Primirje u iskopanim rovovima

Objektivno, stvari su išle ovako: 6. novembra su održani izbori za Predstavnički dom Kongresa, 35 mesta u Senatu i 36 guvernera saveznih država. Rezultati objavljeni kasno uveče, istog dana pokazali su da su demokrate osvojile većinu u donjem domu Kongresa, republikanci zadržali većinu u Senatu, a rezultati guvernerskih trka bili su mešoviti. Dan kasnije, na prvoj postizbornoj konferenciji predsednik Donald Tramp je proglasio „neverovatan uspeh republikanaca“ (što je tačno samo ako se zanemari da su izgubili donji dom), čestitao demokratama i deset minuta posle pomirljivih poruka nastavio kao da mu je neko sipao pun rezervoar besa. Ušao je u obračun sa novinarom Si-En-Ena DŽimom Akostom, koga je nazvao „užasnom osobom“. Onda su Akosti pokušali fizički da otmu mikrofon, a kasnije mu je oteta akreditacija za izveštavanje. Samo pola sata posle tog incidenta, kao bomba je odjeknula vest da je sekretar za pravosuđe DŽef Sešns podneo ostavku, da bi se zatim otkrilo da je otpušten, odnosno da je podneo ostavku na Trampov zahtev. Crveni karton Sešnsu, 41. zvaničniku koji je napustio Trampovu Belu kuću, i nije bio toliko iznenađenje jer ga je predsednik često kritikovao, ali jeste bio šok u danu posle izbora. Demokrate su posle osam godina ponovo osvojile većinu u Predstavničkom domu Kongresa – što jeste najveća promena u ravnoteži snaga u Vašingtonu, ali je odlazak Sešnsa učinio da to bude sporedna vest. Tramp voli da kontroliše vesti i mnogi kažu da je u tome majstor. Zato i nije bio čudan stav pojedinih analitičara i medija da je Sešns otpušten dan posle izbora i zbog skretanja pažnje sa pobede demokrata. Ali, kongresni izbori su se desili. Potvrdili su tradicionalnu gubitničku praksu partije predsednika i opoziciju kao dobitnika. Predsednik Tramp je preživeo prvu biračku proveru i dobio glasove svoje baze. Izbori su pokazali da u zemlji žive dve različite Amerike, za koje je pitanje kako će postići jedinstvo. Šta su naposletku doneli ovakvi rezultati? Politički analitičar na Ej-Bi-Si televiziji Metju Daud je ukratko sumirao: „Republikancima je pomogla geografija, demokratama demografija.“ Demokrate su osvojile većinu u Predstavničkom domu Kongresa. Budući da se u trenutku pisanja teksta glasovi još broje, prognoze su da bi mogli da dobiju između 35 i 40 mesta – što je najveći broj koji su osvojili u donjem domu od Votergejta 1974. Kolumnista NJujork tajmsa Dejvid Bruks ocenjuje da je, poput „beba Votergejta“, sada u Predstavnički dom stigla nova generacija „Trampovih beba“ koje su mlađe, raznolike i umerene. Demokrate su kandidovale i centriste i levičare, kao i rekordan broj žena, pripadnika nacionalnih i seksualnih manjina. I svi su imali nešto zajedničko - glasove stanovnika predgrađa, posebno belih, obrazovanih žena. Vašington post konstatuje da su demokrate, uz glasove urbanih sredina dobile i glasove predgrađa koja su ranije naginjala ka republikancima, a sada su se pobunila protiv Donalda Trampa. Taj zaokret doveo je do „talasa duginih boja“ kako ga je opisao Ven DŽons sa Si-En-En-a: „Kongres će biti najraznolikiji do sada sa skoro 100 žena, 42 predstavnika latino zajednice, dve muslimanke (od kojih je jedna izbeglica iz Somalije), dve Indijanke (od kojih se jedna deklariše kao pripadnica LGBT zajednice). Analitičari ocenjuju da takav donji dom više liči na Ameriku. U izboru guvernera u 36 država, delovalo je da su demokrate prošle mnogo gore nego što zaista jesu. Dvoje njihovih kandidata, Afroamerikanaca, nisu bili u prednosti u dve najveće, medijski najpraćenije i još neizvesne trke: u DŽordžiji i Floridi. Ali su zato uspeli da otmu sedam država od republikanaca, među njima i Kanzas, Viskonsin, Mičigen, Ilinois – što je značajno za pozicioniranje pred predsedničke izbore 2020. Najveći gubitnik Demokratska partija je bila u Senatu, što se znalo i pre izbora. Naruku im nije išlo to što su se kandidovali u „crvenim“ državama čiji su glasači 2016. izabrali Donalda Trampa. Izgubili su senatorska mesta u Severnoj Dakoti, Misuriju, Indijani, Tenesiju, možda i Floridi. Odmoglo im je i nedavno glasanje o sudiji Vrhovnog suda Bretu Kavanou, kojeg su tri žene optužile za seksualno zlostavljanje. Demokratska senatorka iz Severne Dakote Hajdi Hajtkamp glasala je protiv i izgubila, dok je recimo demokrata DŽo Menčin iz Zapadne Virdžinije glasao za Kavanoa i ostao u fotelji. Verovatno najveći protivnik u izborima za Senat im je bio predsednik Tramp koji je svu snagu fokusirao na senatske republikance i neke kandidate za guvernere. Učestvovao je i na po dva mitinga dnevno i stalno tvitovao. Na Predstavnički dom predsednik nije trošio energiju, ali su i u toj trci bolje prošli republikanci koji su se držali Trampa. Predsednik je gubitnicima prebacio u prvom postizbornom obraćanju. Ili, kako je to rekao