Donald Tramp je toksičan lik

Sa Metom Dilonom družili smo se nasamo nekoliko sati pre njegovog odlaska sa Mokre gore, gde je stigao kao najveća zvezda ovogodišnjeg Kustendorfa. Bio je to dug razgovor sa filmskim zaljubljenikom koji je gledao i voli iste filmove kao vi, a ne sa holivudskim superstarom. Tokom nepuna dva dana boravka nije se ni ponašao tako. Od dolaska u nedelju kasno uveče, potonje proslave srpske Nove godine i koncerta Marka Markovića iste noći. Za one koji ne znaju radi se o o čoveku kojeg je u jednom članku čuveni filmski kritičar Rodžer Ebert ocenio kao najboljeg glumca svoje generacije. „Mene privlači ceo svet“, kaže Dilon: „Ta radoznalost me održava. Pre neku noć... Jeste li čuli taj bend? Marka Markovića? Bio sam toliko umoran, ošamućen džetlegom ali nisam mogao da odem na spavanje. Toliko su bili dobri! Toliko talenta je u toj muzici, ali i dubine.“ Kaže nam da voli Emira Kusturicu i da misli da je dobar čovek. I Met Dilon izgleda kao baš dobar čovek (nije se libio ni da pošalje simpatičnu video-poruku uredniku kulturne rubrike NIN-a na molbu njegove prijateljice iz organizacije festivala) koji je spreman svima da izađe u susret. Otkriva nam da je Balkan upoznao sa 22 godine i to preko Oca na službenom putu i tada se rađa ljubav prema Kusturici i njegovom delu koja je ovim dolaskom samo produbljena. „Emir je divna osoba, dobra osoba i to se vidi u filmovima. Vrlo je normalan, ne samo da je humanitarac nego je i egalitarac. Sve ljude tretira isto, svi su ovde ravnopravni. Radoznao je, zanima ga svet. Zato je bio u Havani na filmskom festivalu, gde smo se sreli kada me je pozvao na Kustendorf.“ Ovo mu je prvi dolazak u Srbiju, na prostoru bivše Jugoslavije boravio je samo u Zadru. Kaže da bi voleo da provede neko vreme u Beogradu i da ga upozna: „Možda i da snimam nešto, što da ne!“ Setio se da je devedesetih imao ponudu da radi „jedan film“ ovde ali da je ulogu na kraju dobio Denis Kvejd (radi se o filmu Spasitelj Gage Antonijevića, prim. aut.). Priča nam o svojim počecima. Met Dilon je od onih glumaca koji su napustili školu da bi se posvetili glumi. Na radionici održanoj studentima na Kustendorfu nakon projekcije kultnog filma Dragstor kauboj Gasa Van Santa, u okviru festivalskog programa Retrospektiva velikana, pomenuo je da je svoju prvu ulogu, sa 14 godina, u filmu Delinkvent prihvatio jer je junak bio zaokružen, zreo lik, a da se radilo o nekom četrnaestogodišnjem klincu, ne bi prihvatio. „Upravo tako. To je ono o čemu sam pričao sa Emirom. Moj lik je bio potpuno ostvaren kao ljudsko biće iako je bio mlad. Razumeo sam tog dečka, poznavao sam ga. Dok sam čitao scenario, kao da je iskočio iz stranica“, kaže Dilon i dodaje da je prošao audiciju za tu ulogu. „Da, išao sam na audiciju. Otišao sam ranije iz škole, dobio ulogu, snimio film. Ali sam uvek imao maštu, voleo sam priče, istoriju, radoznao sam bio, voleo sam da pišem i čitam a opet voleo sam i da upadam u tuče i nevolje, ali to nije bila moja prava narav. Postao sam glumac jer sam hteo da izrazim neku vrstu istine, autentičnosti, a ne zato što sam hteo da me neko gleda na pozornici. Neki ljudi postanu glumci jer imaju potrebu da budu izvođači, performeri i ja to poštujem. Neki od najboljih glumaca su takvi. Ali ja ne. Mene je uvek vukla samo radoznalost o ljudskoj prirodi.“ Frensis Ford Kopola sa kojim je radio film Rumble Fish je smatrao da je stidljiva osoba: „Kopola je govorio da sam stidljiv. Ali mislim da to nije tačno. Samo sam bio vrlo mlad“, kaže Met. Te 1983. Met je snimio dva filma sa Kopolom, Autsajdere i pomenuti Rumble Fish. U ovom drugom oca mu je igrao Denis Hoper. Na radionici je ispričao zanimljiv detalj u vezi s tim: „Kada je Denis došao na snimanje, bio sam vrlo uzbuđen. Tad sam imao 18 godina ali sam otišao da pijem sa Denisom što, iz ove perspektive, baš i nije bila dobra ideja. Kopola nas je podsticao na improvizacije, što je dobra stvar, osim ponekad sa Hoperom koji je u to vreme bio van kontrole.