Bitka za Lučane

Vrlo je važno pažljivo slušati šta govori predsednik svih građana Aleksandar Vučić, jer upravo je on istakao marketinšku vrednost predstojećih izbora u četiri opštine, zakazanih za 16. decembar: „U Lučanima misle – blizu je Čačka, pa su tamo jaki, pa će da pobede, a u ove tri opštine nemaju nijednog čoveka da kandiduju, a kamoli nešto drugo i onda računaju – imamo dva mesta u Srbiji gde ćemo da dobijemo 30 posto, pa ćemo da kažemo naciji – vidi kako smo jaki...“, rekao je Vučić čim su se pojavile najave, u međuvremenu potvrđene, da bi veći deo opozicije mogao bojkotovati glasanje u Kladovu, Kuli i Doljevcu. Kada se, međutim, Vučićevim rečima doda činjenica o kojoj je govorilo više pravnih stručnjaka – da za raspisivanje izbora u Kladovu, Kuli i Doljevcu nema realnih razloga – na uverljivosti dobija tumačenje prema kome je vlast odlučila da, praktično, namesti izbore u opštinama u kojima dobro stoji, kako bi mogla medijski temeljno da prekrije moguću vest o solidnom rezultatu opozicije u Lučanima. I više od toga – da opoziciju u nastajanju, koja se koncentrisala na regularne izbore u Lučanima, „razvuče“ na još tri geografski udaljene tačke Srbije. Izgleda da, osim uobičajenog cilja naprednjačke vlasti – da preuzme kontrolu nad svim segmentima života u Srbiji – ima i novih razloga za pojačan izborni inženjering u mestašcu sa manje od 18.000 stanovnika. Gotovo da je opšte mesto stav da, ukoliko zaista bude morala da povuče nepopularne poteze vezane za Kosovo, vlast neće dopustiti postojanje ostrva slobode na kojima bi se o toj „novoj realnosti“ moglo kritički promišljati. U tom kontekstu, izbori u Lučanima spadaju u istu „fioku“ kao i nova stezanja medijskih sloboda ili vesti o opkoljavanju opozicionih štandova po Srbiji od strane naprednjačkih aktivista, kako baš ništa od onog što opozicionari imaju da kažu ne bi stiglo do građana. Ima i navoda o izvesnim promenama raspoloženja građana. Ne, naravno, onakvih kakve bi opozicija želela, ali ipak neprijatnih po vlast uplašenu od početka procesa krunjenja – prema nekim izvorima, u poslednje vreme uočen je izvestan pad rejtinga SNS, ali i porast broja negativnih ocena namenjenih samom Vučiću (pozitivne su, tvrdi se, i dalje na broju). Stižu i vesti o nezadovoljstvu u okviru SNS, koje ne preti pobunom, ali ipak ima neprijatno dejstvo za stranačku izbornu mašineriju. Sve su, tvrdi se, češće situacije u kojima naprednjački odbornici izostaju sa sednica i pokazuju manjak motivacije za borbu za „bolju, jaču“ Srbiju. Neprekidni rast stranke, naime, stvara potrebu da se nagrade novopridošlice, čime se smanjuje ona poslovična mala bara za mnogo krokodila. I eto razloga za komešanje „starih“. Kad se svemu tome dodaju pokazatelji koji govore o mogućnosti raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora, postaje jasnije zašto je bila potrebna ona „maska“ u vidu raspisivanja izbora u Kladovu, Kuli i Doljevcu – bez obzira na to što nije bilo zakonskih uslova za izazivanje prevremenog glasanja. Da ne ulazimo u detalje o kojima su pravnici već govorili, podsetićemo samo na sažetu ocenu Pavla Dimitrijevića, programskog direktora Crte, koji je, pozivajući se na Zakon o lokalnoj samoupravi, konstatovao da ni u Doljevcu, ni u Kuli, a ni u Kladovu, odlukom da budu raspisani izbori, nisu poštovani konkretni uslovi koji se navode u članu 85 tog Zakona. Zato je Savez za Srbiju u utorak saopštio da neće učestvovati na izborima u te tri opštine. Odmah potom, oglasio se i Građanski blok 381, okupljen oko Pokreta slobodnih građana, najavom bojkota izbora u sve četiri opštine. Istovremeno, kolegama iz SZS uputili su poziv da odustanu od svoje davno donete odluke o učešću na izborima u Lučanima, s obrazloženjem da se ništa nabolje nije promenilo u izbornim uslovima koji su na opozicionom sastanku pre mesec dana ocenjeni kao