S verom u bota i naprednu otadžbinu

Nedavno je portal Ozonpres otkrio da je na sednici Izvršnog odbora Srpske napredne stranke u Čačku, pored ribanja stranačkih odbora koji još nisu platili članarinu, bilo reči i o najvernijim članovima partije, onima koji su po svojim delima odavno ušli u istoriju, takoreći u sve anale - botovima. Mnogi misle da reč bot predstavlja skraćeni naziv za robota, koji može biti i živ, ali sa bagom koji mu ne dozvoljava da razvije sopstveno mišljenje. Ipak, ta reč je nastala od engleske reči bottom, što znači dno. I zaista, taj posao podrazumeva obavljanje najprljavijih poslova na samom dnu, prljavijih čak i od čišćenja kanalizacije, jer ovde morate da uprljate i obraz. Na sednici u Čačku stranački funkcioneri, osim ogovaranja lokalca Ilić Velimira, nisu krili koliko SNS ima botova i šta su oni sve učinili za svoju domovinu - Srpsku naprednu stranku. Kažu da ih ima 3.456 i da su za poslednjih godinu dana napisali 10 miliona komentara. Tačno znamo šta ste se prvo upitali. Koliko samo u tih 10 miliona komentara ima pravopisnih grešaka? Nekih 10 miliona. I dok nam ostaje da nagađamo da li je pisac desetomilionitog komentara na poklon dobio sat sa ugraviranim likom predsednika, možemo samo da konstatujemo kako lažu svi oni koji tvrde da u Srbiji nema posla. Ovi vredni ljudi koji po ceo dan moraju da bulje u kompjutere i da paze da im ne promakne neki komentar u kojem se kritikuje Vučić, ili se, ne daj bože, hvale Đilas, Jeremić i Janković, dokaz su da posla ima za sve koji hoće da rade, a najviše za proizvođače sendviča. Upošljavanje mašinerije ovih mladih pregalaca treba da motiviše sve one koji su pobegli iz Srbije, da se vrate u svoju domovinu. Posao je siguran, ima dosta pluseva i minusa, ali je plata redovna, a sprovedena je i digitalizacija koju premijerka stalno pominje. Možda vam deluje kako je ovim braniocima srpstva od opozicije posao prosto botom dan, ali ipak nije tako. Ne može svako da bude bot. Možda ne moraju da znaju ko je bio Botičeli, ali moraju da prepoznaju koja vest je za udaranje minusa, a koja za pluseve, a to nije nimalo lak posao. Recimo, kada se u istoj vesti nađu Vučić i Haradinaj ili Vučić i Tači ili Vučić i Šreder ili Vučić i Soros ili Vučić i Klinton ili Vučić i Toni Bler, ruka može sama instiktivno da udari minus, iako se radi o stranačkim partnerima i saradnicima, a onda po karijeru tog bota može, što bi Dačić rekao, da ode sve u Sebastijana, još jednog predsednikovog prijatelja kome treba udarati pluseve. I sad se vi verovatno pitate koliko koštaju svi ti botovi koji dobijaju honorare ili su zaposleni u stranačkim organima i državnim preduzećima. Bota oca, ali nije vaš posao da se to pitate, time treba da se bavi vladajuća stranka koja ih plaća. Vašim novcem. Budisti imaju lepu izreku da ako ne možeš da promeniš ništa, što bi se uopšte nervirao. Iako botovi nemaju razvijenu svest, ipak moramo da se zapitamo šta će se desiti ako jednog dana počnu da razmišljaju i krenu da razvijaju neki oblik sopstvene inteligencije. Možda to zvuči zastrašujuće, ali ipak, ostaje nam nada da će kad-tad i do njih stići digitalna lustracija, mada treba očekivati da će se tada praviti kao da im je zabagovao sistem i da su ponovo izgubili tu svest. A što se tiče Frankenštajna koji su ih napravili, što bi pomenuti Ilić Velimir rekao: biiip.