Desant vlasti na Lučane

Sasvim neplanirano, u predizbornu posetu Lučanima ekipa NIN-a uputila se istog dana kada i Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova, u pratnji direktora policije Vladimira Rebića. Bila je to, ispostavilo se, korisna koincidencija: iznenadni susret sa predstavnikom centralne vlasti dočarao nam je u instant formi sve ono o čemu smo slušali od građana ljupke varošice koja se ugnezdila između Ovčarsko-kablarske klisure i planine Jelice. Ono, zbog čega se mnogi od njih osećaju kao taoci visoke politike i zbog čega je reč koju smo najčešće čuli tog prohladnog petka bila – strah. Već prvi utisak na ulasku u gradić ukazivao je na neku vrstu vanrednih okolnosti – osim dvojice policajaca u uniformi, gotovo potpuno pustu centralnu ulicu ispred zgrade Skupštine opštine nadziralo je i nekoliko krupnih ljudi u civilu. Ubrzo smo od kolega iz redakcija uredno obaveštenih o događaju, saznali razlog – ka Lučanima se uputio Stefanović sa saradnicima. Najnormalnija novinarska reakcija našeg fotoreportera – da foto-aparatom zabeleži događaj - dovela ga je, međutim, u poziciju da, dok sve druge kolege regularno obavljaju svoj posao, bude predmet propitivanja najpre člana obezbeđenja u civilu, a potom i saradnice ministra, verovatno zadužene za odnose sa javnošću. Bezbednjaka je zanimalo odakle nam informacija o dolasku ministra, a odgovor da smo u Lučanima s ciljem da napravimo predizbornu reportažu, izazvao je „priznanje“ dotičnog da je već obavešten o tome gde smo bili i s kim smo razgovarali?! I kao da ta svojevrsna poruka da smo „sumnjivi“ i da se naše kretanje prati nije bila dovoljna - krupni čovek iz obezbeđenja državnog službenika sebi je dao za pravo da nam, nakon što mu je naš foto-reporter rekao da nakon tih, očigledno već „zabeleženih“ razgovora sa pripadnicima dve opozicione izborne liste, nameravamo da posetimo i lokalne naprednjake, postavi pitanje da li smo se za tu posetu najavili?! U nekim drugim okolnostima, ili u nekoj drugoj zemlji, bio bi to ozbiljan skandal – ne samo zbog očigledne diskriminacije naše redakcije od strane državne službe finansirane novcem svih građana, već i zbog činjenice da čovek zadužen za bezbednost ministra zbog nečeg veruje da mu je zadatak i da od nekontrolisanih medija štiti -jednu stranku. U Srbiji 2018, bio je to, kao što rekosmo, samo slikovit primer podele na privilegovane „naše“ i nepoželjne ostale, koja je, trenutno, posebno izražena u Lučanima, mestu očekivanog oštrog obračuna nervozne vlasti i narastajuće opozicije. Jer, činjenica da su za 16. decembar, osim u Lučanima, gde se glasa u redovnom terminu, izbori zakazani u još tri opštine (Kula, Kladovo, Doljevac) iako, prema tvrdnjama pravnih stručnjaka, za to u njima nije bilo zakonskih uslova, ide u prilog ocenama da u tom delu Šumadije naprednjačka vlast ne uživa onoliko visok rejting koliko bi želela. Zato je, veruje se, bilo potrebno pokušati „razvući“ opozicione snage, ali i medijski „zatrpati“ eventualnu vest o nedovoljno dobrom rezultatu SNS u srcu Dragačeva. Izbori u Lučanima predstavljaju i prvi test snage Saveza za Srbiju, raznorodne opozicione koalicije koja, procenjuje se, predstavlja prvog potencijalno ozbiljnog konkurenta vladajućim naprednjacima. Tog odmeravanja neće biti u drugim mestima: uz obrazloženje da su u Kuli, Kladovu i Doljevcu izbori neregularno zakazani, SzS je doneo odluku o bojkotu u tim opštinama. Za razliku od koalicije okupljene oko Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića koja se, zbog nepostojanja izbornih uslova, odlučila za bojkot u sva četiri mesta, SzS je predao potpise za proveru volje u Lučanima, ostavljajući mogućnost za eventualnu naknadnu promenu odluke, u zavisnosti od okolnosti, što se do pripreme ovog NIN-a nije desilo. Za ulazak u trku u Lučanima prijavila se još jedna grupacija čiji opozicioni status nikome nije sporan. Reč je o Grupi građana Jedan tim, koja je na izborima 2014. osvojila desetak posto glasova, a na izborima za savete mesnih zajednica prošle godine, u jednoj od tri mesne zajednice gde je učestvovala, pobedila naprednjake u gotovo neverovatnom odnosu 75:25 posto osvojenih glasova. Lista GG Jedan tim zato je gotovo svima bila