Slatki gresi pravopisni

Ne znam šta je po zanimanju naš čitalac D. A. (čiju smo jednu opravdanu pravopisnu zamerku videli prošlog puta), ali je očigledno da dosta putuje. U istom pismu on primećuje: „Reč poslovođa, u latiničkim natpisima, u Beogradu, Nišu, Subotici je napisana sa đ, ali u srpskoj Atini je naziv ulice napisan sa dj (Bulevar Oslobodjenja). S druge strane, na Novom Beogradu je veleprodaja u ulici Milutina Milankovica. Nije valjda da se te ulice zaista tako zovu?“ Na sajtu s prodavnicama firme Mitros mjuzik, kaže on, „bodu mi oči reči pisane velikim početnim slovima, na primer ’Odeljenje Gitara’, ’Odeljenje Gitara i Studijske Opreme’. Pretpostavljam da je u pitanju želja da se naglasi šta se prodaje na odeljenju, ali želja, pa ni imitiranje amerikanskih običaja, ne može da zameni pravopisna pravila.“ Potpuno je u pravu. Ako neki oglašivač želi da privuče pažnju na svoju robu, može ceo natpis da ispiše verzalom, ili običnim slovima visine pola metra, ali po onim članovima Pravopisa koji se bave pisanjem višečlanih izraza (pre svega tačke 63–68, 70, 72 i 75), veliko slovo je rezervisano samo za prvu reč u natpisu (i naravno za one reči koje su same po sebi lična ili geografska imena). U Novom Sadu, nijedna greška u novinama, oglasima, reklamama, programima ne izmiče oštrom oku naše dugogodišnje čitateljke Zoranke Karapavlović. Tako mi ona šalje jedan isečak iz „Novosti“, u kome se Goranu Bregoviću pripisuju reči: „Hteo sam da pišem pesme...za umetnike hrišćane, jevreje i muslimane.“ Reč „Jevrejin“ je trebalo pisati s velikim J, jer to nije naziv vere (mojsijevske ili izrailjske) nego nacije. Somborsko Narodno pozorište prikazuje komad jednog irskog pisca, pa je u programu data njegova kraća biografija, u kojoj druga rečenica glasi: „1994. godine, u nepunih devet meseci, napisao je sedam drama.“ Zoranka opravdano primećuje da rečenicu ne možemo početi cifrom, pa je trebalo napisati „Godine 1994, u nepunih...“ ili „Za nepunih devet meseci, 1994. godine, napisao je sedam drama.“ U oglasu za proizvode koji se prodaju u „Idei“ vidi se slika plastične boce s prelivom od čokolade na kojoj piše „SLADKI GREH“. Tako grubu grešku ne verujem da bi iko napravio kod nas, nego će biti da proizvod dolazi iz Slovenije, u čijem se jeziku jednačenje po zvučnosti ne odražava u pisanju.