Novi biznisi i čista energija

Poslednjih godina globalna naftna industrija nalazi se na svojevrsnoj prekretnici. I to ne samo zbog volatilnosti tržišta i nepredvidivih kretanja cena sirove nafte, već i zbog rastućih zahteva da se unapredi zaštita životne sredine koji su posebno izraženi u Evropi, kao i zbog ubrzanog tehnološkog razvoja koji predstavlja izazov za sve industrije. Pod ovim okolnostima, stručnjaci ističu da će nafta i gas ostati dominantni energenti na tržištu i u narednim godinama, ali da će u periodu koji je pred nama njihov udeo biti postepeno smanjivan. Učešće fosilnih goriva u globalnom energetskom miksu zauzimaće mahom obnovljivi izvori energije što korespondira sa zahtevima da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte i time utiče na usporavanje globalnog zagrevanja. Iako je izvesno da će rast značaja obnovljivih izvora energije na tržištu biti postepen i da će zavisiti i od brzine implementacije novih tehnologija, globalne naftne kompanije već su počele da se pripremaju za takav scenario i diversifikuju svoje poslovanje. Tako je, na primer, Šel formirao posebnu poslovnu jedinicu koju je nazvao Nove energije i koja će se baviti investiranjem u tehnologije sa niskom emisijom ugljen dioksida. Francuski Total je suvlasnik jednog od najvećih svetskih proizvođača solarnih panela SunPower, dok je Ekson najavio ulaganja u čiste tehnologije, među kojima i ispitivanje genetski modifikovanih algi koje se mogu koristiti u procesima u postojećim rafinerijama. Britiš Petroleum, sa druge strane, značajna sredstva ulaže u proizvodnju biogoriva, a Ševron u proizvodnju geotermalne energije. Kada je reč o domaćem tržištu, vodeća energetska kompanija, Naftna industrija Srbije, takođe je sprovela značajne korake kako bi spremno dočekala promene koje očekuju ovaj sektor. Jedan od značajnih iskoraka NIS-a, kada je reč o diversifikaciji poslovanja, bio je početak proizvodnje električne energije koji je potom pratila i trgovina električnom energijom. U NIS-u ističu da ovaj potez nije bio samo ekonomski opravdan, već da je značajan i sa ekološkog aspekta, jer se za proizvodnju električne energije na naftnim i gasnim poljima u Srbiji koristi gas koji je ranije bio spaljivan na baklji. Na ovaj način značajno su smanjene emisije gasova u atmosferu što doprinosi unapređenju zaštite životne sredine u našoj zemlji. Naime, NIS je od 2013. godine pustio u rad 14 malih elektrana, odnosno kogeneracionih modula u Srbiji, dok su investicije u ovaj biznis-pravac iznosile oko 20 miliona evra. Električnu energiju proizvedenu u mini-elektranama NIS koristi za potrebe svojih postrojenja, dok se ostatak isporučuje u javnu distributivnu mrežu. Kada je reč o trgovini električnom energijom, NIS je prisutan na tržištima Srbije, BiH, Rumunije, Slovenije i Mađarske, a cilj je prisustvo na svim tržištima u ovom delu Evrope. Ukupan obim trgovanja električnom energijom NIS-a za prošlu godinu iznosi 2,4 teravatsati, a zanimljivo je da je NIS prvi ugovor o snabdevanju električnom energijom na srpskom tržištu potpisao sa Narodnim pozorištem u Beogradu. „Naš cilj je da NIS tržištu ponudi široku paletu energetskih proizvoda na koji konkurencija u regionu neće imati efikasan odgovor. U tom pravcu, kao dinamična kompanija, neprekidno razmatramo nove pravce poslovanja. Za nas je, pored ekonomske opravdanosti ulaganja u proizvodnju električne energije, izuzetno važno što smo ostvarili značajne ekološke benefite i doprineli unapređenju zaštite životne sredine“, rekao je za NIN Andrej Tučnjin, prvi zamenik generalnog direktora NIS i direktor Divizije Downstream. Prema njegovim rečima, ključni zadatak NIS-a u oblasti energetike u narednom periodu biće izgradnja novih postrojenja za proizvodnju električne energije, u skladu sa Strategijom razvoja kompanije do 2025. Pre svega, reč je o Termoelektrani-toplani (TE-TO) Pančevo i realizaciji projekta vetrogeneracije u koji NIS i njegovi međunarodni partneri nameravaju da ulože više od 300 miliona evra. Izgradnja TE-TO Pančevo omogućila bi proizvodnju ekološki čiste energije pa bi iz tih kapaciteta na godišnjem nivou strujom moglo da se snabdeva oko 230.000 prosečnih srpskih domaćinstava. „Realizacijom ova dva projekta NIS bi postao značajan proizvođač električne energije kojom bi snabdevali tržište. Time bismo dali i novi doprinos energetskoj stabilnosti Srbije, ali i uvećali prihode kompanije na korist naših akcionara, zaposlenih i zajednice u kojoj poslujemo“, rekao je Tučnjin.