Najbolje mesto za investicije u Srbiji

Fajnanšel tajms svrstao je Šabac među 10 gradova u Evropi sa najboljom strategijom privlačenja stranih investicija, u svojoj kategoriji, za 2018. i 2019, a NALED mu je dodelio titulu Šampion lokalnog razvoja. Šabac je grad burne istorije, upečatljive tradicije i evropske budućnosti. Više od dva veka neguje građansku tradiciju i snažno je opredeljen za evropsku budućnost. Razvojna politika zasniva se na podršci privredi, efikasnom javnom sektoru, jasnoj viziji unapređenja kulture, neposrednom odlučivanju građana, dostupnom zdravstvu, modernom obrazovanju i širokom spektru socijalnih usluga. Verujući da je dobra politika jedino ona koja građanima pruža priliku da sami odlučuju, u Šapcu se sprovodi suštinska decentralizacija na vrlo poseban i konkretan način. Šabac je tradicionalno industrijski grad. Hemijski gigant Zorka nekada je proizvodio više od dva miliona tona različite robe, a danas dobrom „privrednom imidžu“ grada doprinose strani investitori, ali i domaći privrednici. U Šapcu posluje blizu 4.200 privrednih subjekata. Grad je vlasnik najveće industrijske zone u Srbiji i regionu, od 2003. kupio je 600 hektara zemljišta i infrastrukturno ga opremio. Danas u toj zoni posluju 24 kompanije - Mondi, Fruti, Duga El, Savro, Vopachel, CBE Serbia, Čedanit, SET, De Heus, Mlekara Šabac, Eliksir fud, Kartonval, Butik mesa Slavija, Palco, Gold pak, Toekomst DMB, Lama Lumi Sport, AKS Ekspres kurir, Candy Rush, Panonika, Jazaki, Kapitol Park, Mačva Ekspres i AC Vuković. U njima je zaposleno više od 3.800 radnika, a njihov ukupan prihod u 2017. bio je blizu 190 miliona evra. Japanska kompanija Jazaki zapošljava u ovom trenutku 2.000 ljudi. NJihova odluka da fabriku naprave u Šapcu dokaz je izvanrednih uslova koje investitori imaju u ovom gradu. Štaviše, bilo je potpuno jasno da ukoliko centralna vlast ne podrži odluku ovog investitora o izboru grada, investicija ne bi ni bila realizovana u Srbiji. Gradonačelnik navodi da se u Šapcu odgovorno bave privredom, a to znači izvesnost za građane da će moći da zarade. „Nije slučajnost što su Japanci izabrali baš Šabac. Odlučili su tako jer je ovo najbolje mesto za investicije u Srbiji. Šabac je u konkurenciji velikog broja gradova u zemlji i regionu uspeo da pobedi i dovede Jazaki i otvori šansu građanima za posao. Otvaranje fabrike Jazaki je najveća grinfild investicija u zemlji. Drago mi je što su predstavnici kompanije u Šapcu prepoznali pouzdanog partnera i lokalnu samoupravu pogodnu za ulaganje. Pored Jazakija, ovde posluju i velike italijanske i austrijske kompanije. Očekujem da će zahvaljujući dolasku japanskog giganta u Šabac, dobar glas o našem gradu, kao najboljoj investicionoj lokaciji u zemlji, privući i druge, velike firme“, ukazuje Zelenović. On podseća da je pre dve godine u Šapcu bilo 12.500 nezaposlenih, a sada ih je 7.655. Nekadašnji kompleks Zorke Šabac, Istočna industrijska zona prostire se na više od 330 hektara zemljišta i tu, nakon uspešno sprovedene privatizacije Zorke, posluje 25 kompanija koje zapošljavaju više od 2.000 radnika. Najveća među njima je Eliksir Zorka - mineralna đubriva, koja predstavlja simbol uspešne transformacije i danas je najveći proizvođač veštačkog đubriva u centralnoj Evropi, sa obrtom u 2017. od skoro 200 miliona evra. Eliksir Zorka je i operator međunarodne rečne luke u Šapcu. „Grad ima interes da postojeća luka ima još veći obrt, da što više robe prođe kroz nju, da joj se pojača poslovna aktivnost. Zato smo odlučili da iz budžeta izdvojimo više od 90 miliona dinara za izgradnju velike i moderne saobraćajnice, koja će luku povezati sa Istočnom i ostalim poslovnim zonama. Verujem da će godišnji pretovar robe vrlo brzo doći od 300.000 do dva miliona tona. Smanjenje transportnih troškova velika je uporedna prednost za celokupnu privredu. To je prilika da svi zarade više, što jeste i politika grada“, navodi Zelenović. Šabački jagodari počeli su proizvodnju na nekoliko desetina hektara, a onda je od 2003. grad rešio da im pomogne subvencionisanjem kopanja dubinskih bunara i proizvodnja se proširila na više od 1.200 hektara. Grad je svakom poljoprivredniku koji je