Pljačka ili posao veka

Milijardu i 918 miliona dinara ili 16,25 miliona evra novca poreskih obveznika Srbije isplaćeno je iz republičkog budžeta da bi se Beograd na vodi, u kojem većinski udeo od 68 odsto ima privatna kompanija Igl hils iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, mogao proširiti na još par stotina ari, praktično sve do Beogradskog sajma, saznaje NIN iz više nezavisnih izvora. Cela operacija završena je ekspresno, za samo nekoliko dana, uključujući i isplatu 1,9 milijardi dinara vlasnicima Eurosalon ril estejta, Branislavu i LJubici Stojaković, supružnicima koji imaju po 50 odsto u toj zajedničkoj privatnoj firmi. Iz izvora bliskih vlastima NIN saznaje da je Sekretarijat za imovinske i pravne poslove grada Beograda 10. avgusta usvojio rešenje, kojim je praktično dato „zeleno svetlo“ za ovu operaciju. Osam dana ranije, 2. avgusta, Vlada Srbije, uz prethodno pribavljenu saglasnost Državnog pravobranilaštva, usvojila je Zaključak da se izvrši eksproprijacija privatne imovine – jedne poslovne zgrade od 5.800 kvadratnih metara u Bulevaru vojvode Mišića 12, u kojoj se do sada nalazio salon nameštaja Houm plus, tri pomoćne zgrade i jednog placa od 48 ari. Svi ti objekti i parcele pripadali su Eurosalon ril estejtu, ali njegovi vlasnici nisu imali nijedan razlog da se bune što im država „otima“ privatnu imovinu, jer su za nju dobili više nego „dobru“ cenu, a poznavaoci prilika na tržištu nekretnina tvrde da bi teško mogli naći bilo koga ko bi bio tako „galantan“ kupac kao država. A pre samo godinu dana zvaničnici su bili više nego zadovoljni što su za 16 miliona evra prodali Galeniku. Ispada da su sada za kupovinu Houm plusa morali da doplate još četvrt miliona evra! Nekako baš u vreme kada su predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić odlučili da ukinu mere štednje, uključujući i zakon o privremenom smanjenju penzija, Vlada Srbije kao da je odlučila da stvarno više ne štedi – bez mnogo opiranja pristala je na procenu da poslovni prostor od 5.800 kvadrata i tri pomoćne zgrade od nekoliko stotina kvadrata na tržištu vrede milijardu i 413 miliona dinara ili skoro 12 miliona evra. NIN u dobro obaveštenim krugovima saznaje da se u Zaključku Vlade Srbije, koji je bio osnov za Rešenje Gradskog sekretarijata za imovinske i pravne poslove, ta cifra navodi kao „tržišna i građevinska vrednost“ tih objekata. Vlada Srbije je, takođe, prihvatila procenu veštaka da zemljište kojim je raspolagao Eurosalon ril estejt na tržištu vredi oko 418 miliona dinara ili više od tri i po miliona evra, a Branislavu i LJubici Stojaković država je skoro 82 miliona dinara isplatila da bi im nadoknadila navodno izgubljenu dobit. Konačno, država je galantno odvojila i 3.000 evra da vlasnici Eurosalon ril estejta pokriju i troškove preseljenja. Uz sve to, sa dodatnih 4,3 miliona dinara su, odlukom Vlade Srbije i Gradskog sekretarijata za imovinske i pravne poslove, poreski obveznici Srbije platili „troškove veštačenja“. Više od 36.000 evra ih je, dakle, koštalo to što su angažovani veštaci, koji su procenili da eksproprisana imovina Eurosalon ril estejta vredi više od 16,2 miliona evra, da bi odmah nakon što je država isplatila sada već bivše vlasnike sve bilo ustupljeno Beogradu na vodi - besplatno, naravno. S obzirom na to da je udeo Igl hilsa u Beogradu na vodi 68 odsto, ispada da je država većinskog partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, pored svega što mu je već besplatno ustupila, pre mesec i po dana častila sa još 11 miliona evra. Arapski „prijatelji“ srpskih vlasti su još na osnovu ugovora znali da će im biti besplatno ustupljeni mnogi objekti, među kojima i hotel Bristol i prodajni salon Simpa pored autobuske stanice. Malo ko je, međutim, očekivao da će im država Srbija o trošku svojih građana pokloniti i zemljište pored Fabrike hartije „Milan Vape“, tako da će moći svoj projekat u narednih 26 godina da šire sve do ulaza u Beogradski sajam. U Katastru nepokretnosti, naime, kao vlasnik svih parcela, koje su pripadale Eurosalon ril