nedemokratski. Aleksandar Šapić, s druge strane, nije govorio o izbornim uslovima: „Nećemo izlaziti na lokalne izbore, jer tamo još nemamo formiranu organizaciju i ljude koji bi na njih u ime SPAS-a izašli“, rekao nam je predsednik opštine Novi Beograd i lider novog pokreta sa ambicijama većim od lokalnih. Uprkos neslaganju u stavovima o izborima u Lučanima, možda još ima izgleda i da se uspostavi neka vrsta međuopozicione saradnje u sprovođenju aktivnog bojkota izbora (bar) u tri opštine. Samo dan pre saopštenja kojim je 381 tražio od SZS da promeni odluku o Lučanima, Rade Veljanovski iz PSG tvrdio nam je da, s njihove strane, postoji spremnost za takve razgovore, dok su u SZS dodavali da su, u tom cilju, već podeljena zaduženja, pa su sa nekim opozicionarima izvan Saveza, razgovori već obavljeni i saglasnost dobijena. Naravno da je svima jasno da će vlast, preko svojih nebrojenih megafona, celu priču smestiti u kontekst kilavosti opozicije. Kakva god, međutim, uspela je da u istom danu proizvede dve po režim neprijatne vesti: baš u danu kada je Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca, ispred tri opozicione lokalne samouprave i još 448 odbornika iz drugih 40 gradova u Srbiji, govorio o pritiscima koje centralna vlast sprovodi s ciljem preuzimanja kontrole – SZS je saopštio da će pred Ustavnim sudom zahtevati ocenu o ustavnosti i zakonitosti raspisivanja izbora u tri opštine, kao i privremenu meru obustavljanja svih predizbornih radnji. Niko nije baš toliko naivan da veruje da će USS ovoga puta postupiti odgovornije nego u mnogim drugim situacijama kada je odlučio da jednostavno ignoriše žalbu koja mu je upućena. Negde na gomili spisa koja nisu dobila odgovor, recimo, nalazi se i zahtev za ocenu ustavnosti odluka o raspisivanju izbora u Negotinu, Mionici i Pećincima u decembru 2017, koje je podnela Crta zbog sličnog „tempiranja izbora“ – ni tamo nije poštovan rok od mesec dana od trenutka podnošenja ostavke dotadašnjih predsednika opština. Ukoliko očekivana pojačana evropska pozornost, izazvana Zelenovićevim svedočenjem pred Komitetom za monitoring Saveta Evrope u Strazburu ipak ne bude razlog da sudije Ustavnog suda natera da uporede slovo zakona i praksu, u Savezu za Srbiju kažu da će to biti deo „dvostruke kampanje“ koju planiraju: cilj je, kažu, da se, s jedne strane, raznovrsnim aktivnostima na terenu, dobije podrška birača, ali, s druge strane, da se, u svim fazama izbora, temeljno dokumentuju pritisci i nepravilnosti. I da se taj materijal, potom, koristi u predstojećim teškim fazama utakmice koja se sve češće opisuje ne kao političko nadigravanje, već kao „borba za slobodu“. Nije potrebno mnogo razgovora sa zapadnim izaslanicima u Beogradu za razbijanje iluzije da reči Tanje Fajon, poslanice Evropskog parlamenta i članice Delegacije EP za odnose sa Kosovom, prema kojima se u Srbiji „situacija dosta pogoršala“, najavljuju skoru promenu evropske doktrine negovanja aktuelne „stabilokratije“ u Srbiji. Ali se izvesna neprijatnost u suočavanju sa činjenicama koje govore o pravom stanju stvari u zemlji ipak vidi. Zato je važno imati u vidu ove reči sociologa Darija Hajrića, iz teksta pisanog za Dojče vele: „Vučić će biti poželjan saveznik EU dok god cena tolerisanja njegovog samovlašća na unutrašnjem planu ne bude previsoka, odnosno dok god je moguće održavati privid legalnosti i legitimnosti njegove vlasti. Ukoliko bi slučajevi preotimanja lokalnih samouprava, nasilja nad medijima i političkog kriminala počeli da se gomilaju pod nosevima evropskih birokrata, ta gomila bi se vrlo brzo preturila pod svojom težinom, a ako u padu počne da ruši kulise – neka padnu, padu su i bile sklone“. Nevolja je, međutim, što u tome leži još jedan razlog za sve tvrđe poteze sve nervoznije vlasti. Za zapušavanje sve većeg broja rupa moglo bi se s priručnog čekića preći na ozbiljan malj.