politički komentator Mark Šilds „pošto je dobio bitku, Tramp je sišao da puca u ranjenike“. I tako je pokazao da je gazda u svojoj partiji, ocenjuje magazin NJujorker, zbog čega će republikanci u Kongresu morati da igraju drugačije. Tramp je, naravno, prećutao da su republikanci izgubili nekoliko važnih guvernerskih pozicija poput one u Viskonsinu, ali se pohvalio pobedom u Ohaju i prevremeno na Floridi. Ohajo i Florida su dobar lakmus papir za rezultate predsedničkih izbora. Pitanje je, međutim, hoće li aktuelni predsednik preživeti u Beloj kući do 2020. Demokrate u Kongresu su mu već zapretile velikim slovom I: ne impičmentom, nego istragama. O opozivu demokrate za sada ne govore, ali su najavile da će u okviru kongresnih odbora od januara 2019. istraživati Trampove poslove, poreske prijave i potencijalne sukobe interesa, ali i veze njegovog izbornog štaba i Rusije. NJihova ovlašćenja posebno su dobila na težini posle otpuštanja sekretara za pravosuđe DŽefa Sešnsa. Demokrata DŽerod Nedler, koji će verovatno predsedavati Odborom za pravosuđe, već je ocenio da je to što je Tramp otpustio Sešnsa mešanje u istragu Roberta Malera o Rusiji i da će demokrate učiniti sve da tu istragu zaštite od Bele kuće i novog v. d. sekretara za pravosuđe. Tramp inače lojalnom Sešnsu nikad nije oprostio to što se izuzeo iz istrage i praktično odbio da kontroliše Malera. Sada je na Sešnsovo mesto postavljen njegov šef kabineta Metju Vitaker koji je kritikovao istragu o Rusiji i za sada nije pokazao nameru da Malera ostavi bez nadzora. Vitaker može da odluči i o tome da ne objavi Malerov izveštaj o istrazi, ali demokrate mogu da iskoriste svoja ovlašćenja i traže objavljivanje tog izveštaja, a mogu i da pozovu Roberta Malera da svedoči pod zakletvom i iznese nalaze iz istrage koji nisu poverljivi. Tramp je u prvim postizbornim tvitovima konstatovao da birači shvataju da je Malerova istraga lov na veštice, te da će „ako demokrate budu trošile novac poreskih obveznika na istrage, Senat istraživati njih zbog curenja poverljivih informacija“. Posle se pohvalio da je majstor u igri natezanja i da je „bolje da demokrate ne počinju s tim“. Predsednik je ipak načinio prvi korak iz predostrožnosti: čim je bilo izvesno da ima većinu u Senatu koja će potvrditi novog sekretara za pravosuđe, otpustio je Sešnsa i imenovao čoveka koji Malera neće ostaviti na miru. Bela kuća, naravno, sve vreme poriče nameru da otpusti ili opstruiše Malera. Većina u gornjem domu Kongresa Trampu ne služi samo kao eventualna zaštita od istrage, već mu omogućava da nastavi sa postavljanjem sudija u federalnim i nižim sudovima, a moguće i u Vrhovnom sudu gde republikanci sada imaju većinu od pet konzervativnih sudija. Iako niko od postojećih liberalnih sudija nije najavio odlazak u penziju, čak ni sutkinja Rut Bejder Ginsburg (85) koja je dva puta imala rak, polomila je tri rebra i kako ocenjuje portal Vox - demokrate bi trebalo da se mole za njeno dobro zdravlje. Politiko piše da zbog republikanske većine u Senatu postoji mogućnost da ceo pravni sistem skrene udesno, što bi moglo da kulminira odlukom Vrhovnog suda da ukine legalnost abortusa ili pozitivnu diskriminaciju pri upisu na fakultete. Veliko je pitanje mogu li republikanci i demokrate oko nečega da se dogovore ili će stanje biti ratno. Donald Tramp je ponudio potencijalnoj predsedavajućoj Predstavničkog doma Nensi Pelosi „maslinovu grančicu“ i izjavio da se nada da će moći da rade zajedno na usvajanju zakona iz oblasti infrastrukture, cene lekova i drugih. I Pelosi je rekla da bi volela da zakonski predlozi budu dvostranački. Ali demokrate već imaju drugačije ideje od republikanaca o zdravstvenom osiguranju, smanjenju poreza, imigracionoj politici ili recimo Trampovom zidu na granici s Meksikom. Potencijalna blokada u Kongresu možda može biti loša za zemlju, ali ne nužno i za predsednika Trampa koji je navikao da snagu crpi iz podela i da uvek ima neprijatelja kojeg može da okrivi za sopstveni neuspeh. Kolumnistkinja NJujorkera Suzan Gloser zato konstatuje da bi „ludnica tek mogla da počne“. Ludnica je već u toku na Floridi, gde se (u trenutku pisanja teksta) glasovi ponovo broje u trkama za guvernera i senatora zbog razlike manje od 0,5 odsto. Republikanci u oba slučaja vode za nekoliko desetina hiljada glasova. Tramp je već upozorio na izbornu krađu, tužbe pljušte sa obe strane. Ulozi nisu visoki kao 2000. u slučaju Buš – Gor, ishod izbora ne može biti promenjen, ali može da nagovesti kome su glasači naklonjeniji u „majci svih neodlučnih država“ pred 2020. I demokrate i republikanci će se tada boriti i za dodatnih milion i po glasova sa Floride, jer je na ovim izborima usvojena promena zakona kojom se vraća pravo glasa bivšim zatvorenicima, većinom Afroamerikancima. Deluje da su rovovi za 2020. već dobro iskopani.