Dr Miroslav Prokopijević (1953-2019)

Pred kraj prošle godine na institutu smo organizovali druženje na kome smo Miroslav, Slobodan Marković i ja ostali poslednji uz piće i puno lepog raspoloženja. On je iza sebe ostavljao godinu u kojoj je postao deda i u kojoj je dočekao da mu sin doktorira i počne redovnu naučnu karijeru. No, sam je i dalje radio na svojim istraživanjima o ekonomskoj politici, koja su ga uglavnom zaokupljala poslednjih dvadesetak godina. Igrao je strastveno tenis i vodio svoje bitke. Tek nekoliko nedelja kasnije stigla je neočekivana vest da je tokom noći preminuo. Prokopijević je ceo svoj radni vek od 1982. proveo na institutu koji od 1990. nosi ime Institut za evropske studije. Tokom tog perioda stvorio je za naše uslove veoma respektabilno naučno delo: devet monografija, nekoliko zbornika radova, niz većih studija i oko 160 naučnih radova. Koristio je brojne ugledne stipendije za istraživački boravak i usavršavanja poput Humboltove stipendije ili podrške Liberti fonda. Učestvovao je na značajnim međunarodnim skupovima gde su između ostalog bili i nobelovci i neki od vodećih ekonomista današnjice. Miroslav je u našoj javnosti uglavnom ostao poznat po ekonomskim temama, no njegov dijapazon istraživanja je daleko širi: kretao se od istraživanja Habermasove političke filozofije, preko analitičke filozofske misli, zatim teorije ljudskih prava sve do primenjene etike i bioetike. Poslednja njegova knjiga je našoj javnosti predstavila rane radove o bioetičkim temama objavljene još pre tri decenije u inostranstvu i veoma citirane. Miroslav je verovao u slobodu čoveka i stvaranje uslova u kojima će on svoje kvalitete moći da razvija bez ograničenja, podižući tako i zajednicu. Svoj kredo je razvijao u nauci, u javnim nastupima, ali i kroz politiku, kao veoma ugledni član Demokratske stranke tokom devedesetih godina. Akademska zajednica Srbije izgubila je veoma značajno ime.