Legenda jaše

Dobro i kaže naš narod: „Jebeš muzej u kom se ne čuje topot kopita i pucanj iz kolta!“ Ovo su bile moje prve misli dok sam praćen topotom konjskih kopita i pucnjima iz čuvenog kolta 45 ulazio u Muzej dela Permanente, u Milanu, na izložbu povodom proslave 70. rođendana Teksa Vilera. Zaigra čoveku srce kad oseti takvo nešto, dal zbog veličine jubileja ili se pak u meni probudila ona strana lanca DNK a koju je uzidao moj deda sa mamine strane – „šesta lička i treća krajiška“ i koji je u realnom vremenu, verovatno kao Teks, ulazio u muzej sa konjem i koltom. Zvučnu sliku događaja Italijani su postavili fantastično, a kad na početku ovog multimedijalnog spektakla uđete u vagon starog voza koji je u stvari vremeplov i koji nas vraća u 1948. tek onda zaista vidite svu veličinu ove teme, na kraju i izložbe. Jer, Teks Viler je, hajde da se podsetimo, ime vestern serijala koji su davne 1948. kreirali Đanluiđi Boneli, kao scenarista, i Aurelio Galepini kao crtač. Radi se o stripu koji je fokusiran na život i putešestvije glavnog junaka Teksa, koji je ne samo čuveni rendžer, već i poglavica Navaho Indijanaca. Teks je trebalo da se preziva Kiler jer već na samom startu roka negativce kao Bata Švabe, ali je procenjeno da će recezenti biti naklonjeniji stripu ako se umesto „K“ ubaci „V“ u prezime. Ovaj strip je, po nekima, začetnik i celokupnog „crnog talasa“ u Italiji, tako da Dijabolik, Kriminal, Satanik pa i Alan Ford u neku ruku duguju zahvalnost čika Boneliju. Nasilan od samog starta, u prvi mah strip je prošao gotovo neopaženo, međutim, sa rastom popularnosti vestern filmova i naročito špageti vesterna u Italiji, Teks početkom šezdesetih doživljava pravi bum, postaje najtiražniji i najpopularniji italijanski strip i to ostaje do danas! Amin! Teks u svojim avanturama ima pomoć Kita Karsona, džangrizavog matorog jarca, kako ga od milošte krsti, zatim tu je njegov sin Kit iz braka sa Indijankom Lilit, ćerkom poglavice Crvena strela, a sa njima je često i Tajger DŽek Navaho Indijanac i oni se zajedno bore protiv najraznoraznijih negativaca od meksičko/kajunsko/indijanskih bandi do korumpiranih veleposednika. Koncept je veoma jednostavan ali traje 70 godina! A? A pazite ovo: U istom muzeju, ispod izložbe o Teksu, koju sam imao sreću da posetim, jeste i izložba čuvenog italijanskog slikara Karavađa. Morao je da se spusti u podrum, da horde ljubitelja našeg kauboja dođu da vide i čuju još po koju reč o svom idolu. Izložba je koncipirana tako da posle pucnjeva i topota konja i posle voz/vremeplova ulazite u prostore koji su okrenuti kreatorima lika: tu je prva Bonelijeva mašina na kojoj je kucao scenarije, tu su prve skice Galepove - gde Teks liči na Garija Kupera, prva tabla stripa, prva naslovna strana... Prelazimo u pedesete godine, pa u šezdesete, kada strip dobija format koji svi znamo, tzv. Bonelijev format. Teks cveta kao lik, tu su svi njegovi prijatelji, tu su zatim i svi neprijatelji, pratimo dalji razvoj stripa, drugi crtači dolaze da zamene legendarnog Galepa, tu su njihove originalne table, naslovne strane, Tici, Cviteli, Vilja... Multimedijalni sadržaji su svuda oko vas, možete gledati intervjue sa scenaristima i crtačima kroz godine, proces nastanka stripa, ali i razvoj italijanskog društva i Teksa od 1948. na ovamo. U posebnom delu možete se čak i slikati sa Teksom pa sliku poslati sebi na mejl. Tu su i podaci koliko je puta Teks ranjen, koliko je puta spasio Karsona i obrnuto, pa čak i koliko je puta ponudio sagovornika pivom. Poseban deo je posvećen nestripovskom poimanju Teksa. Tu su Đulijana Đema plakati za zaboravljeni kaubojac pod imenom Teks, pa odeća, figurice, pištolji za decu, pa jakne, majice... SVE! Duž ogromnog zida poređane su sve naslovne strane od početka do danas. Ta scena izgleda nestvarno, i tek tu shvatiš o kakvoj se količini materijala radi. Posebno mesto, posvećeno je čuvenoj specijalnoj epizodi Dolina terora koju je nacrtao legendarni Magnus iliti Roberto Raviola, jedan od tvoraca i crtač Alana Forda. Magnus je tu epizodu crtao sedam godina, i nikad je nije završio. Umro je, ne nacrtavši naslovnu stranu. A na kraju izložbenog prostora, na izlazu iz muzeja – raj za nas fanatike - prodajni prostor izdavačke kuće Boneli! Stariji čovek sa uredno negovanim brkovima, u rolci, kupio je na primer sanduk dinamita, u kome se osim slame i lažnog dinamita nalaze i reprinti prvih pet formata u kom se strip pojavio u prvi mah, sve sa čuvenom epizodom Misteriozni totem. Drugi su kupovali poternice sa likom Teksa, ili postere Mefista. Ja sam, na primer, morao da povučem bisage pune stripova koje bi jedva poneo i Teksov konj... Jednom rečju – spektakl! I dok sam izlazio iz muzeja, uz zvuke zviždanja metkova i rzanja konja, i dok je zubato sunce tonulo za zgradu Milanske skale, bilo mi je toplo ko da sam u pustinji Arizone! Da sam imao šešir, sigurno bih ga nakrivio. Seo sam u prvu kafanu i naručio odrezak debeo dva prsta, brdo krompirića i pivo... Cento Anni Tex!!! Specijalno za NIN iz Milana Dimitrije Banjac alijas glavni arhivator Đorđe Čvarkov