Belica

Evo me na suvim veslima u Vidovdanskoj, na južnom Vračaru! Kako šta ću, naprasno, u Beogradu?! Predao sam u štampu „Čuvara kosmičkog levka“ da bi roman stigao za NIN-ov žiri, a treba, za Fest, da montiram i „Bezbožnika“. Kako ste mislili da sve to obavim u Vidovu gde nemam ni struje?! A, recimo, da sam se uželeo i Bilje. Uostalom, šta vam se pravdam! I Tolstoj je, sa početkom zime, iz Jasne Poljane odlazio u Moskvu, da bi po salonima propovedao svoju jeretičku filozofiju života. Naravno, tu nije pripadao F. M. Dostojevski, koji je čeznuo da upozna „diva iz Jasne Poljane“. A, kako ste mislili da Lav Nikolajevič pristane na tako nešto kada je znao da se ovaj, na prvi pogled smušeni pisac, kockao po evropskim banjama i prepisivao čitave pasuse iz bečkog časopisa Imago ne bi li mu dijalozi iz Braće Karamazovih bili što ubedljiviji. E, sad, ako ćemo pošteno, i Tolstoj je listao pariske modne časopise da bi „našao“ haljinu za mladu Natašu Rostovu, za njen prvi bal. Ali, i kad prepisuješ, brale, to ne sme da se primeti. Uvek se nađe neki cepidlaka koji će da te uhvati u krađi... Veslam besciljno, po snežnoj vejavici, ali, nekako, sve veslam uz Dunav, ka Beču. Sve se nadam doznaću dokle se stiglo sa osnivanjem evropske vojske? Šta li su se, prošlog vikenda, Makron i Merkelova dogovorili? Kad kreću na Srbiju? Veslam i smišljam taktiku; da li da evropsku vojsku sačekamo, opet, na Ceru, a onda da se sjurimo ka Gazimestanu i udarimo na Haradinajevu vojsku. Oh, nebesa! Da li ćemo u ovom veku ratovati, istovremeno, na dva fronta, sa dve vojske, a možda i sa tri!? Pa, mogu da se povampire i Bugari. Nego, baš me zanima kako će u svemu tome moj Alek da se ponaša? Da li će, kao Gruevski, sa ženskom perikom, preko Crne Gore i Tirane da zapali za Budimpeštu ili će direktno, avionom Pinka, za Saudijsku Arabiju? Ili, ipak, za Emirate? A belopalanački šerif Miljko će, čujem, da beži za Grčku Kad, stiže mi poruka od Tamare iz „Sedmorečja“ da će, u subotu, u „Staklencu“ na Trgu Republike biti predavanje povodom knjige „Belica“ arheologa Miodraga Stojića, koga poznajem, bar, sto godina. Ah, Belica, Belica! Iz nje je, još pre osam hiljada godina, nastala prvo Srbija, pa potom i Evropa. Ali, ko to, danas, zna?! Ovi mladi ne znaju ni ko je bio vojvoda Bojović! Ali, bojim se da i moj Alek misli da je Belica nešto što se, za užinu, maže na hleb. A arheološko nalazište Belica je, pak, dokaz da se lepenskovinčanska kultura prostirala od Dunava do donjeg Pomoravlja, pa i dalje do Ohrida! Aman, ljudi! Artur Klark je još tvrdio da su „bogovi na Rtnju napravili Adama i Evu“ i da „bez poznavanja srbskih mitova i legendi ne može ozbiljno da se proučava istorija ljudskog roda“!!! K. G. Jung, moj guru iz Švice, podupire Klarkovu tezu: „Samo ime Belica, po meni, nastalo je od BELIH LICA naših vanzemljaka sa Sirijusa koji su pre 12.000 godina silazili u Podunavlje i parili se sa čovečicama. Otud kult vinčanske žene, kult Pramajke koja se parila sa ’bogovima’, pa smo tako svi mi ’božji sinovi’! E, sad, posećivala nas je i Drako rasa. To su oni čovekoliki gušteri ovekovečeni u vinčanskoj plastici. Oni su nas proždirali, pa su ’bogovi’ sa Sirijusa morali da ih oteraju sa Zemlje. Ali, seme Drako rase je na Zemlji, i te kako, posejano. Ko još nije čuo za grofa Drakulu u našem rumunskom komšiluku?! A postoji i sasvim ubedljiva literatura da je i sadašnja britanska kraljica jedan od izdanaka Drako rase. E, sad da li Drako rasi pripada i Toni Bler, savetnik tvog Aleka, to treba da se utvrdi...“ A moja Crna će, baš zabrinuto, da me pita: „Ako na Srbiju krenu i evropska i kosovska vojska, da li će, u tom slučaju, ’bogovi’ sa Sirijusa da priteknu u pomoć Srbima?“