Roeg i Bertoluči

Minuli vikend zaličio je na trenutak na one dane iz 2007. godine kada su jedan za drugim ovaj svet napustila dvojica velikana sedme umetnosti – Antonioni i Bergman. Sada, u samo tri dana, onaj drugi svet puniji je za dva imena bez kojih bi umetnost filma bila nezamisliva – Nikolasa Rega i Bernarda Bertolučija. Reg je za devedeset godina života ostavio svega dvadesetak filmova, međutim njihova provokativnost i filmski jezik upisali su se u istoriju kao neprevaziđeni. Naslovi poput Ne gledaj sada ili Čovek koji je pao na zemlju, a kasnije i Izgnanik i Veštice, samo su dokaz njegovog maestralnog stila… Šta reći o Bertolučiju što se već ne zna? Za mnoge autore širom sveta, samo Dvadeseti vek u filmografiji bio bi dovoljan za jednu čitavu karijeru. Međutim, na spisku njegovih filmova su i Poslednji kineski car i Poslednji tango u Parizu i Sanjari i Mali Buda i Mesec i Čaj u sahari i Ukradena lepota… Ono što im je zajedničko jeste da su obojica uspeli da premoste jaz između evropskog i holivudskog filma, da ih ukrste, a da njihove svetonazore ne naruše. Sada to nastavljaju u nekim drugim svetovima.