Muke s radiom (i televizijom)

Pomenuo sam prošli put kako je teško koristiti radio-emisije kao izvor primera savremenog govornog jezika. Pravih govornih emisija ima mnogo manje nego muzičkih, pogotovu u ove dane dvomesečnog zimskog odmora, kad „predah“ obično traje ne samo jednu, nego dve muzičke tačke. Pa i za takve emisije treba imati sreće da se u pravi čas „ulove“. Ako ste u štampanom programu zapazili neku emisiju koja vas zanima, redovno se događa da vas u zakazano vreme, na dotičnoj stanici, dočeka nešto sasvim drugo. Uz programe u Politici stoji upozorenje „Televizije zadržavaju pravo izmene programa“, ali bi možda tačnije bilo reći „Televizije se samo izuzetno i delimično drže ovih programa“. Mnogi od gostiju imaju govorne mane. Jedni govore presporo, otežu, zamuckuju, usput se ispravljaju, u svaku rečenicu ubacuju poštapalice kao „ovaj“, „znači“, „da kažem“, „hajde da kažemo“ i slične. Drugi su, naprotiv, prebrzi, jure sami sebe, gutaju slogove, nijednu dužu reč ne artikulišu jasno, otprilike kao oni „klipovi“ na Jutjubu gde je vizuelni deo unapred snimljen, a spiker mora da govori mitraljeskom brzinom da bi na vreme pročitao tekst. Takve je teško razumeti, a još teže zapisati šta su rekli. Možda je to znak visoke inteligencije (brzo misle, pa brzo i govore), pa ipak bi tu dobro došla pomoć logopeda. Ona najteža muka zasad je, srećom, ograničena na televiziju, dok je na radiju još nisam čuo. Mislim na nadvikivanje, na goste koji govore (ili viču) istovremeno, tako se u opštoj graji ništa ne razabire. Pristojni polemičari saslušaju šta je govornik imao da kaže, pa onda traže reč i izraze svoje neslaganje. U zemlji Srbiji, bar među političarima, nije takav običaj. Čim vaš protivnik pomene nešto sa čim se vi ne slažete, vi ga usred rečenice prekinete i naglas počnete da ispravljate njegovu navodnu zabludu. On nastavlja svoju priču, samo još glasnije od vas, i visina tona se obostrano pojačava sve dok voditelj ne uspe da izmiri zaraćene strane, ili dok gledaoci, umorni od galame, ne promene kanal. Jedan od najtužnijih primera bio je na Prvom programu RTS-a, u poslednjoj emisiji Upitnik prošle godine, kad su predsednici dveju stranaka, ne zatvarajući usta ni za časak, izvikivali svaki svoje gledište, dok je očajna voditeljka pokušavala da im postavi neko pitanje, pa ih je više puta pozivala prezimenom (i imenom, jer se obojica prezivaju Jovanović), ali su oni ostali gluvi na te pozive.