Nesalomivi vršilac dužnosti

Afere, poput onih sa Nuba investom i Nibens grupom, česte kritike za loše održavanje puteva, v. d. stanje koje traje sedam godina, i uprkos drugačijim zakonskim rokovima, gubici koje svake godine gomila preduzeće na čijem je čelu - ništa od toga nije bio dovoljno jak argument da Zoranu Drobnjaku, prvom čoveku Puteva Srbije, izmakne direktorsku fotelju, već više od jedne decenije. Omiljeni „loš učenik“ prvog učitelja Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, „preživeo“ je pet premijera i šest vlada, optužnicu pred Specijalnim sudom za zloupotrebu službenog položaja, kao i sumnje da je mimo procedura dodeljivao poslove Preduzeću za puteve Beograd, iz kojeg je i došao na čelo pomenutog javnog preduzeća. U njegovoj šturoj biografiji na internet stranici Puteva stoji da je od 1994. do 2008, kada je i došao u ovo preduzeće, kao izbor tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, radio upravo u PZP Beograd, na pozicijama tehničkog direktora, a kasnije i pomoćnika generalnog direktora. Negirao je kasnije bilo kakvu vezu sa Milom Đuraškovićem, vlasnikom Nibens grupe, koja je privatizovala i PZP Beograd, i nameštanje poslova za preduzeće iz kojeg je došao, mimo tendera i procedura, i uprkos priznanju da jeste kratko nakon privatizacije radio u Đuraškovićevoj firmi. Ipak, da su tenderi Drobnjakova „slaba tačka“ potvrdio je svojevremeno, nakon majskih poplava 2014. i tadašnji premijer Vučić, kada je na sednici Vlade Srbije, izjavio: „Drobnjače, kada su tenderi u pitanju, tu će neko morati da stoji pored vas i proverava“. Nadležnima ovakva opaska očigledno nije bila dovoljna da pokrenu istragu o tome šta je premijer tada hteo da kaže, ali se Drobnjak zbog jedne druge afere, ipak, našao na optuženičkoj klupi. I to pred Specijalnim sudom u Beogradu, koji ga je prošle godine osudio na kaznu zatvora od godinu dana zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom izdavanja dozvola Nuba investu za postavljanje optičkih kablova. U istom postupku, na veće zatvorske kazne osuđeni su nekadašnji ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić i njegov zamenik, ali je letošnjom presudom Apelacionog suda ova odluka poništena i ponovno suđenje pred Specijalnim sudom trojici optuženih uskoro bi trebalo da počne. Drobnjak je za to vreme nesmetano obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora Puteva Srbije, na kojoj je od 2011. NJegovu dugovečnost i otpornost na afere sa kojima je povezivan, javnost tumači bliskošću sa gotovo svim partijama sadašnje i bivše vlasti. Od SPS-a devedesetih i početkom dvehiljaditih, preko DSS-a zahvaljujući kojem je dobio ovu funkciju, do na kraju SNS-a, čijim zaslugama na njoj toliko dugo istrajava. Nekoliko puta nakon 2011, od kada mu traje v. d. status, samo se pominjalo raspisivanje konkursa za izbor direktora Puteva, ali taj konkurs nikada nije sproveden do kraja, niti je direktor izabran, i uprkos činjenici da zakon pripisuje da se u v. d. stanju može biti tek jednu godinu, dakle sedam puta kraće od onoga koliko je Drobnjak. Čovek koji „voli da popije koju čašicu, ali dobro radi“, kako to reče nedavno predsednik Srbije, pravdajući pred srpskim seljacima, ali i javnosti, svog omiljenog „lošeg đaka“. Ruku na srce, Drobnjak se svojim izjavama nikada nije ni trudio da taj status promeni, valjda verujući da ga to što predsedniku služi za česte packe i održava na sadašnjoj poziciji. Tako je, onomad, obilazeći upravo sa Vučićem jednu srpsku osnovnu školu, izjavio kako