Ženski princip Ramajane

U bogatoj i raznovrsnoj pozorišnoj istoriji Beograda donedavno nije bilo prilike za inscenaciju hinduističkog epa Ramajana. Interesovanja nije manjkalo, ali je prilagođavanje oko dva i po milenijuma duge i hiljadama kilometara udaljene tradicije ipak moralo da bude plod individualnih napora. Trupa indonežanskog plesa Bidadari i Mudra teatar su ispravili ovaj nedostatak sredinom decembra na daskama pozorišta „Pinokio“ pod rediteljskim i koreografskim vođstvom Ivane Ašković i Borisa Čakširana. Rezultat je amalgam plesne, dramske i muzičke umetnosti pod nazivom Ramajana – Buđenje zlatnog jelena. Arhetipska zasnovanost sadržaja drevnog epa – borba princa Rame i kralja Ravane kao različitih muških principa za naklonost Ramine supruge Site kao efemernog ženskog principa – u predstavi je oneobičena dovoljno da se može smatrati poetičko-političkim iskazom. U tekstu epa, naime, Ravana otima Situ, a Rama je nakon borbe i njenog povratka izlaže surovom testu vatrom koji treba da pokaže da li mu je u odsustvu bila verna. Autorski komentar Bidadarija i Mudra teatra nalaže da bi današnja Sita istupila iz ovakve afirmacije patrijarhalnih vrednosti i da bi kroz život nastavila sa zlatnim jelenom, demonom koji simbolizuje potvrđivanje vlastite slobodne volje. Ženski princip ostaje efemeran, ali osvaja prostor da u budućnosti bira kakav želi da bude. Objektivna logistička zahtevnost predstave – učestvovalo je 25 plesača, hor koji su vodile Andrea Elena Basten i Jovana Velimirović i petoro muzičara iz sastava Vrane kamene – nijednom se nije odrazila na njen tok od nepunih sat vremena. Tamo gde je fragmentacija opsežnog epa na nivo pojedinačnih scenskih igrokaza lako mogla da isklizne u mehanicističko nizanje različito intoniranih priča, reditelji su uspeli da zadrže stilsko i estetsko jedinstvo i da publici Ramajanu prikažu jezikom pozorišta i modernog i tradicionalnog plesa. Sadržajno, dinamično, uzbudljivo i dirljivo, „Ramajana – Buđenje zlatnog jelena“ opravdava i zaslužuje dug pozorišni život.