zanimljiv potencijalni izborni partner, ali su ljudi koji je čine odlučili da se drže svog cilja i da, umesto ulaska u „veliku priču“ i neizbežne kompromise koji je prate, celokupnu svoju političku aktivnost baziraju na ponudi rešenja za lokalne probleme. Ukupno je proglašeno osam lista – na prvom mestu je, kao i obično, lista SNS, sa standardnom (zlo)upotrebom imena predsednika države (lista se zove „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Lučane i Dragačevo“). Sledi PUPS, na trećem mestu je Pokret obnove kraljevine Srbije, četvrti je SzS („Savez za Srbiju – Savez za Dragačevo – Milan Radičević – Srpski pokret Dveri – Demokratska stranka – Narodna stranka – Zajedno za Srbiju – Zdrava Srbija – Levica Srbije – Pokret za preokret – Sloga – Otadžbina“). Na petom mestu je lista SRS, šesti su socijalisti (ojačani partijom Bolja Srbija Dragana Jovanovića, predsednika opštine Topola) a sedma je „GG Jedan tim – Ivica Vukićević“. Poslednje, osmo mesto zauzela je lista „Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma“, ali joj taj, „loš“ plasman na listi nije smetao da se istakne živopisnošću poruka (prvi na listi, Milenko Milekić, na izbornom letku, između ostalog, obećava „zapošljavanje 30 devojaka u Kaoni, kako bi se udale u tom ili okolnim selima“). Niko, naravno, ne spori da su nedostatak posla i pad nataliteta ozbiljni problemi za čije rešavanje valja kandidovati različite ideje. Nevolja je, međutim, što se – kao da problemi životnog standarda nisu bili dovoljni - nad Lučanima ove jeseni nadvio i oblak straha, prouzrokovan nastojanjima vladajuće stranke da, po svaku cenu, podigne izborni rezultat sopstvenih kandidata. Za tu svrhu, pokrenuta je moćna mašinerija, sačinjena kako od stranačke vojske, debelo ojačane kadrovima sa strane (meštani uglavnom viđaju vozila sa vršačkim i pančevačkim registracijama) ali i državni resursi. Ministar Stefanović, koga smo sreli tokom posete policijskoj stanici u Lučanima, nije bio jedini državni funkcioner na zadatku – u posetama su, kažu meštani, već bili ministri Branislav Nedimović i Nenad Popović, ali i šef BIA Bratislav Gašić. Očekuje se i sam Vučić, koji je najavio da će posetiti „napadnutu aktivistkinju SNS“ u čije povrede opozicioni kandidati sa kojima smo razgovarali, ozbiljno sumnjaju, naročito zato što je, nakon navodnog incidenta, najpre otišla u sedište SNS da govori na konferenciji za novinare, da bi, potom, bila odvedena kod lekara u Čačak, bez pokušaja traženja pomoći tamo gde je bilo najbliže – u Domu zdravlja Lučani. Prema najavama kojima su u petak raspolagali meštani, Vučić bi trebalo da dođe u četvrtak 13. decembra, kad ovaj broj NIN-a bude na kioscima i to u Kotražu, gde, kako pokazuju istraživanja koja su videli naši sagovornici iz Jednog tima, naprednjaci najslabije stoje. Istog datuma, građane Lučana trebalo bi da zabavlja Tropiko bend, ali je teško unapred proceniti da li će i oni učiniti isto što i Šaban Šaulić, veče pre nego što smo boravili u Lučanima: velika narodnjačka zvezda, praćena ćerkom Ildom, građane Lučana pozvala je da 16. decembra glasaju za naprednjake, odnosno „za predsednika“. Predizborno potkupljivanje građana obuhvata sve uobičajene metode – poput podele paketa i kesa, neretko i uz osmeh prilikom fotografisanja, koji govori o potpunom nerazumevanju suštine demokratije i navikavanju na korupciju kao sasvim prihvatljivo sredstvo – ako od nje mi imamo koristi. Novitet je, međutim, nuđenje raznih usluga poput cepanja drva, čišćenja štala i drugih oblika pomoći u domaćinstvima, naročito starijim. Meštani tvrde da je naprednjačko pojačanje stiglo još 1. oktobra, od kada su ispred hotela Park u Ivanjici parkirana vozila sa vojvođanskim registracijama, ali i od kada je moguće videti njihove operativce Branislava Malovića i Luku Petrovića. Teren obilaze i takozvani „Zeljini ljudi“, odnosno ekipa Zorana Milojevića Zelje, funkcionera SNS sa Kosova, odranije u medijima poznatog kao čoveka koji organizuje „tvrde“ naprednjačke predizborne akcije. „Toliko dugo su tu da su išli ljudima na sahrane, pa stigli i na pomen za 40 dana“, kaže Milan Raičić, kandidat za odbornika Jednog tima. A Milan Radičević, nosilac liste SzS, kaže da su u toj opozicionoj