učenici ne bi trebalo da mnogo čitaju, već više da rade praktično, na šta je predsednik odgovorio da Drobnjak polazi od sebe, i još dodao kako je od „takvih kao što je Drobnjak uvek bežao“. Nešto se u međuvremenu, evidentno, promenilo pa Vučić ne samo što ne beži od ovog svog direktora, već mu prašta kakvu god grešku da napravi. I ma kakvi bili rezultati preduzeća kojim rukovodi. I u najnovijoj „putarskoj aferi“, zbog koje će država ponovo graditi već izgrađenu i nikada neupotrebljenu deonicu na Koridoru 11, od Uba do Lajkovca, Drobnjaka, tačnije, Puteve Srbije, optužuje jedino bivši ministar Milutin Mrkonjić. Mrkonjić tvrdi da je odgovornost na onima koji izgrađeni put nisu održavali, to jest na preduzeću Putevi Srbije, dok resorna ministarka Zorana Mihajlović optužuje Mrkonjića i graditelje, koji su pomenuti put izgradili od „gline i blata“. NJeno ministarstvo podnelo je i krivične prijave protiv 14 odgovornih za put koji je svojevremeno građen „od njive do njive“ i zbog toga nikada i nije pušten u saobraćaj, ali Drobnjaka na osnovu onoga što se može naslutiti iz izjava zvaničnika, među krivcima nema. On će za to vreme, kako je i sam potvrdio medijima, snimati dokumentarni film o svojim uspesima u graditeljstvu, naravno, o trošku preduzeća kojim rukovodi. I koje je, prema finansijskom izveštaju iz prošle godine, uknjižilo gubitak od oko 66 miliona evra, manji od 106, koliko je bilo godinu pre, ali i dalje prevelik za nejaka pleća Puteva Srbije kojima država, novcem njenih građana, već uveliko otplaćuje uzete inostrane kredite. Tako je od početka 2009. do kraja 2017. država umesto Puteva otplatila više od pola milijarde evra, a u finansijskom izveštaju može se pročitati i da su obaveze ovog preduzeća, i dugoročne i kratkoročne, veće od milijardu evra. Drobnjak se, međutim, na to ne obazire, dok uporedo sa najavom snimanja filma najavljuje i da će od vlasti ponovo zatražiti povećanje putarina na srpskim drumovima, jer kako je to onomad objasnio „ko ima za gorivo, imaće i za putarinu“. I dok se preterano ne pača u ono što mu je zadatak, a što se moglo videti marta ove godine, prilikom probijanja tunela na jednoj od deonica na Koridoru 11, kada ga je Vučić prozvao da odgovori na pitanje o budućoj trasi, i nije znao odgovor, Drobnjak obožava da asfaltira sokake po selima. Tako je, doduše na naredbu razrednog starešine, brzopotezno uradio nešto više od kilometar lokalnog puta u selu Donji Banjani, iako to nije u nadležnosti državnog preduzeća čiji je direktor. Valjda zato nije ni umeo da odgovori na novinarsko pitanje iz koje kase je put plaćen, ali bolje se nisu snašli ni predsednik ni resorna ministarka Mihajlović, pošto su od njih troje stigla tri različita odgovora. Naredio je Vučić, nedavno, Drobnjaku i da reši problem sa meštankom sela Boljevci, koja se sudi sa Putevima Srbije, nezadovoljna ponuđenom cenom za eksproprijaciju zemljišta u njenom vlasništvu. I dok ona tvrdi da joj je Drobnjak došao na noge i obećao traženu sumu, u Putevima negiraju da joj je on išta obećao. Cinici bi na sve ovo rekli da je Drobnjak sa funkcije koministra u prelaznoj vladi 2000-2001. spao na funkciju „kurira“ predsednika Srbije, ali nikoga ne bi iznenadilo ni kada bi u nekoj od narednih raspodela karata seo i u ministarsku fotelju. Iskustvo ministrovanja, ma koliko da je skromno, već ima, a očigledno i poverenje vladajuće garniture. Uostalom, sam im je pre tri godine poručio - „ako Vlada ima boljeg, neka me smeni“! I nimalo slučajno stekao nadimak Zoki nesalomivi.