Politički proračunati statističar

Dugo sam se dvoumio kako odgovoriti Miladinu Kovačeviću na optužbu da mi je „zapravo glavna dilema kako jedan ostrašćeni politikant, kao što je g. Ćulibrk, može da očuva svoju političku relevantnost“ i „kako da očuva lažni ekspertski sjaj jednog žurnala čiji je nivo srozao ispod tabloida“. Kako kao neko ko nikada nije bio član nijedne stranke da odgovorim na optužbe za politikantstvo bivšem savetniku lidera SPO-a, koji se javno hvalio (ubeđen sam da se više time ne hvali, bar ne novim koalicionim partnerima) ulogom u antirežimskim protestima 9. marta 1990, a danas je u SDP-u i koalicioni je partner SPS-a i SNS-a? Kako za politikantstvo odgovoriti čoveku koji je promenio političku opciju, jer je statistički izračunao da će mu se u tom slučaju značajno povećati šanse da konačno, dve godine pre uslova za starosnu penziju, u 63. godini života postane najpre v. d. a potom i direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS)? Sada ima 66 godina, što znači da bi statistički trebalo da je na spisku onih kojima je predsednik SNS Aleksandar Vučić ovih dana slao pismo zahvalnosti. Ali, nešto mi govori da još dugo neće biti penzionisan. Čujem da se Kovačević raspituje i ko me plaća da ga kritikujem. Pa, plaćaju me čitaoci NIN-a. Bez njih me gazda ne bi trpeo. A njega plaćaju svi poreski obveznici, pa i ja. I to skoro 4.000 evra mesečno. To se bar može proveriti na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Kao član Saveta guvernera NBS mesečno prima 170.000 dinara, kao direktor RZS 160.000, za naučno-istraživačku delatnost u tom istom Zavodu, na čijem je čelu, još 90.000, od Ekonomskog instituta 35.000 i od Ekonomskog fakulteta dvomesečno 30.000 ili po 15.000 dinara mesečno. Da li je „tabloidno“ i podsećanje da je 18. aprila 2013. podneo ostavku na mesto u Savetu NBS, jer nije dobio saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije da u isto vreme bude i zamenik direktora RZS? I šta bi sa tom ostavkom? Toliko o politikantstvu. A kakav je profesionalac, pokazao je pre osam meseci, kada je procenio (on, a ne RZS, iza kojeg se sklanja) da će „ako se zadrži dinamika rasta, uspostavljena polovinom 2017. i održi stabilan kurs, prosečna zarada do kraja 2018. izaći na 497 evra“. I šta bi? Zar rast nije ubrzan? Nije li dinar čak ojačao? A, mi ni blizu 500 evra. Ali, lako je njemu - uz politiku baš i ne mora da brine za statistiku.