pojedine „senzacionalne“ reči. U štampi se to nikad ne radi. U svakom slučaju, naslovi su najupadljiviji deo štampanog teksta, pa zato i autori, lektori i urednici obraćaju posebnu pažnju na njih. U digitalnom izdanju, naprotiv, Kozarčić je zapazio naslove kao „Kik-bokser u Nemačkoj na smrt pretukao muškarca srpskog porekla“, „VOZ IZLETEO IZ ŠINA, poginule 22, povređena 171 osoba, pojedini su NA SMRT SMRSKANI“, „Konj vukao zapregu pa srušio na sred bulevara“. Prilog nasmrt i predlog nasred, po Pravopisu, pišu se kao jedna reč. Što se tiče onoga „konj srušio“, možda je slučajno izostavljena povratna zamenica se, ali naš čitalac kaže da ga to opasno podseća na ono sveprisutno „odmaram“, koje normativni lingvisti uzalud pokušavaju da isprave u odmaram se. Povodom velike saobraćajne nesreće na putu Beograd-Niš, predsednik Skupštine Crne Gore izrazio je saučešće svojoj koleginici u srpskoj skupštini. Naslov iznad te vesti glasio je „Brajović uputio telegram saučešća Gojković“. Jeste da su ženska prezimena na -ić nepromenljiva, ali gramatike opominju da im se zato mora dodati ime ili druga odredba (Maji Gojković, predsednici Gojković). Na sportskoj strani naslov: „UŠAO U RING UZ PESMU I DOMINIRAO: Ovako je Cecin sin Veljko NOKAUTIRAO Gruzijca“. Kod nas je dugo bio uobičajen ruski oblik Gruzin, Gruzinka, koji je i danas moguć po Pravopisnom rečniku, pored oblika s domaćim sufiksom Gruzijanac, Gruzijanka. Nije pravilno, međutim, „Gruzijac“ i „Gruzijka“, kao što ne kažemo ni „Austrijac“, „Belgijac“, „Persijac“, „Venecijac“ i tome slično. Naravno da jezičkih sagrešenja ima i u tekstovima članaka, ali o tome ćemo sledećeg puta.