estejtu, ekspresno je upisana Republika Srbija. Papirološki, parcela nosi broj 10663/1 u Katastarskoj opštini Savski venac. Međutim, zabeležbama je precizirano da se parcela i objekti, koje je kupila država, naslanjaju na parcelu broj 10663/9. Ta parcela je i dalje u vlasništvu Eurosalon ril estejta, pa nije jasno da li je država i to kupila ili će ova firma dodatno prihodovati od posla sa državom. Ta Eurosalonova parcela se vodi na još nepostojeći Bulevar Vudroa Vilsona, buduću saobraćajnicu koja će spojiti Beograd na vodi i Sajam. Poslednji poklon Igl hilsu koštao je građane 1,9 milijardi dinara, s tim što svaka od stavki u tom „paketu“ izaziva podozrenje i sumnje. Poznavaoci prilika na tržištu nekretnina uvereni su da kvadratni metar poslovnog prostora na toj lokaciji, uz fabriku hartije, pogotovo što se radi o gotovo polumontažnom objektu, realno ne može da vredi onoliko koliko je država platila – 12 miliona evra za 5.800 kvadrata, ili skoro 2.070 evra po kvadratu. Bilo bi lepo da javnost sazna i kako je država odlučila da firmi koja je prošle godine imala neto profit od samo 6.164 evra (748.000 dinara) kao naknadu za izgubljenu dobit isplati 112 puta veći iznos ili 694.000 evra (81,9 miliona dinara). Biće zanimljivo ako se u leto naredne godine, kada Agencija za privredne registre počne da objavljuje finansijske izveštaje za 2018, ispostavi da je i u ovoj godini, do eksproprijacije, Eurosalon ril estejt imao slične finansijske rezultate kao lane, jer to bi značilo da ga je i po ovom osnovu država častila. Sasvim bi druga priča bila da je ta firma radila bar kao 2015. i 2016, kada je iskazala neto profit od 19,2 i 21,4 miliona dinara. Ako prošla godina nije bila plod niza nesrećnih okolnosti, već početak silaznog trenda i problema u poslovanju, onda Branislav i LJubica Stojaković imaju dosta razloga da časte što je država bacila oko na njihovu imovinu sa ciljem da je brže-bolje poklone Beogradu na vodi ili bolje rečeno Igl hilsu. A ima indicija da je poslovna sreća okrenula leđa bračnom paru Stojaković i da im je, preuzimanjem njihove imovine, država praktično bacila pojas za spasavanje, jer nijednoj njihovoj firmi u poslednje vreme nisu cvetale ruže. Tri njihove firme - Eurosalon ril estejt, Eurosalon ekskluziv i Eurosalon ambijent - registrovane su na dve adrese, pored Beogradskog sajma, u Bulevaru vojvode Mišića 12, ali i na Andrićevom vencu 2, praktično pored zgrade Predsedništva Srbije, a iz konsolidovanog finansijskog izveštaja, dostavljenog Agenciji za privredne registre, može se videti da se neto dobit celog sistema od 2016. do 2017. srozala sa 157.000 na samo 8.200 evra (sa 19,4 na jedan milion dinara). Za razliku od Stojane Veljković, koja se godinu i po sudi sa Putevima Srbije, jer ne pristaje da joj za kuću i imanje na trasi budućeg Koridora 11 isplate oko 30.000 evra, država je za plac od 49 ari, koji je pripadao Eurosalon ril estejtu i za zemljište na kojem su bile tri pomoćne zgrade, bez mnogo oklevanja iskeširala više od tri i po miliona evra – odnosno 418,19 miliona dinara. Ovaj deo ugovora ponovo otvara i neke stare dileme. Ako je, naime, država za tih, u najboljem slučaju, par stotina ari (i to zajedno sa zemljištem na kojem se nalazi salon nameštaja Houm plus, koji je država posebno platila) morala da izbroji 3,5 miliona evra, ispada da je tržišna vrednost jednog hektara građevinskog zemljišta na toj lokaciji najmanje 10 miliona evra. Pod pretpostavkom da je bar upola toliko vredan svaki od 177 hektara, koje je država besplatno ustupila arapskom partneru, ispada da je država za svojih 32 odsto u zajedničko preduzeće Beograd na vodi, samo u vidu gradskog građevinskog zemljišta, unela imovinu vrednu 885 miliona evra! I to ne računajući nekretnine, koje je država unela u zajedničku firmu sa Igl hilsom, a na tom spisku su i hotel Bristol, bivša glavna Železnička stanica, prodajni salon Simpa, zgrada Pošte u Savskoj ulici, kod Železničke stanice, zgrada Beogradske zadruge, sadašnji Geozavod, Fabrika hartije „Milan Vapa“ - Jugošped (prve „komšije“ Houm plusa) i 