Velimir Ćurgus Kazimir (1948-2018)

Kada sa javne i medijske scene ode čovek koji se kroz čitavu karijeru nepokolebljivo držao profesionalnih standarda, postaje jasno da je novinarstvo ostalo bez sve ređih ličnosti, čiji rad nisu mogle da određuju bilo kakve otežavajuće okolnosti, politički pritisci ili težak materijalni položaj u koje je novinarska profesija poslednjih decenija zapala. Upravo takav je bio Velimir Ćurgus Kazimir. Među kolegama je bilo dovoljno izgovoriti Kaza i odmah bi bilo jasno da je zagarantovan lični i profesionalni dignitet. Teško je i nabrojati šta je Kaza sve ostavio kao sopstveni legat. Ostaće zabeleženo da je osam godina bio urednik i pokretač izdavaštva u Istraživačko-izdavačkom centru omladine Srbije u Beogradu. Nakon toga od 1988. do 1996. godine bio je urednik kulturne rubrike u Politici, u vremenima kada nije bilo nimalo lako održati profesionalne standarde i kada su mnogi posustajali i odustajali. Ne i Kaza. Velimir Ćurgus Kazimir bio je i jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), a u poslednjih skoro 18 godina obavljao je funkciju direktora Medijskog arhiva Ebart koji je osnovan 2000. godine. S redakcijom NIN-a uspešno je sarađivao na više projekata. Ali, novinarstvo nije bilo jedino polje u kome je Ćurgus ostavio dubok trag. Autor je desetak knjiga proze i eseja koji su prevođeni na engleski, francuski, nemački, španski, poljski i japanski. Dobitnik je Međunarodne nagrade za esej časopisa Lettre International u Vajmaru, 2000. godine. Bio je član srpskog PEN centra, a bavio se i slikarstvom. Ipak, od prvog do poslednjeg dana određivalo ga je novinarstvo za koje je živeo.