investirao u kopanje bunara dao pola novca - 20 evra po dužnom metru. Do sada je iskopano više od 600 bunara, a oko 2.000 porodica od uzgoja jagoda zarade i do 20 miliona evra godišnje. Od 2019. Šabac će podržati i navodnjavanje za 35.000 hektara, u vlasništvu 10.000 porodica iz 17 mačvanskih sela. Kada taj projekat bude završen, oni će proizvodnjom kukuruza i soje zarađivati dodatnih 20 miliona evra godišnje. Šabačka javna preduzeća su u samom vrhu u Srbiji. Izvorišta vode imaju dvostruko veći kapacitet od trenutnih potreba. JKP Stari grad odnosi komunalni otpad i sa seoskog i iz gradskog područja, s tim što građane Šapca deponovanje otpada košta 15, a Beograđane 65 evra po toni. Toplana ima samo oko pet odsto gubitaka na mreži, a građani Šapca, naročito oni koji su izolovali svoje stanove, plaćaju grejanje i do 2,5 puta manje od građana Beograda. „Cilj je da javna preduzeća građanima pružaju najbolju uslugu po najnižoj ceni. U javnom sektoru zaposleno je 1.270 lica, što je za 130 manje od onoga što rigorozni republički propisi dozvoljavaju“, ukazuje Zelenović. Šabac je grad u kom se najbrže u Srbiji izdaju građevinske i upotrebne dozvole, i lokalna samouprava u kojoj se najbrže dobijaju lokacijske dozvole. Lokacijske uslove izdaje za 11, građevinsku dozvolu za pet, a upotrebnu dozvolu za dva dana. Gradska administacija je uvek na raspolaganju svim potencijalnim investitorima, kao i privrednicima koji već posluju u Šapcu. Šabac je grad u kome je Lidl najbrže u Srbiji završio sve procedure za sticanje svojine na zemljištu i pribavljanje građevinske dozvole. „Poslovanje ovakvog marketa nije donelo samo veću mogućnost izbora za kupovinu našim sugrađanima, nego se sa ovakvim investicijama otvaraju nova radna mesta i zapošljavaju Šapčani. Dolazak velikih kompanija je još jedan dokaz da je Šabac ozbiljna i odgovorna lokalna samouprava koja obezbeđuje sve uslove za uspešno poslovanje firmi. Tu smo da im olakšamo procedure, kako bi Šabac bio mesto u koje će investitori doći da započnu ili da prošire biznis. U prilog tome govori i podatak da je u septembru 2015, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Šapcu bilo 12.500, a sada ima 7.655 nezaposlenih. Osim dobre lokacije, Šabac nudi značajne komplekse komunalno opremljenog zemljišta, efikasan i brz postupak dobijanja dozvola za gradnju, kao i stručne saradnike koji će na najbolji način ostvariti sve zamisli“, ističe Zelenović. Zato nije nimalo slučajno što je Šabac dvostruki šampion takmičenja Šampioni lokalnog razvoja koje su organizovali NALED i RTS pod pokroviteljstvom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i u partnerstvu sa Razvojnom agencijom Srbije. Šabac je dobio nagrade za najbolju praksu u dve kategorije – Servis građana (zbog jedinstvene odluke da omogući građanima da odlučuju kako će biti potrošen novac od poreza na imovinu) i Podrška privredi (za rešenje one-stop-shop, koje omogućuje privrednicima da poslove uz pomoć efikasne lokalne administracije završavaju na jednom mestu uz stalno osluškivanje njihovih potreba). I šabačka Slobodna zona dobitnik je dva priznanja za nove investicije i obuku radne snage. U Slobodnoj zoni u Šapcu povećao se i broj korisnika, i broj zaposlenih radnika. U Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (jedno od svega tri funkcionalna u Srbiji) i Regionalnu deponiju, dva kapitalna objekta komunalne infrastrukture, EU je uložila više od 20 miliona evra. Uz pomoć EU, Šabac je sebi znatno olakšao i početnu poziciju u pregovorima sa investitorima, jer ozbiljni ulagači strogo drže do ekoloških standarda. Izgradnjom regionalne deponije u Sremskoj Mitrovici, Šabac je trajno rešio i pitanje upravljanja komunalnim otpadom, a u julu 2018. je počela i rekonstrukcija nasipa na Savi, od Drenovca do Čevrntije. „EU je najvažniji partner Šapca i veoma smo zahvalni na tome što su evropski partneri odlučili da finansiraju rekonstrukciju nasipa sa blizu 10 miliona evra. Kada se na to doda novac koji je EU izdvojila za izgradnju Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i Regionalnu deponiju, dođemo do iznosa od preko 30 miliona evra investicija u infrastrukturu u našem gradu“, kaže