Dani velikih talasa

Vrhovna rada Ukrajine proglasila je ratno stanje, istina ne na celoj teritoriji zemlje, kako je najavio predsednik Petro Porošenko i ne svih 60 dana, kako je takođe bilo najavljeno. Ova odluka obuhvataće ipak samo pojas Azovskog i Crnog mora i oblasti uz rusku i moldavsku granicu, a trajaće 30 dana. Ukoliko se u međuvremenu strasti ne smire. U incidentu koji se dogodio kod moreuza Kerč ruske snage zaplenile su tri ukrajinska broda i uhapsile 24 mornara. Trojica su ranjena. Kako je do toga došlo još nije tačno utvrđeno, obe strane imaju svoje verzije, a oko povoda se već razvilo nekoliko teorija, uključujući i poznatu činjenicu da za sukob Kijeva i Moskve nije potrebno mnogo povoda. Ono što se zna jeste da su ukrajinski brodovi plovili ka moreuzu Kerč, da su završili u rukama ruske mornarice i da je istovremeno moreuz blokiran. U akciji su učestvovali i ruski helikopteri i lovci. Moreuz Kerč jedini je prolaz za ukrajinske brodove. Kako je Krim pre četiri godine preuzela Moskva, tako se taj put, iz Azovskog ka Crnom moru, našao pod ruskom kontrolom. Problem Krima jedno je od naj­osetljivijih pitanja za Ukrajinu, koja smatra da je Rusija anektirala deo ukrajinske teritorije, ruska strana istovremeno smatra da je teritorija pripojena regularno, posle referenduma na kome su se građani sami izjasnili. Kijev je tako ostao nemoćan, apeli i pretnje njegovih saveznika takođe nisu imali odjeka, a Krim je nedavno povezan sa ruskom teritorijom i mostom preko kerčkog moreuza. Kako se uprkos svemu nekako moralo rešiti pitanje plovidbe, tako je dogovoreno da se poštuje sporazum prema kome obe strane mogu da koriste moreuz, ali je potrebno da se kretanje najavi. Za Ukrajinu nije bilo drugog rešenja, jer nema drugog puta da poveže Odesu i Marijupolj, svoju luku na Azovskom moru, čiji je značaj tim veći što se nalazi na najistočnijem mestu do koga seže kijevska vlast. Azovsko more je i inače mesto na kome se događaju manji sukobi, otimaju brodovi, uglavnom ribarski, tek toliko da se pokaže čije su to zapravo vode. Sa obe strane love se prilike da se napravi manji incident i nije prvi put da dođe do sukoba. Ovaj je, međutim, značajno ozbiljniji. Prema izveštaju Ruske službe unutaršnje bezbednosti (FSB) ukrajinski brodovi nisu bili najavljeni, a kada su se pojavili više puta su bili upozoreni da se povuku. Kako na ta upozorenja nisu reagovali, ruska mornarica bila je primorana da reaguje. Brodovi su se, tvrdi FSB, našli u ruskim teritorijalnim vodama nenajavljeno, nisu, kako nalažu pravila, podneli zahtev 48 sati ranije, nisu dobili dozvolu i nisu poštovali „proceduru prelaska granice“. Ukrajina tvrdi da je sve išlo uobičajeno, da nije bilo nikavog iznenadnog upada, da su, naprotiv, njihovi brodovi satima čekali da prođu, da im za to vreme ništa nije traženo i da su se onda iznenada pojavili ruski brodovi, od kojih je jedan bez potrebe udario u ukrajinski brod i ozbiljno ga oštetio. Usledila je akcija hapšenja. O tenzijama na Azovskom moru raspravljao je nedavno i Evropski parlament. Tada su izneti podaci da se ukrajinski brodovi često zadržavaju, kontrolišu, usporavaju, da je sličan tretman i svih drugih koji koriste ovu rutu. Bilo je dosta reči o opasnostima koje dolaze sa ruske strane i mogućnostima da Azovsko more bude potpuno nepristupačno za ukrajinsku stranu. Rusija je, pak, optužena za podrivanje krhkog mira i militarizaciju zone. Zahtevane su i proširene sankcije. Sve je to sada opet na stolu. Moskva je, sa druge strane, zahtevala hitan sastanak Saveta bezbednosti, na kome bi se razmatrala novonastala situacija, ali predlog nije usvojen. Protiv su bile i Holandija, Poljska, Švedska i Velika Britanija, uz SAD, čija je predstavnica Niki Hejli prethodno objasnila da to pitanje ne treba razmatrati jer sve ove države „podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine“. NATO je, zato, održao hitan sastanak koji je zahtevala Ukrajina. Tako je Jens Stoltenberg, generalni sekretar, pružio punu podršku „suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, uključujući njeno puno pravo plovidbe u njenim teritorijalnim vodama prema međunarodnom pravu“. Na pitanje Nacionalne novinarske agencije Ukrajine šta NATO može da učini da pojača svoje prisustvo u regionu Crnog mora u novim okolnostima, Stoltenberg je naveo povećanje kopnenih trupa u regionu i prisustvo pomorskih snaga. Govoreći o veoma bliskom partnerstvu sa Ukrajinom, on je naveo i planirani susret sa ministrom spoljnih poslova za sledeći mesec, kada će se opet razgovarati o bezbednosti u regionu. Iz Moskve tu bezbednost vide drugačije, kao direktno ugrožavanje granica. Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, prošlog meseca upozorio je da neće biti dozvoljene vojne vežbe u Azovskom moru, koje planiraju Kijev i NATO. Sve slične akcije u ovoj oblasti čista su provokacija, zaključio je Lavrov. Za rusku stranu činjenica da je Vašington u avgustu doneo odluku o povećanju vojne pomoći Kijevu, takođe potvrđuje da ima razloga da veruje da su ukrajinske vlasti spremne na nove provokacije. U oblasti u kojoj je napetost neprestana, gde je pitanje Krima stalna tema razdora, gde se ukrajinska vlada, koja ne kontroliše celu teritoriju zemlje, suočava i sa teškoćama na Azovskom moru, ne samo po pitanju plovidbe već i naftnih rezervi, za Kijev je jedini izlaz podrška NATO. Ta podrška je istovremeno za Moskvu direktno ugrožavanje granica i nema načina da to mirno posmatra. Brisel je poslao poziv obema stranama da pokušaju da se okrenu smirivanju situacije, dok je istovremeno zatražio od Rusije da oslobodi ukrajinske mornare i vrati brodove. Slične poruke stigle su i iz Evropske komisije, Kijev je tako dobio podršku koju je očekivao, ali nije dobio dogovor sa Moskvom. Vojnici su, u trenutku dok su stizale reči podrške, još uvek bili u Rusiji. Tamo su bili i zaplenjeni brodovi. Ali ono što je najviše plašilo ukrajinsku stranu jeste da bi ovaj prolaz kroz Azovsko more mogao da bude zatvoren na duže. To bi blokiralo pristup ukrajinskim gradovima na obali i dovelo ih u situaciju da ostanu izolovani. Prilaz je, ipak, koji dan kasnije, otvoren, ali je neizvesno kako će biti tretirane naredne plovidbe. Poslednji incident pokazao je šta se sve može dogoditi na mestu na kome se susreću dve strane. I pritom se ne misli toliko na Kijev, koliko na Vašington i Moskvu.