Kojekakvi ukrasi i kojekakva estetika

Kada je otvorena muzička fontana na beogradskoj Slaviji, iznenađujuća količina ljudi pokazala je poznavanje fontanologije, fontanike, fontanistike... Đavo bi ga znao kako se zove disciplina koja izučava organizovano štrcanje vode iz cevi u osmišljenom pravcu. Fontana je u međuvremenu rešila probleme sa prelivanjem, dobila komisiju za puštanje muzike, smanjila jačinu zvučnika i ustanovljen joj je nenapadniji vozni (tečni, kako god da se kaže) red štrcanja, svetljenja i sviranja. I to bi bilo to. Diskusija o fontani je u međuvremenu zamrla. Kada je počeo da se gradi Beograd na vodi, diskusije je takođe bilo, estetske, pravne i finansijske. Na temeljima te diskusije stvorio se i jedan politički pokret, koji je učestvovao na gradskim izborima, a po završetku izbornih aktivnosti rezultati su proslavljeni žurkom (podsećanje - nije pređen cenzus). U međuvremenu Beograd na vodi ređa sve više solitera, uz sve veću opasnost da neki stanari mogu da vide reku Savu samo ukoliko se dobrano nagnu kroz prozor... I to bi bilo to. I ova diskusija je naravno zamrla. Sad su na red za raspravu došli novogodišnji ukrasi, žmureći odabrani i radikalno blagovremeno povešani i pobacani po ulicama, trgovima i parkovima. Za razliku od pređašnjih situacija - u kojima su retki oni koji imaju sopstvene fontane ili solitere na poklonjenom elitnom zemljištu - veoma su retki oni koji nisu kupili, okačili ili gledali neki novogodišnji ukras. Stoga se može tvrditi kako smo skoro svi vlasni da se umešamo u ovu problematiku; što, evo, i činimo. U doglednoj budućnosti evidentno kičasti ukrasi biće sklonjeni, potom opet stavljeni u neka letnja doba – i to će biti to. Diskusije, isto, više neće biti. Ako nekog ne bude mrzelo, jednog dana će se otvoriti Muzej beogradskih tema i rasprava o njima. Dok se ustanova bude otvarala, doktori i medicinske sestre će već uveliko predvoditi armiju mladog sveta koji radi u Nemačkoj ili Švedskoj. Traktori će smoreno brektati po onome što ostane od 17.000 hektara privatizovanih njiva u okolini Beograda, koje nisu postale građevinsko zemljište. Na trafikama će čak i enigmatski časopisi biti pod državnom kontrolom kako bi se ukinulo baš sve ono što još piše uspravno. I da ne ređamo sad - celu rečenu trafiku bismo potrošili, sa sve pomenutom enigmatikom. Dana kad se ovaj muzej bude otvarao, u nekom njegovom ćošku će možda stajati i ovaj tekstualni doprinos uvaženim i korisnim beogradskim raspravama. Da zaključimo šta piše između redova, prilikom diskusije o kojekakvim ukrasima i još kojekakvijoj estetici, jednaku količinu pažnje i energije dobro je posvetiti i ćelavoj jelci (i pozicionoj i opozicionoj i političkoj i društvenoj i ekonomskoj i kulturnoj i obrazovnoj i demografskoj, a spisak nije do kraja došao) na kojoj se i realni i figurativni lampioni nalaze. U suprotnom postoji opasnost da jednoga dana ničeg sem kuglica, zvezdica i sijalica ne bude. A to neće biti za raspravu, već za konstataciju, kojom će se sve diskusije završiti. Uzgred, neke diskusije baš nisu dovoljne. Nekako su kič kad su same.