Listi Srpska ostavka je mrska

Da razrešimo dilemu koja danima opseda javnost - zašto Srpska lista ne napusti vladu Ramuša Haradinaja koji je carine na robu iz centralne Srbije povećao za osvetničko simboličnih stotinu odsto, pomoći će nam proces formiranja vojske Kosova, najavljen za polovinu decembra. Sve o njihovom formalnom i neformalnom uticaju na tokove politike u Prištini jasno je već iz same mogućnosti da ta vojska bude formirana bez podrške Srba iako je reč o ustavnoj kategoriji „zakona od vitalnog interesa“ čije usvajanje podrazumeva dvotrećinsku podršku srpskih predstavnika. Umesto toga, skupština će glasati prostom većinom. Ako konsultacije na koje u Vašington, jednom nedeljno, odlaze kosovski zvaničnici ne promene tokove, takozvana transformacija oružanih snaga i izvesno će otpočeti. A izvesno samo otud što po pitanju „vitalnog interesa“ - odnosa prema Srbiji, Srbima, pa tako i stopostotnim taksama - među kosovskim partijama nema razlike u stavu. Ta je informacija najvažnija za razumevanje kapaciteta SL, čiji gestovi bunta su jedini otpor kojim je Aleksandar Vučić odgovorio Haradinaju. Drama je već dve nedelje u zapletu i nikako da stigne do vrhunca, pa je strah da će peripetija podrazumevati neki oblik nasilja, a rasplet - potpuni krah ili suvišnost briselskog dijaloga, sve manje neracionalan. Vučić i Srbija koja mirno i vredno radi (na ekonomskom prosperitetu) sačekaće ga u miru i toleranciji i sa SL u ostavci. U vladi, a od prošle nedelje i u svim srpskim opštinama. Uprkos polemikama o tome da li Kosovo više poštuje svoj tek štampani ili Srbija svoj vekovni Ustav, ishod će jedino biti merljiv. Ako i formiranje vojske prođe pored Brisela poput povećanja carina, biće to najprozirnija gluma ikada. Građani Srbije ostaće uskraćeni za saznanje da li je i Vučić učestvovao u toj režiji izlaska iz ćorsokaka briselskog dijaloga, ali zarad boljeg razumevanja okolnosti valja podsetiti šta SL predstavlja Haradinaju, Vučiću i sebi samoj. U martu, kada je kosovska policija performirala privođenje direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, srpski ministri podneli su ostavke Haradinaju. Ali ne neopozive. Što znači da one nikada do sada nisu razmatrane na sednicama i da su se svakodnevne ministarske aktivnosti Dalibora Jevtića, Nenada Rikala i Ivana Teodosijevića, izuzev sednica vlade, nastavile kao i redovna isplata zarada na njihovim računima. Tesnu većinu vlade u skupštini (61 glas) SL je prelomila i dobila ustavom propisano jedno mesto zamenika, dva ministarstva i treće, koje im sleduje kad kabinet ima više od 12 ministarstava. Od tad se Samoopredeljenje Aljbina Kurtija cepalo, kao i stranka bivšeg premijera Ise Mustafe, Demokratski savez Kosova. Ali niko od njih ne bi oštetio rejting ako bi umesto SL obezbedio većinu u skupštini. Samoopredeljenju, kao najvećoj opozicionoj partiji, kao, uostalom, ni spoljnim tutorima ne odgovara da Kurti vlast preuzima sad - kad nekolicina zločinima ucenjenih političara može da zaokruži nezavisnost „efikasnije“ i oslobodi prostor za Kurtija, čije vreme tek dolazi. Ministarska mesta garantovana za Srbe, međutim, ne može da obezbedi „nesrpska“ partija. Bez podrške SL, čijih devet poslanika se deklariše kao opozicija, ali se tako ne ponaša uvek, Haradinaju ostaje mogućnost da ministre „vuče“ iz Samostalne liberalne stranke Slobodana Petrovića. Pa čak i da učini neparlamentarne stranke parlamentarnim tako što će srpskim poslanicima olakšati odluku da pređu, recimo, u Partiju kosovskih Srba Aleksandra Jablanovića iz Leposavića koji se, sećate se, odmetnuo iz SL. Između ostalih unutrašnjih podela, SL se deli i po poreklu - na ministre s juga i poslanike sa severa KiM, pa se i njihovo razumevanje odnosa sa Prištinom razlikuje u činjenici da jedni žive u enklavama, a drugi u srpskom delu. Ako su želeli bojkot srpski ministri su, dakle, mogli da podnesu neopozive ostavke. Čak i po cenu da Haradinaj ima način da popuni garantovana mesta za Srbe u skupštini i tri ministarska - bez izbora. Ali nisu, pravdajući se bezbednošću Srba. Haradinaju, pak, ni novi izbori ne bi mnogo škodili. Rado bi ih prihvatilo i Samoopredeljenje, kome koalicija sa Haradinajem (ni sa Srbima) ne bi bila prva, kao i Demokratska partija Kosova čiji dobar deo se nada mogućnosti da se „oslobodi“ Hašima Tačija. Ako se pre toga ne „oslobode“ ostatka Srba.