Ustavorušitelj

Aktuelni predsednik SNS-a i Srbije Aleksandar Vučić u nečemu jeste jedinstven u srpskoj istoriji. Naime, niko do sada u obnovljenom višestranačju u poslednje tri decenije nije toliko sistematski i na konkludentan način kršio Ustav i urušavao sve političke institucije, uvodeći kao jedinu instituciju lični režim. U uvodniku sveže objavljene promotivne brošure SNS „150 + Prvih šest godina borbe za bolji život u Srbiji“, Vučić se potpisuje najpre kao predsednik SNS-a, a tek na drugom mestu kao „i predsednik Republike Srbije“, što jasno govori o njegovim političkim prioritetima. Time predsednik Srbije sa pozicije šefa države krši član 111 Ustava koji propisuje da „predsednik Republike izražava državno jedinstvo RS“. On, dakle, ugrožava i negira ustavno državno jedinstvo direktnim svrstavanjem na stranu samo jedne političke opcije i vređanjem na ličnoj osnovi svih koji drugačije misli. Za ove potrebe on zloupotrebljava sve državničke poslove, javne i medijske nastupe, počevši od konferencija za medije, diplomatskih susreta, otvaranja fabrika stranih investitora... Niko ne može da razlikuje kada se Aleksandar Vučić obraća kao predsednik Srbije a kada kao predsednik SNS-a. U njegovom mandatu se konstantno prepliću stranačko i ustavno što predstavlja jasnu sliku političke šizofrenije. To je glavna odlika njegovog ličnog režima. Aleksandar Vučić krši i član 115 Ustava koji propisuje da „predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost“, što predstavlja ustavnu razradu načelnog pravila o zabrani sukoba interesa iz člana 6 Ustava. Ovo je najozbiljnija deformacija političkog sistema, jer se u jednoj ličnosti susreću mandat šefa države, koji izražava državno jedinstvo i mandat predsednika jedne političke stranke, koja ne predstavlja političke stavove većine ili svih građana Srbije. Takođe, Aleksandar Vučić obesmišljava ustavni i politički sistem u Srbiji i direktno krši Ustav Srbije time što kao predsednik svih građana Srbije održava konferencije za medije u stranačkim prostorijama SNS-a, daje saglasnost za nosioca izborne liste SNS-a na lokalnim izborima, saopštava rezultate lokalnih izbora umesto lokalnih izbornih komisija i zloupotrebljava policiju za progon političkih protivnika. Interesantno je da su svoje stranačke funkcije zamrzli bivši predsednik SNS-a Tomislav Nikolić za vreme mandata predsednika Srbije, kao i zamenik predsednika SNS-a, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković i član Predsedništva SNS-a, direktor BIA Bratislav Gašić, dok tako nešto ne pada na pamet Vučiću, koji je punih pet godina zloupotrebljavao i funkciju koordinatora svih službi bezbednosti u Srbiji, što takođe nije imao pravo po zakonu. Kršenje Ustava i zakona, besomučna medijska propaganda i obračun sa političkim neistomišljenicima – postali su njegovo drugo ime. Aleksandar Vučić svakodnevno krši i član 123 Ustava Srbije koji propisuje da „Vlada utvrđuje i vodi politiku“. Iako je, kao šef države, deo izvršne vlasti koju deli sa Vladom koja ima ozbiljnija ovlašćenja, on se ponaša kao da u Srbiji funkcioniše predsednički sistem. Ova politička anomalija takođe ugrožava ustavnost u Srbiji, jer faktički proizlazi da su svi državni organi i nosioci političkih funkcija njegove filijale. Vučić se postavlja i kao predsednik Vlade i kao ministar u svim ministarstvima, dok premijer ima ulogu sekretara Vlade, a ministri su svedeni na državne sekretare u ministarstvima. On praktično presudno utiče na utvrđivanje i vođenje politike, kako spoljne tako i unutrašnje. To čini najpre kroz izjave o povećanju broja zaposlenih, rastu minimalne zarade, povećanju plata i penzija, smanjenju poreza na primanja zaposlenih i drugim zadacima iz nadležnosti Vlade, a posebno otvaranjem renoviranih ili novih bolnica, škola, auto-puteva, fabrika... Ništa od toga nije u njegovoj nadležnosti. Posebno zabrinjava kršenje Ustava kada je u pitanju pravosudni sistem Srbije, gde Aleksandar Vučić preuzima nadležnosti nezavisne grane sudske vlasti, otimajući se često i o funkciju policijskog inspektora, javnog tužioca i sudije. Jedan od najboljih primera je „oslobođenje“ Milana Radoičića od optužbi za učešće u ubistvu Olivera Ivanovića na taj način što je Vučić lično saopštio da Milan Radoičić „nije kriv“ jer je – verovali ili ne – po njegovom ličnom svedočanstvu „uspešno prošao poligraf“. Da je za dve godine svog predsedničkog mandata Aleksandar Vučić samo ovo rekao i uradio suprotno Ustavu Srbije – bilo bi dovoljno da se protiv njega podigne čitava pravnička struka i zatraži njegovu hitnu ostavku. I ono što predstavlja poslednji, crveni alarm za uzbunu kako bi se zaustavio ovaj najveći ustavorušitelj u novijoj političkoj istoriji Srbije, jeste to što Aleksandar Vučić krši i svoju predsedničku zakletvu datu na Ustavu Srbije i Miroslavljevom jevanđelju, propisanu u članu 114 Ustava: „Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije RS, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo“. Otvorenim zalaganjem za razgraničenje sa Albancima, što nije i ne može biti ništa drugo nego najpre priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije, a onda i razgraničenje između dve susedne i suverene države, članice UN, kao i višegodišnjim tajnim pregovorima na tu temu mimo znanja i odobrenja Narodne skupštine Republike Srbije, Aleksandar Vučić je prekršio ne samo važeći Ustav i svoju predsedničku zakletvu, već ušao i u zonu sumraka kršenja zakletve date nad Miroslavljevim jevanđeljem. Posledice sistematskog kršenja Ustava Srbije sa najviše državne funkcije predsednika Srbije su nesagledive i vode Srbiju u totalnu diktaturu, haos i anarhiju. Jedini odgovor na „predsednika-ustavorušitelja“ jesu protesti „ustavobranitelja“ koji će skinuti sa vlasti ovog uzurpatora.