Bildovanje jedinstva

Prvi dani januara doneli su Tajvanu nove poruke iz Kine. Spor koji će ove godine navršiti sedam decenija, trebalo bi da se okonča, ili bar tako planira Si Đinping, aktuelni kineski predsednik. „Kina mora biti i biće ponovno ujedinjena. To je neizbežan uslov istorijske obnove kineske nacije u novom dobu“, poručio je Si, ali nije propustio da doda: „Mi ne obećavamo da ćemo odustati od upotrebe sile i zadržavamo opciju preduzimanja svih neophodnih mera“. Ovo je izgovoreno na svečanosti povodom obeležavanja četiri decenije od odluke Pekinga da prekine artiljerijske napade na Tajvan, koji su do 1979. godine bili redovno podsećanje tajvanske vlade da Narodna Republika Kina nema nameru da joj prepusti komad svoje zemlje. Bilo je to tačno trideset godina nakon što su komunističke snage pobedile, a Čang Kaj Šek i njegov Kuomintang morali da se povuku na Tajvan. Ubrzo je za saveznika dobila Vašington i to je bio udarac na koji je Peking odgovorio neprestanim napadima. Kada je doneta odluka da se sa tim prestane značilo je to i okretanje političkog kursa i obnovu ekonomskih odnosa. Zato se taj dan obeležava kao trenutak kada je pronađen ključ za makar kakvu zajedničku budućnost, formulisan još tada kao „jedna zemlja, dva sistema“, pod kojim se podrazumevalo ujedinjenje sa velikim stepenom autonomije. Tajpej je to odbio, ali su se odnosi polako ipak popravljali. Krajem osamdesetih dozvoljene su posete Kini, a 1991. Tajvan je ukinuo ratno stanje. Dve godine kasnije predstavnici dve strane sreli su se u Singapuru na prvim direktnim razgovorima. Uz uspone i zastoje, pregovori i saradnja dve strane nastavljeni su narednih godina. Najzad je 2010. potpisan prvi ekonomski sporazum a 2015. lideri dve strane, Si Đinping i Ma Jing-đeu, sreli su se u Singapuru i rukovali se. U tom trenutku na vlasti je bio Kuomintang (KMT) koji je razvijao odnose sa Pekingom, ali godinu kasnije 2016, izgubili su izbore. Na scenu je stupila Caj Ing-ven, prva žena predsednica, iz Demokratske napredne partije (DPP) koja se zalaže za nezavisnost. NJena vlada odmah se izjasnila da neće podržati koncept „jedne Kine“ i to je bilo dovoljno da se Peking povuče i prekine sve komunikacije. Sada je Si Đinping iskoristio obeležavanje odluke iz ’79. da opet obznani da Kinez neće napadati Kineza, ali da je došlo vreme da se krene dalje i da se započnu „duboke demokratske konsultacije“ i da niko ne može zaustaviti kretanje ka ujedinjenju. Za Cai Ing-ven bila je to direktna provokacija, na koju je odgovorila pozivom Kini da „hrabro zakorači ka demokratiji tako da može istinski da razume narod Tajvana. Peking mora da poštuje želju 23 miliona ljudi na Tajvanu i njihovu posvećenost demokratiji i miru“. Nije bilo goreg trenutka za ovakve opaske iz Pekinga za njenu DPP. Na lokalnim izborima održanim u novembru KMT je odneo ozbiljne pobede, koje su uzdrmale i partiju i predsednicu. Teme su bile ekonomske i opozicija je „gađala“ vladine reforme, ali za kineske interese to je manje važno. Si Đinping dobro je razumeo da na predstojećim predsedničkim izborima sledeće godine aktuelna tajvanska vlast lako može da bude gubitnik. To bi za Peking značilo povratak saveznika iz KMT i vreme za „konsultacije“. I dok dve vodeće partije, vladajuća DPP i opoziciona KMT, nude potpuno suprotna rešenja, istraživanja pokazuju da većina građana želi vlast koja će rešiti goruće probleme a odnosi s Kinom mogu da sačekaju. Većina bi želela da zasad zemlja ostane nezavisna, ali samo zasad.