Stvorićemo bolji svet za žene

Publika širom sveta prepoznaje Lus Kasal po čuvenim muzičkim temama iz filmova Pedra Almodovara, pre svih Piensa en mi i Un ano de amor iz kultnog filma Visoke potpetice. Od izdanja, najpoznatija su A contraluz, Como la flor prometida, Un mar de confianza, a poseban hit bila je pesma Negra Sombra iz Oskarom nagrađenog filma Život je more Alehandra Amenbara. Ukratko: jedna je od najpriznatijih španskih pop umetnica sa 14 albuma prodatih u pet miliona primeraka. Španska diva koja se vodi kao poseban fenomen na svetskoj muzičkoj sceni, nastupiće sa svojim bendom na koncertu u Sava centru u četvrtak 29. novembra u 20.30. Za tu priliku najavljuje se potpun nov koncertni program i spektakularni dizajn scene, tokom kojeg će pevati numere i sa novog albuma, a čitav nastup koncipiran je u formi emocionalnog dnevnika. NJen osećajni stil osvojio je srca širom sveta, a glamurozan nastup i vokalna interpretacija predstavljaju ono najbolje iz koncertne tradicije latino zvuka. Mešajući žanrove tokom nastupa, Lus uspešno drži pažnju tokom koncerta svojom nezaboravnom harizmom i opčinjavajućim glasom, ne ostavljajući mesta sumnji - ova ikona mediteranskog stila, koji uvek ima svoju veliku popularnost u našim krajevima, jedna je od najvećih savremenih globalnih zvezda i klasa za sebe! Lus Kasal je izvela i temu Madrugas, koja se čuje u filmu Montevideo, vidimo se. Dobila je Gremi nagradu za životno delo, francuski Orden umetnosti i književnosti, prestižnu Goja nagradu, kao i ključeve grada Pariza i Madrida. U centru pažnje svetske javnosti bila je pre desetak godina i zbog bolesti, karcinoma dojke, sa kojom se dugo borila o čemu su mediji pisali redovno, čime je Kasal bodrila i druge da se suoče sa ovom teškom bolešću. U kratkom razgovoru za naš list, uoči dolaska u Beograd, Lus Kasal kaže da joj je od samih operacija daleko teže bilo to što je morala da otkaže dve turneje - prvu 2007. u Francuskoj kada joj je kancer prvi put dijagnostikovan i drugu 2010. u Španiji, iz istih razloga. Za nju, kako i sama kaže, njena muzika i njena publika ostali su među najdragocenijim stvarima u životu. Poznati ste kao pevačica nežnog glasa. Šta vas inspiriše u radu? Koliko je teško danas naći pravu numeru? Život je izvor mojih ekspresija i kada pišem i kada pevam. Sasvim je očigledno da se moj karakter, da se moja osećanja reflektuju u pesmama, ali još češće, ljudi koje poznajem su protagonisti u mojim tekstovima. Pesmu biram onda kada ona izazove moje telo da odreaguje, ona koja se odmah kvalifikuje kao prelepa, a iznad svega savršena pesma je ona koja ostaje u mojim ušima, u mojoj glavi i par dana nakon što sam je čula i koju spontano zavolim. Ipak, nije lako pronaći dobru numeru. Ali pronaći pravu pesmu danas je isto kao što je bilo i ranije. Morate da budete mnogo strpljivi, i tek će vas radoznalost odvesti do otkrića pravog „blaga“. Kada ste počinjali karijeru osamdesetih, čini se da je tada bilo mnogo manje pisaca i kompozitora, ali da je bilo mnogo više kvalitetnih pesama. Kako se to dogodilo? Tokom osamdesetih dogodila se ta velika eksplozija dobrih pesama, sjajnih muzičara i kompozitora. Sa nasleđem iz prethodnih vremena i ekspanzijom roka i grandža tokom devedesetih, izgledalo je kao da je u muzici sve rečeno. Kao da se ništa novo ne može otkriti. Ali ja sam uvek uspevala da otkrijem mlade muzičare u Španiji, Francuskoj, Turskoj ili u zemljama španskog govornog područja, koji su nudili nove veličanstvene stilove i zvuke. I koji je onda bio prelomni momenat u vašoj karijeri i zbog čega? Bila su zapravo dva momenta: prvi se desio onda kada sam se usudila da nakon pet rok albuma otpevam pesme za Almodovarove Visoke potpetice. Drugi je bio kada sam nastupila na svom prvom koncertu u pariskoj Olimpiji. Da li vam se čini da je danas pravih pevača sve manje i da publiku više privlače zabavljači nego interpretatori širokog glasa? Da, publiku danas privlače svetlosni efekti, koreografije i tome slično. Oni su postali sinonimi uspeha i popularnosti. Ipak, uvek će biti dobrih i pravih pevača. Moj najveći izazov je upravo u tome da ne ponavljam ono što sam prethodno uradila. Nemam nikakav interes u repeticijama onoga što sam već iskusila, čak ni onda kada one garantuju novi uspeh. Vaše najbolje pesme govore o ljubavi. Da li mislite da svetu danas generalno manjka ljubavi? Da li smo zbog toga sve lošiji kao ljudi? Kroz ljubavne pesme koje su stalne na mom repertoaru, ostvarila sam direktnu komunikaciju sa publikom. One deluju terapeutski kad se reflektuju na druge. Jer ljubav pokreće sve, kao što su veliki filozofi i pisci već rekli… Bez ljubavi, ovaj svet će nestati. Koliko vas politika dotiče u radu? Pratim političku scenu na način da znam šta se dešava u svetu i, više od toga, apsolutno sam svesna kako ona utiče na nas, građane. Na neki direktan način, politika srećom ne utiče nikako na moj umetnički rad. Ne mogu a da vas ne pitam kako se sećate saradnje sa Almodovarom? Kako je to izgledalo? Moja sećanja su veličanstvena. Bila je to avantura koja je meni omogućila da pevam u drugim registrima, sa drugim emocijama i sa neverovatnom profesionalnom satisfakcijom. Almodovar je jednostavno sjajan! Da li vam se čini da Španija posle Almodovara više nije imala tako genijalnog i specifičnog reditelja. Zbog čega je tako? Ne bih tako rekla. U Španiji je uvek bilo velikih filmadžija, poput Luisa Bunjuela ili Luisa Garsije Berlanga kao i velikih profesionalaca i umetnika koji su trenutno u ekspanziji. Pomenuću samo neke, poput Izabel Kuzet, Alehandra Amenabara ili Karlosa Menema. Spomenuli ste samo jedno žensko ime. Da li očekujete da će nova borba za ženska prava poboljšati sliku i kada je muzička scena u pitanju? Da li će žene konačno naći ravnopravno mesto u svetu? Kako ste se vi snašli u muškom svetu? Koliko vam je bilo teško? Apsolutno mislim i nadam se! Verujem da ćemo stvoriti bolji svet za žene. Žene na tome neumorno rade, tako da je konačno došlo vreme da se izjednače mogućnosti. Što se mene lično tiče, bilo mi je teško u muškom svetu, i dalje jeste. Nije baš tako lako promeniti norme ponašanja i samo ponašanje. Ali moja istrajnost, ljubav prema muzici i potreba da je delim pomogli su mi mnogo da opstanem u svetu muškaraca.