Пасионирани коцкари


Зашто на приходе до 100.000 динара од коцке ускоро неће морати да се плаћа порез на доходак, а плаћаће се на солидарну помоћ већу од 38.370 динара у случају болести или инвалидитета? Није ли то доказ да се власт коцка животима свих грађана

Ако је тачно да предлагањем нових законских решења свака власт јасно показује и шта су јој приоритети, онда су актуелној Влади Србије пасионирани коцкари на првом месту. Мада, руку на срце, то и није неко изненађење. Уосталом, већ годинама не могу да се отмем утиску да се власт коцка животима свих грађана.

На основу предложених измена Закона о порезу на доходак грађана недвосмислено испада да су премијерка Ани Брнабић, министар финансија Синиша Мали и њихове колеге из Немањине, који су стали иза нових решења, очито имали више слуха за приходе од коцке него за солидарну помоћ инвалидима или тешко оболелим. Можда ће звучати прегрубо, али је извршна власт тим решењима показала неупоредиво више самилости за коцкаре него за најближу родбину преминулих.

Боже ме сачувај, овакав закон тешко да би написао и посланик СНС-а Владимир Ђукановић, који је некада радио као правник у две приватне кладионице, а после тога је једно време био и председник Скупштине Државне лутрије Србије. Мада је тешко отети се утиску да је скројен баш по његовој мери. Као да је министар финансија, док је писао нови закон, био „На кафи са Ђуком“. И баш ме интересује да ли ће и једним од више стотина бесмислених амандмана неко од Ђукановићевих колега из посланичког клуба СНС-а тражити да се ова људска неправда отклони пре усвајања закона.

О спорним предлозима шира јавност вероватно неће чути ниједну реч, јер је овај закон тек 14. по реду од 62 тачке дневног реда актуелног заседања Скупштине Србије, а скупштинска већина је прихватила предлог посланика Александра Марковића да се о свим тачкама дневног реда обави заједнички начелни и јединствени претрес. Сасвим логично и очекивано, јер никоме из власти баш и није стало да превише таласа. Јер, како би министар финансија грађанима Србије објаснио да ће убудуће од пореза на доходак бити ослобођени сви приходи до 100.000 динара од игара на срећу? На основу којих параметара је одлучено да се неопорезиви лимит за ове приходе са садашњих 11.684 динара повећа осам и по пута? А у исто време, ако некоме фирма у којој ради уплати солидарну помоћ у случају болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице, тај ће, уз сву муку која га је задесила, морати да плати порез на доходак ако та помоћ буде већа од 38.370 динара!? За коцкаре је, дакле, тај неопорезиви лимит три пута већи.

У складу са громогласно најављеном политиком, чији је циљ да се повећа наталитет у Србији, Влада је баш „одрешила кесу“ и убудуће неће наплаћивати порез на зараду до висине просечне плате ако послодавац части своје запослене за новорођено дете. Да подсетимо, просечна плата у првих девет месеци ове године, према званичним подацима, била је 49.208 динара. Самим тим, ако би послодавац новопеченим мамама или татама исплатио 100.000 динара, они би на суму од 50.792 динара морали да плате порез на зараду. Па нека неко после каже да коцкари за државу нису важнији од беба.

Шта тек рећи за одредбу по којој порез мора да се плати и ако фирма у случају смрти запосленог или пензионисаног бившег радника члану његове породице за покриће трошкова сахране исплати више од 67.145 динара? Зашто се коцкарима прашта за трећину већи износ?

Ко је одлучио да неопорезиви приходи од коцке могу да буду 11 пута већи од суме која може да се потроши за куповину новогодишњих и божићних пакетића деци запослених (лимит је 9.592 динара годишње по једном детету) или пет пута већи од јубиларних награда (вредније од 19.183 динара ће се опорезовати)?

Срећа па на ова питања представници Владе неће морати да одговарају у парламенту. За то неће бити времена. А чини би се да би укус горчине можда био још већи ако би Влада уопште и покушала да оправда оваква решења. Тим пре што се и у образложењу овог закона наводи да се он предлаже „у оквиру активности на спровођењу мера економске реформе, у складу са економском и социјалном политиком Владе“. А можда је суштина свега само у оних пар речи које је, образлажући предложене измене Закона о играма на срећу, изговорио министар Синиша Мали, најављујући да ће ускоро, уместо Пореске управе, за контролу игара на срећу бити задужена нова Управа за игре на срећу, која ће функционисати у саставу Министарства финансија. Е, сад, само још да сачекамо и видимо ко ће бити на челу те Управе.



Милан Ћулибрк