Zelenović. Za Šapčane suštinska decentralizacija i istinska samouprava nisu tek demokratski ideali svake opštine, već realna politika lokalne samouprave. Reč je o jedinstvenoj odluci u istoriji srpske politike koja omogućava građanima da sami odlučuju. Prvo neposredno izjašnjavanje u 24 mesne zajednice, na kojem su birani najbolji projekti, organizovano je u decembru 2017. „Na ovim izjašnjavanjima pobedila je narodna volja. Podršku su dobili predlozi poput izgradnje puteva i ulica, renoviranje zdravstvene ambulante i opremanje škole, izgradnja crkve i balon sale, kupovine vage, bušenje bunara za navodnjavanje. Ovo nije bila politička trka stranaka i lidera. Veliki poduhvat koji nas očekuje je izjašnjavanje svih građana, njih 100.000 sa pravom glasa, u svih 60 mesnih zajednica o projektima koji će biti predloženi. Niko bolje od građana ne zna šta im je najpotrebnije u mestu u kojem žive i nema napretka u Srbiji ako veliki broj građana ne odlučuje o vitalnim interesima. Razvili smo jedinstven metod da se najzad sazna prava narodna volja. Ona se iskazuje u odlukama u šta će građani uložiti svoj novac, koji su platili na ime poreza. Na raspolaganju će biti više od dva miliona evra. Kada građani slobodno odlučuju, onda se rađaju fantastične ideje. Evo na primer u selu Zminjak građani su odlučili da svojim novcem, vraćenim od poreza, izgrade balon salu za potrebe učenika i omladine u dve mesne zajednice. Dakle, na neposrednom izjašnjavanju, kao u Švajcarskoj, građani biraju - ne lidera, ne političku partiju, već glasaju za svoje ideje, svoje projekte. Svi mogu da glasaju, ali da predlažu ideje mogu samo oni koji su platili porez. O novcu Šapčana neću odlučivati ni ja, ni predsednik države, ni premijerka, nego stanovnici mesne zajednice u kojoj žive“, poručuje gradonačelnik. Industrijskoj, po pravilu prethodi duhovna revolucija, pa je Šabac danas i grad kulture. Za kulturu se izdvaja čak sedam odsto iz budžeta. Šabačko pozorište beleži vredne uspehe na domaćim i stranim festivalima, a Pozorišno proleće je jedna od najprestižnijih manifestacija u Srbiji. Danas je direktorka pozorišta Milena Minja Bogavac, dramaturškinja, dobitnica Sterijine nagrade. Šabačka Biblioteka ima više od 14.000 članova, a po proseku čitanosti od 12 odsto, Šabac je na evropskom nivou, znatno iznad proseka Srbije. Narodni muzej u Šapcu ima reprezentativnu stalnu postavku, jednu od najmodernijih u Srbiji. „Nama je jasno da za zaista dobar život nije dovoljan hleb nasušni. I ne mogu da domislim bolju ilustracije kulturne politike u Šapcu, od odgovora koji je Vinston Čerčil dao na zahtev u parlamentu da bude ukinut budžet za kulturu, u jednoj od ratnih godina – pa, zašto onda ratujemo!“, objašnjava Zelenović. Odlukom Skupštine grada, Šabac je 1. marta 2017. dobio Fondaciju za promovisanje demokratskih vrednosti i promovisanje i unapređenje kulture, umetnosti i obrazovanja „Stanislav Vinaver“. A, ne postoji veći simbol srpskog evropejstva od Vinavera. Šapčani smatraju da imaju zadatak da se bore protiv banalizacije javnog života, jer ih nasleđe na to obavezuje - potiču iz sredine koja je iznedrila Lazu Lazarevića, Janka Veselinovića, Oskara Daviča. Fondacija „Stanislav Vinaver“ je započela izdavanje sabranih dela Radomira Konstantinovića. „Grad je ove godine ušao u ovaj veliki i ozbiljan književni poduhvat. Nema, valjda, ništa prirodnije nego da institucija koja nosi Vinaverovo ime izdaje sabrana dela Radomira Konstantinovića, koji je svojim velikim esejima pokazao svevremenu vrednost Vinaverovog dela. A, opet, mislim da nema većeg simbola poštovanja različitosti, borbe za otvoreno društvo, značaja življenja otvorenim umom, od Konstantinovića. Čvrsto verujem da je savladavanje palanačkog duha, koji nas je okovao, zapravo najveća borba koju mi danas vodimo. Plan je da sabrana dela ovog našeg velikog pisca i mislioca, istoričara književnosti i književnog kritičara, u trideset i jednom tomu budu izdata do Beogradskog sajma knjiga 2021.“, precizira Zelenović i napominje da je Šabac nosilac slobode danas u Srbiji i građanskom hrabrošću svojih ljudi svedoči o tome da provincijalizam nije geografska kategorija, već stanje duha.