“ Na naše pitanje ko ga je najviše inspirisao kada je počinjao, Dilon odgovara: „Kao mlad glumac divio sam se Robertu de Niru, Alu Paćinu, DŽinu Hekmanu, Dastinu Hofmanu... generaciji koja je bila uzor nama dok smo studirali u školi Lija Strasberga. A onda sam upoznao rad Marlona Branda, Montgomerija Klifta, DŽejmsa Dina. Kod Dina i Klifta sam naučio kako da budem ranjiv. Potom je tu De Niro u Taksisti… To su bili neki od prvih glumaca koji su pokazali ranjivost i intenzivnost razmišljanja. Kasnije sam se divio i Spenseru Trejsiju, DŽonu Garfildu, DŽejmsu Kegniju jer su bili vrlo istiniti u svom pristupu. Svemu tome sam i ja težio i to me je uzbuđivalo kada bih gledao film: glumac koji se transformiše u neki drugi lik a pritom je iskren, a ne teatralan.“ Dotakli smo se i američke kulture i filmske industrije koja je gotovo listom okrenuta protiv Donalda Trampa. I Dilon ima veoma negativno mišljenje o aktuelnom američkom predsedniku: „On je toksičan. Najviše me uznemirava to što ne razumem, ne osećam vezu sa onima koji su ga izabrali. Možda ću zvučati pretenciozno, ali baš me briga. Ja sam građanin sveta i smeta mi rasizam, neznanje i brine me što taj čovek koristi svoj položaj da potpiruje neznalice. Pozitivna stvar u SAD je što imamo dobar Ustav i ljudi imaju slobodu govora. Važno je da naglasim da većina nije glasala za Donalda Trampa, ali zbog rupe u našem izbornom sistemu sa elektorskim glasovima, koja je nastala kao posledica tadašnjeg rasizma, Tramp je, nažalost, tako došao na vlast. To me jako ljuti. Ali, imamo drugačiji odnos snaga u Kongresu i sada možemo malo da odahnemo“, ističe Dilon. Na našu konstataciju da neke njegove kolege, poput DŽejmsa Vudsa, ipak podržavaju Trampa, odgovara da svako ima pravo da podržava koga hoće ali da je zbunjen njegovim političkim stavom: „Ne mogu da govorim u ime DŽejmsa Vudsa. On je vrlo inteligentan i obrazovan čovek, čime mi je još veće iznenađenje da ga podržava. Svako neka podržava koga hoće. Ja, recimo, podržavam Beta O’Rorka (46) iz Teksasa. Za dlaku je izgubio izbore u Teksasu od Teda Kruza. Bio je u pank rok bendu kao mladić. Drugačiji je. Govori istinu, ne pravi kompromise. Odlučio je da poseti mesta u Teksasu gde nikada nisu glasali za liberale ili demokrate, i razgovarao je sa tim ljudima. On je ujedinitelj. Takvu osobu bih voleo da vidim na čelu države“, ističe Dilon. Lepota je na filmu „Snimao sam jednu seriju na televiziji (Vejvard Pajns 2015. godine, prim. nov) i tu sam završio. Svaku epizodu režirao je novi reditelj koji je donosio scenario. Pomislio sam, ovo neće ići. Na kraju sam snimio jednu sezonu i rekao producentu: „Zašto me lepo ne ubijete? Hoću da izađem“. TV format je dobar jer ima kreativnog potencijala, ali ne bude na kraju uvek dobar rezultat. Prava lepota i poezija su na filmu“, otkrio je Met. U jezivoj ulozi Prošle godine prestrašio je mnoge, kako je sam rekao, ulogom masovnog ubice u filmu Larsa fon Trira Kuća koju je DŽek sagradio (The House That Jack Built), a koji će srpsku premijeru imati na predstojećem Festu: „Neki ljudi se rode bez ruku, DŽek je rođen bez empatije. Tako sam ga video i tako sam ga igrao. Najvažnije je da svaku svoju ulogu branite i nikako ne osuđujete lika kog tumačite, ma koliko on daleko bio od vas u privatnom životu“, rekao je Met o svom jezivom junaku. Met Dilon: Rođen je u državi NJujork 18. februara 1964. Već sa 14 je snimio prvi film (Delinkventi) i ubrzo postao tinejdžerski idol. Od kraja osamdesetih karijera mu ide uzlaznom putanjom, kada snima Dragstor kauboja (1989), Samce (1992), Lepe devojke (1996)... Početkom veka debitovao je kao reditelj Gradom duhova (2002), a za Fatalnu nesreću nominovan je 2005. za Oskara i Zlatni globus, a osvojio je nagradu Nezavisni duh