Šetati je zdravo

Dve Srbije, dva posvađana oka u glavi, oba u potrazi za naočarama sa ozbiljnom dioptrijom. Godina je počela sa prve dve epizode Nemanjića, diletantskim radom kojem smo se smejali par meseci, od premijere do uzalud premontirane prve dve epizode. Onda smo ih ostavili da tiho umiru, mada su najuporniji mazohisti putem društvenih mreža obaveštavali one koji su imali pametnija posla o „pričvrljivanju“, „Raškoj koja je otišla da piški“ i ostalim scenarističkim draguljima. A onda, krajem godine, iste ljudi koji su, opravdano, ponižavali RTS-ov kvaziistorijski besmisao, serija Jutro će promeniti sve je izvela na dejt u posthipsterski noćni klub, zavela i onda seksualno iskoristila u stanu bez knjiga na policama i bilo kakvog drugog identiteta, uz Obojeni program i Popečitelje. Uznemirujuće prelako su se dali, samo formom, bez razumnog razgovora o bilo čemu. Sada jedan istinski dragulj, serija Čudni anđeo (Strange Angel) o američkom hemičaru-amateru, pioniru istraživanja u potrazi za raketnim gorivom krajem tridesetih godina prošlog veka. Ah da, u slobodno vreme i satanisti, u seriji čiji junaci tragaju za nečim većim od čoveka, bilo kroz osvajanje kosmosa ili grupu za samopomoć sačinjenu od sledbenika Alistera Kroulija. Televizijsko iznenađenje godine koje je moglo, možda i trebalo, da se zauvek završi otvoreno-zatvorenim krajem prve sezone. Ipak, gledanost je bila jedva dovoljna (ili su vlasnici novca shvatili da u svojim rukama imaju nešto sasvim posebno) da omogući nastavak u 2019. godini. Još jedna priča o potrazi, ovaj put među četvorkom što u NJujorku već vidi prazan prostor preko granice tridesete, neizlečivo osakaćena našim zeitgeistom, opsednutošću sobom. No, ništa u seriji Grupa za potragu (Search Party) nije usiljeno, niti se scenaristi trude da ispadnu pametni (a ovi bi, reklo bi se, mogli, da hoće) dok do crnohumornog smeha dolazimo kroz mešavinu žanrova i linearnu, uzročno-posledičnu dramsku radnju. Poput Čudnog anđela, serija, gotovo iracionalno, nastavlja da postoji, sa trećom sezonom koja će se pojaviti tokom 2019. godine, bez reklame i velikog tzv. hajpa. Dve serije - sigurno neopadajućeg, a verovatno i rastućeg kvaliteta - godinama opstaju: Afera (The Affair) četiri a Vikinzi (The Vikings) pet (zapravo sedam, mada se to ne zove tako) sezona. Scenaristi Afere popunili su svoje likove dramski validnom stvarnošću toliko stabilno da je, recimo, napuštena supruga kojoj se naizgled ništa posebno ne događa tokom prvih par sezona možda i lik koji najviše opčinjava, i tokom navodnog nedešavanja a i kasnije, kada počinje da dela (i to tako da ne izda svoju bit koju smo dugo upoznavali i gledali kako tinja). Ove devojke i momci za tastaturama posvećeno su gledali Bergmana a onda ga ostavili po strani i zagledali se duboko u sebe. A Vikinzi su... eskapizam? Ili pomoć u duhovnoj obradi materijalnog sveta? Svakako omogućavaju da gledalac, bez upotrebe psihoaktivnih sredstava, doživi određene Trenutke vizije, kako kaže naslov jedne epizode. Sedamnaestosatna dokumentarna serija Kena Bernsa Vijetnamski rat (The Vietnam War) koja, shodno trajanju, a i tome da je autor pametan čovek sklon kontekstualizovanju, zahvata široko, grabeći razloge za jedan u početku mali, postkolonijalistički građanski rat i njegove posledice za celu istoriju 20. veka. A onda, ima i ovakvih divnih trenutaka, kao što je ispovest jednog vijetnamskog veterana glede njegovog učešća u antiratnim protestima: „Samo sam hteo da stavim svoje telo među tih stotinu hiljada ljudi. Sa rečju „ne“ koju izgovara telo, marširajući, ako ne usta. Marširajući isto kao u Vijetnamu, tada besciljno i besmisleno, sada sam se osećao razumno i sa ciljem, ka glavnom gradu države, da kažem, NE. I, čoveče, bio je dobar osećaj“. Drugim rečima, šetati je zdravo. TOP LISTA Čudni anđeo Potraga za mladoženjom Afera Vikinzi Vijetnamski rat Van konkurencije: Nemanjići / Jutro će promeniti sve