Pasulj po jeftinoj struji

Pao sam, ljudi moji, na poledici u Sazonovoj ulici! Neki pametnjaković će već reći da sam se okliznuo zato što i po ledu idem u klompama. Gluposti! Kao da se u klompama nisam popeo na Trem i Babin Zub, a popeo bih se u klompama i na Himalaje, ali trenutno imam preča posla. I šta ako bukne Kosovo, ispašće da sam dezertirao. A šta se zapravo desilo u Sazonovoj? Vraćao sam se iz Narodne biblioteke gde sam vadio CIP broj za moju zbirku pesama koje sam napisao nadahnut stihovima Branka Miljkovića. Ah, koji mi je bio moj da vadim CIP broj baš na Svetog Nikolu, na „crveno slovo“, a onda da jurim na Voždovac kod Slave štampara. Nego kada sam ljosnuo u Sazonovoj, jedna starija žena, baš, se prepala: „Gospodine, da li ste se povredili? Da niste nešto slomili!“ Ustajući gipko, na noge lagane, kroz smešak joj kažem: „Gospođo, ja sam DŽordž Best, desno krilo Mančester junajteda, mada sam posle prešao u Devetu beogradsku gimnaziju. Igrali smo mali fudbal svaki dan, i tako sam naučio da padam. A lomili su me, na fudbalu, i LJuba Zemunac i Ćenta, a ja bih, posle svakog žestokog pada ustajao i loptom bi im se u gol ušetao!“ Elem, u Sazonovoj sam pao zbog Branka Miljkovića! Opasno je, i na poledici, misliti na njega. Na sve to i Bilja me napustila, otišla navodno kod tetke na slavu, u Kraljevo. Eeej, da Srbi toliko slave kontroverznog Svetog Nikolu, onog koji je na Nikejskom saboru čupao za bradu episkopa Tomu iz Kalkute samo zato što je ovaj tvrdio da je Isus detinjstvo i mladost proveo u Indiji!? Zbog opšte tuče koja je nastala, Sabor je prekinut na tri dana, ali, posle, na saborskom zasedanju više nije bilo episkopa Tome iz Kalkute!? I bolje me ne pitajte šta mislim o tome! Vratim se sa Voždovca, predveče, i zaspim kao jagnje. I pazi šta usnim? Rizničar Hrizostom iz Hilandara daje mi u ruke rodoslov Nemanje i Save iz koga se vidi da vode poreklo od Isusa i Mojsija!? Probudim se, srce mi u grlu lupa! Jer, taj rodoslov mi je Hrizostom pokazao pred Uskrs davne 1983. godine. I ciknem, kao Arhimed, ono njegovo „eureka“! Jer, ako je Kleopatra rodila Isusa u Filipovoj tvrđavi iznad Ohrida, onda Nemanjići mogu da budu njegovi potomci. K. G. Jung, moj guru iz Švice duboko uzdiše: „Ah, jadni li su bili Nemanja i Sava! Znaš da vodiš poreklo od dva dična Srbina, od Isusa i Mojsija, a ne smeš o tome ni da pisneš od Vatikana i Konstantinopolja! Nego stavi pasulj, jer od ponoći struja je mnogo jeftinija...“ I poslušam Junga, uključim u ponoć šporet na dvojku, da se krčka do jutra. A predveče, nacvrcam se pasuljčine pa zapucam iz Gročanske da gledam Kralja Petra Prvog jer u Leskovcu, brale, svi osnovci morali da idu u kino kao nekad za Bulajevićevu Neretvu. A Kralj Petar i Neretva, ta dva filma kao da je jedna ruka pravila! Sedim u Takvudu, u drugom redu, a imam neki čudan osećaj kao da sam u Holivudu. Film jeste dostigao holivudsku tehnologiju ali priča je, dozlaboga, prazna. Ispašće, bre, da je Apis streljan na Solunskom polju samo zato što nije pronašao na vreme regruta iz Slovca kod Valjeva, a kome je mati, lično po Lazi, pardon, kralju Petru, poslala vunene čarape. Moja Crna me prekoreva: „Ajde, ne čangrizaj kao neka babuskara koja kuva pasulj po jeftinoj struji! Što nisi ti hvalio tvog Aleka u predizbornoj kampanji pa da dobiješ silne pare i ako treba, ne cela vojska, već i Vulin da ti statira, da igra nekog smrznutog kaplara! A, u stvari, priznaj, krivo ti je što je Ristovski postao srpski Mojsije, a ti si tu ulogu planirao za sebe!“