Pitanje državnosti a ne bezbednosti

Diplomatski rat Beograda i Prištine se nastavlja nesmanjenim intenzitetom, a srpskim vlastima se, nakon spornog rasporeda sedenja predsednika na pariskoj ceremoniji obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata i susreta Hašima Tačija i Vladimira Putina, makar na neko vreme razdanilo. Naime, na zasedanju Generalne skupštine Interpola u Dubaiju odlučeno je da Kosovo ipak ne postane deo svetske policije. Preciznije bi bilo reći – nije odlučeno da to postane. Interpol trenutno broji 192 članice, a za prijem je neophodna dvotrećinska podrška. Zasedanju je prisustvolao oko hiljadu zvaničnih predstavnika iz 173 države. U prvoj rundi glasanja, za prijem Kosova glasalo je 76 članica, 56 je bilo protiv, a 22 su bile uzdržane. Dvadesetak minuta kasnije se održala druga runda, kada je za prijem glasalo 68 članica nasuprot 16 uzdržanih i 51 protivnih prijemu. Iako je srpski ministar policije Nebojša Stefanović podsetio da pauza između rundi glasanja nije predviđena pravilima – valjda je nenaviknut na kršenje statuta i poslovnika, o čemu parlamentarna opozicija u Srbiji može da ga informiše – ispostavilo se da je stanka pomogla srpskoj delegaciji, pošto je u drugoj rundi učestvovalo 17 članica manje nego u prvoj. Možda su se zadržale u toaletu ili na kafi, a možda su već posle prve runde znale da njihovo prisustvo u drugoj neće ništa promeniti. Samo glasanje je imalo dugu i nepredvidivu predigru. Počela je s kosovskom objavom trgovinskog rata Srbiji i Bosni i Hercegovini kada je odlučeno da se uvede taksa od 10 odsto na proizvode iz ove dve države, a da se pojedini proizvodi – oni na kojima piše „Kosovo i Metohija“, „Kosovo UNMIK“ i „Kosovo Rezolucija 1244“ – potpuno zabrane. Nastavila se brojnim osnovnoškolskim trvenjima između srpske i kosovske delegacije, ispunjenim prozivkama, dobacivanjima, fotografisanjima, a navodno i fizičkim nasrtajem na jednog srpskog delegata. Potom je odbijen zahtev Srbije da se članstvo Kosova skloni s dnevnog reda, a među onima koji su za izglasavanje našla se i Rusija. Doduše, upravo je Rusija glasala protiv prijema Kosova u Interpol, uz, između ostalih, Španiju, Kipar, Kinu, Maroko, Belorusiju, ali i Namibiju i Surinam. S druge strane, Vanuatu i Kiribati su u Interpol primljeni. Prve reakcije bile su sasvim očekivane. Ne na članstvo dve pacifičke države, već na sudbinu Kosova. Srpske vlasti su rezultat slavodobitno obrazlagale mešavinom lukavštine, političke prepredenosti, diplomatije i vladavine međunarodnog prava. Delovi srpske opozicije – najglasniji je bio PSG – izrazili su žaljenje zbog ishoda i dodali da će neprimanje Kosova u Interpol drastično otežati organizaciju borbe protiv vazda organizovanog kriminala. Kosovske vlasti bile su razumljivo razočarane i ishod su pravdale naporima Srbije da Prištinu osujeti; ispalo je, ako im je verovati, da nisu dobile fotelju u Interpolu samo zato što se Srbija protivi normalizaciji odnosa. Tragično je pomalo to što i Srbija i Kosovo pitanje članstva Kosova u Interpolu tumače kao pitanje sopstvenog suvereniteta i državnosti dok im paradržavne mafijaške strukture, čini se, ne smetaju. Neko bi rekao da ni Beogradu ni Prištini ne bi odgovaralo da se stane na rep razbojništvu na severu Kosova i njegovom ostatku. Izvesno je da bi se prekinula tzv. heroinska ruta, na primer. I američke i britanske diplomate sugerišu da bi prijem Kosova drastično olakšao razmenu poverljivih informacija. S druge strane, ministar Stefanović sasvim sigurno preteruje kada kaže da bi te informacije pre ili kasnije došle u ruke albanskih terorista. S treće strane, male su šanse da Priština ne bi iskoristila resurse Interpola i na poternicu stavila bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije LJubišu Dikovića kojem pripisuje odgovornost za ratne zločine. Kosovo je već pokušavalo da pristupi Interpolu 2010. i 2015. godine, a prošle godine je tamošnja vlast zahtev prvo poslala, a potom ga po prijemu Palestine i povukla.