16 objekata u Savamali. Samo je zgrada Simpa, prema rečima poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, državu koštala 13 miliona evra (1,54 milijarde dinara). Da apsurd bude veći upravo je država većinski vlasnik Simpa, jer je svojevremeno desetine miliona evra dugova za neplaćene poreze i doprinose konvertovala u kapital i sada je - zajedno sa fondovima i lokalnim samoupravama - vlasnik više od 90 odsto kapitala fabrike nameštaja iz Vranja. U međuvremenu je državna kasa olakšana za još 16 miliona evra, a nema sumnje da će u dogledno vreme troškovi eksproprijacije preskočiti cifru od 60 miliona evra. Iako svi stanari još nisu iseljeni, hotel Bristol će uskoro, bez naknade, biti ustupljen na upravljanje Beogradu na vodi, tako da će država i po tom osnovu stranom partneru praktično pokloniti najmanje četiri i po miliona evra – i to pod uslovom da svaki kvadrat na tako ekskluzivnom mestu, u hotelu sagrađenom pre 106 godina, ne košta više od 1.500 evra. To što će hotel formalno ostati vlasništvo države, ne menja suštinu, jer će arapski partner za sebe uzimati 68 odsto ostvarene dobiti. NIN je u junu već pisao da će, bar je tako definisano engleskom, jedino važećom verzijom Ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi, isti recept (besplatno ustupanje na upravljanje) biti primenjen na još 23 zgrade u Savskom amfiteatru. Uz pretpostavku da u proseku svaki od 29.841 kvadratnog metra, kolika je površina ta 23 objekta u budućoj elitnoj zoni, košta samo 1.000 evra, ispada da će država svoj ulog u zajedničku firmu uskoro povećati za još 30 miliona evra. Ali neće ni za promil povećati svoj udeo u Beogradu na vodi sa 32 odsto. Ni to, međutim, nije sve, jer je država arapskom partneru obećala da će o svom trošku sagraditi svu neophodnu infrastrukturu, a posle Železničke izmestiće i Beogradsku autobusku stanicu za međumesni saobraćaj, stari Savski most i ko zna šta još sve ne. Sve su to razlozi zbog kojih je svojevremeno Rodoljub Šabić na Tviteru zaključio da bi i struktura 68 odsto vlasništva u Beogradu na vodi morala da se smatra za informaciju od prvorazrednog javnog značaja ako je država za svojih 32 odsto u zajedničku firmu unela „sve zgrade i 177 hektara luksuznog građevinskog zemljišta s infrastrukturom“. Iako, osim Šabića, i mnogi drugi misle da ništa u projektu u kome država ima 32 odsto vlasništva ne bi smelo da bude tajna, velike su šanse da javnost nikada ne sazna za mnoge važne detalje. Mada i ovo što je do sada uspelo da ispliva na površinu kod mnogih stvara bojazan da bi jednog dana moglo da se ispostavi da je u Beogradu na vodi bilo dosta - lova u mutnom. Tajna budžetskih rezervi Gradski sekretarijat za imovinske i pravne poslove Beograda se u rešenju poziva na zaključak Vlade u kojem se navodi i da je novac za eksproprijaciju obezbeđen u budžetu Srbije za 2018, na osnovu potvrde Ministarstva finansija od 27. februara ove godine. Drugim rečima to znači da ovih 1,9 milijardi dinara nisu bili planirani originalnim budžetom za ovu godinu, pa se može pretpostaviti da je za ove namene iskorišćen deo budžetskih rezervi. Fiskalni savet već godinama kritikuje Vladu da se u tim rezervama nalazi previše novca, koji kasnije može da se troši bez ikakve parlamentarne kontrole. A s obzirom na to da već godinama Skupština Srbije nije usvojila završni račun budžeta, ni u tom dokumentu ne može se videti za koje su sve svrhe trošene desetine milijardi dinara budžetskih rezervi. Slučajne komšije sa Andrićevog venca Firmu Houm plus, čiji će plac biti pripojen Beogradu na vodi, bračni par Stojaković kupio je u januaru 2017, dakle godinu i po pre nego što će je država eksproprisati. Do tada se vodila na dve kiparske firme - napravljene po ustaljenom modelu skrivanja vlasništva - Blesington holding limited i Stretford servis limited. Ova druga i sada ima 15 odsto vlasništva u Houm plusu, dok se ostatak vodi na kompaniju Eurosalon ritejl Branislava i LJubice Stojaković. Sasvim slučajno, i njeno sedište je na Andrićevom vencu 2, prvoj zgradi do Predsedništva Srbije.