Strah od besa sa margine

O tome dokle je stigla borba globalista i nacionalista možda dosta govori činjenica da je Stiven Benon, glavni ideolog kampanje Donalda Trampa, osnovao fondaciju Pokret (The Movement) koja treba da podrži snage evropske desnice na izborima za Evropski parlament koji se održavaju u maju. Partner mu je Mišel Modrikamen, lider belgijske Narodne partije, a nadaju se da bi, ako okupe dovoljno snažne partnere, mogli da računaju na dobre rezultate. Uz sebe za sada imaju francusko Nacionalno okupljanje i italijansku Ligu, ali računaju da bi mogli da privuku i druge, razgovarali su, kažu i sa Sebastijanom Kurcom, austrijskim kancelarom i Pablom Kasadom, liderom španske Narodne partije. Snage desnice dobile su u Benonovoj fondaciji podršku za okupljanje, savetovanje, analizu… Jer, od predstojećih izbora se očekuje da pokažu kolika je snaga nacionalista. I to ne samo u evropskim okvirima. Posle nekoliko decenija vere u nepobedivost globalizma, ovaj vek koji je obećavao da će biti period potpune globalizacije brzo je pokazao da su očekivanja bila prevelika. I da je svet krenuo u suprotnom pravcu. Počele su da se vraćaju granice, da se podižu zidovi, da se štite sopstvena tržišta. U Evropskoj uniji jača nezadovoljstvo evrom, najzad dogodio se i Bregzit. Nevolje su počele kada se ispostavilo da u globalizaciji postoje i gubitnici. Dok su vodeći svetski intelektualci i političari govorili o velikim mogućnostima i opštem napretku, ispostavilo se da su te mogućnosti bile rezervisane za uži krug, da je ekonomska kriza iz 2008, dovela do bankrota slabijih, a jače učinila još jačim i bogatijim. Obični ljudi ostali su izvan raspodele dobara, a tih je ljudi bilo sve više. Odgovor je bio neminovan i on je došao u formi nacionalizma, kako onog koji je propagirao pravo na sopstvenu državu i sopstvene zakone, tako i onog koji je skliznuo u ekstremnu desnicu. Zato kada Marin le Pen pozove na povratak „Francuske Francuzima“, na zatvaranje granica, napuštanje EU i NATO, dobije podršku koja je odvede u drugi krug predsedničkih izbora. „Videli smo otpuštanje naših radnika i masovno prebacivanje firmi u druge zemlje. Danas, Francuzi pate zbog Evrope. Da, zbog Evrope!“ poručila je ona tokom izbora. Francuska gubitnika i Francuska dobitnika bila je moćna parola predsedničkih izbora (2017), ali je pogodila i u centar onoga što je građane širom evropskih gradova izvelo na ulice već mnogo puta. Britanska odluka o izlasku iz Evropske unije bila je najjači antiglobalistički potez. Bio je to udarac koji još nije uspeo da savlada ni sam London, a ni Brisel. Unija se rasklimala, a da sa druge strane nema neke bolje odgovore. Pometnja u kojoj se našao globalistički polet, prelila se u globalno nezadovoljstvo. Rezultat je da evropski desničari imaju gotovo duplo veću podršku nego 2000, da imaju vlade ili vladajuće koalicije u devet zemalja, da su Viktor Orban, mađarski premijer i Mateo Salvini, italijanski vicepremijer i ministar unutrašnjih poslova, često citirani zbog oštrih izjava, zapravo glasovi velikog broja evropskih građana kojima je evropski san sve dalji. „To je jedan divan san koji je na ivici uništenja,“ izjavio je Salvini koji je uz obećanja da će uraditi sve za opstanak Unije, poručio i da ipak nema vremena da se bavi evropskom politikom. On od predstojećih izbora za EP očekuje da se promeni odnos snaga na evropskoj sceni i da ta promena bude u korist nacionalista. Talas antiglobalizma i nacionalizma jača. Dižu se zidovi, zatvaraju se granice, stigmatizuju migranti, uvode nove carine, jačaju secesionistički pokreti. Otkada je na scenu stupio Donald Tramp, pravila koja su važila do tada počela su da se menjaju „Globalista je osoba koja želi najbolje svetu, iskreno, nije joj previše stalo do naše zemlje”, kaže Tramp. „I znate šta? Mi to ne možemo. Oni imaju reč koja je postala staromodna, a to je nacionalista. I mi ne bi trebalo da koristimo tu reč. Ali ja sam nacionalista i ne bojim se da to kažem!” Zamisao da će globalizacija doneti dobro svima, bogatim zemljama pristup jeftinijoj robi a siromašnim veću potražnju, pa tako i mogućnost da ekonomski napreduju, nije se ispunila onako kako se očekivalo. Socijalna cena je bila previsoka. „Osećaj nesigurnosti je porastao, tako da je cena veće ‘ekonomske integracije’ bila veća ‘socijalna dezintegracija`“, uočio je Dan Rodrik, harvardski ekonomista koji je među prvima postavio tada (1997) jeretičko pitanje: „Da li je globalizacija otišla predaleko?”. Nije naišao na mnogo podrške među kolegama, jer, činilo se tada, globalizacija je bila upravo ono što svetu treba. Ekonomska kriza koja će na videlo izneti sve slabosti takvog sveta bila je još daleko. Rodrik se danas seća da ga je tada Pol Krugman, kasniji nobelovac, upozorio da bi njegov rad mogao da pruži „municiju varvarima“. Danas gledamo kako se puca na obe strane. Kada je pošlo naopako ispostavilo se da niko nije računao na ovakav razvoj, da nema odgovarajuće alternative i da sve veća uznemirenost neminovno vraća granice koje su bile izbrisane. Nove nacionalističke snage nude šansu onima koji su ostali na margini i koji su platili najveću cenu globalizacije. Onima koji su ostajali bez posla, dok su vlade pomagale velikim korporacijama da opstanu, onima koji su ispali iz sistema jer nisu mogli da prate tempo ili nisu imali priliku za to. Sada se umesto svih prednosti globalizacije raspravlja o načinima da se ona održi, da se modifikuje, da se prilagodi, da se smanji nejednakost koju je sama proizvela, poziva se na inkluziju, upozorava da rast mora da obuhvati šire slojeve društva. „Na kraju smo i ekonomskog perioda - vođenog zapadnom globalizacijom i geopolitičkog posthladnoratovskog unipolarnog sveta koji je predvodila Amerika“, napisao je o tome Martin Volf iz Fajnenšl tajmsa. „Pitanje je da li će ono što dolazi biti raspadanje ere posle Drugog svetskog rata u deglobalizaciju i konflikt, kao što se dogodilo u prvoj polovini 20. veka ili ćemo ući u novu fazu u kojoj će nezapadne sile, naročito Kina i Indija, igrati veću ulogu u održanju globalnog poretka“, dvoumi se Volf. Ovaj januar svet dočekuje sa istim neizvesnostima kao i prošli, podele su se produbile i globalisti i nacionalisti nadaju se pobedi, ali nije izvesno da ćemo ubrzo prisustvovati nekakvom raspletu. Pre tačno godinu dana na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Ursula fon der Lajen, nemačka ministarka odbrane, primetila je: „Na delu je tihi, puzajući hibridni rat koji uz pojačani populizam, bes i nezadovoljstvo masa, lako i brzo na globalnom planu može prerasti u nešto mnogo gore“. To isto moglo bi se reći i ovog januara.