Licemerje u brojevima

Prema podacima statističkog portala CEFTA, izvoz Srbije u zemlje potpisnice pomenutog sporazuma iznosio je tokom prošle godine 2,6 milijardi evra i identičan je podatku koji se može pronaći i u zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku. I dok je to brojka koja se vidi iz jedne grafike, predstavljene na internet stranici CEFTA, već u narednoj, srpski izvoz u istom ovom periodu vredi 3,1 milijardu evra. Razliku pravi činjenica da se u prvom grafikonu, baš kao i u podacima RZS, u izvoz ne računa Kosovo, dok je u ovom drugom uračunata i „otprema robe“ na KiM. Takođe, zanimljivo je da gore pomenuti grafikon CEFTA ne samo da ne prikazuje izvoz Srbije na Kosovo, već nema podataka ni o izvozu sa Kosova u druge zemlje potpisnice sporazuma – u Albaniju, Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru i BiH. Različite podatke je moguće naći i kada se radi o tome šta je Kosovo prijavilo statistici CEFTA kao svoj izvoz, pa i u Srbiju, a šta su srpski podaci o „dopremi“ sa KiM. Iako bi oni morali da se poklapaju, Beograd tvrdi da je sa KiM „dopremio“ robu vrednu oko 22 miliona evra, dok Priština tvrdi da je njen izvoz u centralnu Srbiju bio 48 miliona evra! Pojašnjenje ovih nelogičnosti, odnosno neusaglašenosti brojeva koje statistički zavodi država potpisnica CEFTA šalju njenom Sekretarijatu, NIN je tražio i od Republičkog zavoda za statistiku, i od Emira Đikića, direktora Sekretarijata CEFTA u Briselu. I dok on nije do zaključenja ovog broja poslao odgovore na naša pitanja, pa ni ona koja se tiču tolerancije za proizvoljna statistička tumačenja, u RZS potvrđuju da razliku između 2,6 i 3,1 milijarde evra pravi upravo činjenica da u prvi podatak nije uključena „otprema na KiM, jer termin izvoz ne obuhvata pojam otpreme“. Priznaju da RZS dostavlja podatke o izvozu Sekretarijatu CEFTA o razmeni robe sa svim potpisnicima sporazuma, pa je tako otprema na KiM tokom 2017. vredela 439 miliona evra i to je podatak koji se može naći i u grafikonima CEFTA, odnosno onim u kojima se Kosovo priznaje kao jedan od trgovinskih partnera Srbije. Kad neko jednostrano prekrši sporazum, onaj ko je oštećen bi trebalo da bude namiren, a teško je reći da li će se to i desiti, jer sada nismo na terenu prava i ekonomije, već čiste politike