Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   22.08.2019. 12:16
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Језик
Муке с радиом (и телевизијом)

Поменуо сам прошли пут како је тешко користити радио-емисије као извор примера савременог говорног језика. Правих говорних емисија има много мање него музичких, поготову у ове дане двомесечног зимског одмора, кад „предах“ обично траје не само једну, него две музичке тачке. Па и за такве емисије треба имати среће да се у прави час „улове“. Ако сте у штампаном програму запазили неку емисију која вас занима, редовно се догађа да вас у заказано време, на дотичној станици, дочека нешто сасвим друго. Уз програме у Политици стоји упозорење „Телевизије задржавају право измене програма“, али би можда тачније било рећи „Телевизије се само изузетно и делимично држе ових програма“.

Многи од гостију имају говорне мане. Једни говоре преспоро, отежу, замуцкују, успут се исправљају, у сваку реченицу убацују поштапалице као „овај“, „значи“, „да кажем“, „хајде да кажемо“ и сличне. Други су, напротив, пребрзи, јуре сами себе, гутају слогове, ниједну дужу реч не артикулишу јасно, отприлике као они „клипови“ на Јутјубу где је визуелни део унапред снимљен, а спикер мора да говори митраљеском брзином да би на време прочитао текст. Такве је тешко разумети, а још теже записати шта су рекли. Можда је то знак високе интелигенције (брзо мисле, па брзо и говоре), па ипак би ту добро дошла помоћ логопеда.

Она најтежа мука засад је, срећом, ограничена на телевизију, док је на радију још нисам чуо. Мислим на надвикивање, на госте који говоре (или вичу) истовремено, тако се у општој граји ништа не разабире. Пристојни полемичари саслушају шта је говорник имао да каже, па онда траже реч и изразе своје неслагање. У земљи Србији, бар међу политичарима, није такав обичај. Чим ваш противник помене нешто са чим се ви не слажете, ви га усред реченице прекинете и наглас почнете да исправљате његову наводну заблуду. Он наставља своју причу, само још гласније од вас, и висина тона се обострано појачава све док водитељ не успе да измири зараћене стране, или док гледаоци, уморни од галаме, не промене канал. Један од најтужнијих примера био је на Првом програму РТС-а, у последњој емисији Упитник прошле године, кад су председници двеју странака, не затварајући уста ни за часак, извикивали сваки своје гледиште, док је очајна водитељка покушавала да им постави неко питање, па их је више пута позивала презименом (и именом, јер се обојица презивају Јовановић), али су они остали глуви на те позиве.



Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић, председник Србије

Нисам идеалан човек, никад не бих могао као Макрон да се додворавам људима. Тежак сам човек, нисам леп, понекад сам арогантан, али сваког дана радим напорно и за мене нема одмора. Спавам, али срећом мање од других људи.

Прочитајте све мисли
bg