grupaciji dobijali konkretne informacije o ljudima kojima su naprednjaci cepali drva. „Odemo kod njih, a oni nas mole da ne obelodanjujemo. Nećemo svojim komšijama da pravimo pritisak“, kaže Radičević koji govori o „tihoj okupaciji“ i zastrašujućim, ali veštim metodama o kojima ljudi ne žele da govore. I ne žele da nadležnim organima prijave šta su doživeli. I to je već uobičajeno - za kupovinu glasova građana koriste se brojni državni resursi, a najuočljivija je činjenica da je teško naći lokalni put na kome ne stoji neka od građevinskih mašina, uglavnom iz okolnih opština, gde vlada SNS. Taj znak planiranog početka radova, nije i garant njihovog završetka: više naših sagovornika govorilo je o pritiscima kojima se ljudima daje do znanja da obećanog asfaltiranja neće biti ukoliko svi stanovnici ulice ili zaseoka, ne podrže SNS. Milan Radičević kaže da u selu Rogača, dva kandidata žive pored puta koji treba da se asfaltira, a naprednjaci ih pritiskaju da siđu s liste kako bi put bio završen, a Rade Dragović, šef izbornog štaba SzS ukazuje na paradoks: na zvaničnoj internet prezentaciji Lučana navode se obećani radovi u vrednosti preko milijarde dinara, iako je budžet opštine gotovo upola manji – oko 600 miliona. Od Ivice Vukićevića, nosioca liste Jednog tima, dobijamo još jednu simpatičnu ilustraciju stanja: u selu Rti, između Kotraže i Guče, doterani su kontejneri iz javnog preduzeća iz Čačka, ali samo privremeno – dati su na revers do 31. decembra. Ako su, kako tvrde naši sagovornici, naprednjaci više puta dolazili na vrata „običnih“ meštana (Mirjana Stevanović iz Dveri prebrojala je četiri dolaska), sasvim je logično da je trud uložen u „obradu“ opozicionih odborničkih kandidata, ali i potpisnika izbornih lista i građana koji su se prijavili da kontrolišu izbore, maksimalan, i neretko efikasan. Ivica Vukićević kaže da je izborna lista Jednog tima sa početnih 35 odborničkih kandidata upravo zbog snažnih pritisaka „skraćena“ na 30 imena, ali je na te ljude ponosan: „Svi imaju posao, niko ga ne očekuje od ulaska u politiku.“ Savez za Srbiju je na svojoj fejsbuk-stranici objavio čak i „tajni snimak“ razgovora za koji navodi da je pokušaj kupovine odbornika Dveri Vukašina Vujovića. Na snimku se čuje glas za koji se tvrdi da pripada zameniku predsednika opštine Milivoju Doloviću koji Vujoviću nudi dobro plaćene poslove za podršku naprednjacima i daje mu uputstvo kako da se u obrazloženju promene političkog dresa pozove na privatne razloge. Dotični glas na pitanje zar naprednjaci nisu obećali kraj stranačkom zapošljavanju, kroz smeh objašnjava da će stranačkog zapošljavanja tek biti. „Ima da bude, neće moći ni jedan da se zaposli dok ne potpiše za SNS“, tvrdi glas „pokriven“ fotografijom Dolovića. Na još jednu zanimljivost pažnju skreće Mirjana Stevanović: nijedan kandidat na opozicionim listama nije zaposlen u fabrici Milan Blagojević, žili kucavici celog kraja, od čije privatizacije i potencijalnog gašenja meštani ozbiljno strahuju. Odustajanje nekih koji su bili zainteresovani, ona objašnjava tvrdnjom da zaposleni u fabrici dobijaju 13. i 14. platu. I to kakvu – kaže da se najmanje kreću u rasponu 60.000-70.000 dinara, što znači da bi porodica u kojoj je dvoje zaposleno u toj kompaniji, do Nove godine mogla da dobije i više od 2.000 evra. Ko bi danas rizikovao da to izgubi, naročito u svetlu činjenice da se, recimo, kilogram jabuka u tom kraju otkupljuje po neverovatnoj ceni od tri dinara? Ili imajući u vidu rečiti podatak na koji ukazuje Ivica Vukićević – da je za poslednje četiri godine biračko telo smanjeno za deset posto? Strah od neizvesne budućnosti i strah od pridošlica koji dolaze ljudima u kuće pokazujući da imaju sve informacije o njima, o njihovoj deci koja studiraju, traže posao ili bi bez njega mogli ostati, preplavili su Dragačevski kraj. Svi naši sagovornici govore o savetima koje dobijaju od roditelja – da se ne kreću sami i da se smire „jer vidiš šta se dešava“. Veruju i da su praćeni, što, suštinski, potvrđuje i istup bezbednjaka s početka teksta. Odgovor naprednjaka na te navode, međutim, nismo dobili: sekretarici u prostranom lokalnom odboru u sedištu varošice uzalud smo ostavljali broj telefona. Poziva nije bilo.