Neznanje ili loša namera

Iz autorskog teksta druga Bakića, koji je 1. novembra objavljen u ovom nedeljniku, možemo utvrditi dve važne stvari. Prva je da drug Bakić ili ne poseduje osnovna metodološka znanja, koja ima svaki student treće godine političkih nauka, ili pak ne bira sredstva kako bi oklevetao političkog protivnika. Drugim rečima, ili drug Bakić ne zna za razliku između termina i pojma, ili namerno i bezobzirno dezavuiše javnost o prirodi političkih stavova Nacionalne avangarde. Termin „arheofuturizam“ koji se koristi u citiranom tekstu nije ničija tapija. Taj termin mi koristimo da opišemo pojam spajanja identiteta i budućnosti građanstva. Neki drugi autori ga koriste za neke druge pojmove. Metodološki je potpuno pogrešno nama pripisivati zastupanje određenog pojma samo zato što smo spomenuli isti termin, pogotovo ako mi sami nigde to nismo uradili. Štaviše, naprotiv. Ukoliko bi drug Bakić bio u pravu, to bi značilo da bi se svako ko se danas zalaže za, recimo, „Ujedinjenu Evropu“, mogao označiti kao hitlerovac, jer je Hitler koristio sintagmu „Ujedinjena Evropa“. To je metodološki i logički nonsens. Postavlja se pitanje da li drug Bakić takvu podvalu čini zbog neznanja ili svesno, sa namerom? Odgovor na to pitanje će nam dati druga od dve važne stvari koje se mogu primetiti u pomenutom tekstu druga Bakića. Ta druga važna stvar je način na koji Bakić komentariše učešće ambasadora Italije na konferenciji koju smo organizovali. Drug Bakić smatra da je ambasadora lično poslao zamenik premijera Salvini zarad davanja podrške buđenju desnice u Evropi. Ova skandalozna izjava nam ukazuje na prirodu javne uloge druga Bakića. Drug Bakić ne vidi ulogu ambasadora u skladu sa Bečkom konvencijom, kao predstavnika prijateljske države, on ambasadora ceni po pretpostavljenoj ideološkoj orijentaciji. Isto kao i Nacionalnu avangardu. Drug Bakić se smatra pozvanim da se bori protiv desnice u Srbiji, kao i šire u Evropi. Glavni kriterijum je ideološka podobnost, a ne funkcija aktera u građanskom društvu. To nam ukazuje na polazne osnove javnog delanja druga Bakića. On ne nastupa ni kao naučnik, on ne nastupa ni kao analitičar, on nastupa kao levičarski političar. To nam dalje ukazuje da orkestrirana kampanja protiv Nacionalne avangarde ima neolenjinističke pozicije internacionale. Sa pozicija svetske, komunističke revolucije, dozvoljeno je koristiti sve metode političke borbe ne samo u okviru svog društva, već i na međunarodnom nivou. Ovim stičemo dovoljno osnova da damo odgovor na pitanje koje smo postavili. Drug Bakić namerno, ne birajući sredstva, iznosi neistine na račun Nacionalne avangarde, kao i na račun ambasadora Italije u Srbiji, jer nas smatra legitimnom političkom metom. Svetonazori ekstremne levice dozvoljavaju upotrebu svih sredstava protiv klasnih i ideoloških neprijatelja. U potvrdu ove teze prilažemo i izjavu druga Bakića koju je dao u jednoj fantomskoj emisiji pod nazivom „Zumiranje“ gde za nas kaže: „Svi treba da budu u zatvoru, a po mom mišljenju i na nekim vrlo strožim merama.“ Pitamo se koje su strože mere u građanskom društvu od lišavanja slobode? Da li je to radni logor na nekom otoku ili metak u potiljak u Lisičijem potoku? Drugosrbijanska politička elita samo se čini građanski orijentisanom, ali ona je u svojoj biti lenjinistički totalitarna bez bilo kakvog obzira za građanska i ljudska prava svojih ideoloških protivnika. Mi kao udruženje građana imamo pravo da ukazujemo na ovakve stvari. Imamo pravo da podižemo političku svest građana kako bi na izborima mogli da izbegavaju ovakve političke opcije ukoliko žele da zaštite nacionalni interes.