Izveštaj sa farme

Zamislimo stanovnika Srbije, koji je početkom devedesetih godina prošlog veka napustio ovaj svet, da se kojim slučajem danas vrati u život, i otkrije da je predsednik države onaj Šešeljev vodonoša, galamdžija sa fudbalskih stadiona. Ipak, vrhunac zaprepašćenja bilo bi saznanje da ludilo u Srbiji još uvek traje sa tendencijom kontinuiranog jačanja. I da je Orvel pisac realizma. Jer, njegovi romani, 1984 i Životinjska farma, opisuju stvarnost naprednjačke Srbije. Na današnji dan pre osamdeset i četiri godine izašao je prvi broj NIN-a. Zahvaljujući nedeljniku, koji naš predsednik ne čita, ovaj jubilej je više od metafore - Srbija je ušla u Orvelovu godinu, podeljena i pobunjena, baš kao u Životinjskoj farmi. Na jednoj strani imamo čuvare, od Skupštine do poslednjeg bota, koji skriven kao pacov u rupi, smišlja gadosti dok žvaće sendvič-honorar, a na drugoj pobunjene građane. Nijedna vlast nije toliko ponizila svoje građane kao ova naprednjačka. Ne samo što ih je pljačkala pune tri godine nezakonito umanjujući plate i penzije, i što je rušeći institucije ustoličila samovolju pojedinca kao jedini princip sprovođenja „pravde“, već je ukinula dijalog, promovišući u svojim strogo kontrolisanim medijima prostaštvo kao način komunikacije, a lažima i obmanama ugušila zdrav razum dobrog dela glasača. Vladavina naprednjaka sedam godina se svodi na kupovinu vremena redovnim raspisivanjem vanrednih izbora. Klackalica između EU i Rusije ima ograničen vek trajanja. Politika, čiji je glavni cilj po svaku cenu ostati na vlasti, za posledicu ima sindrom spržene zemlje. Račun će platiti građani Srbije. Zbog toga nije svejedno kada će pasti naprednjačka vlast. Ali, kad god da se to dogodi, da bi Srbija postala uređena država i krenula napred, uslov je sprovesti lustraciju. I naravno, da u toj komisiji budu osobe od stvarnog integriteta, kao što su, recimo, profesor Čedomir Čupić i Jovo Bakić. A ne tečni karakteri, moralni polufabrikati alla dinkić. Pljačka kao način privređivanja prisutna je u svakom segmentu srpskog društva. Nedavno sam saznao od prijatelja koji živi u inostranstvu, i često dolazi u Srbiju, da dopune za mobilne telefone svih srpskih operatera ostaju sačuvane samo tri meseca od dana poslednje uplate, a onda se automatski brišu (čitaj: otimaju!). U Hrvatskoj dopuna biva pet meseci sačuvana u aktivnom stanju, i još osam u pasivnom. U Austriji taj rok iznosi godinu dana, dok u Nemačkoj dopuna čuva broj neograničeno. Eto primera koji slikovito pokazuje razliku između uređenih država i razbojničke satrapije. Inferiorna duša ne može bez starijeg brata. Volite Francusku kao što je ona nas volela. Jeste, pa nam posle Prvog svetskog rata naplatila sa najvišom kamatom svaku pomoć, čak i vojničke pertle. I zato, ne čudi transparent na nedavnom dočeku Putina u Beogradu: „Jedan od 300 miliona“. Kakvo beznadežno odsustvo identiteta! Na stranu što je brojka pogrešna, jer prema ruskoj Vikipediji, Rusija ima 147 miliona stanovnika. Možda je veselnik sa transparentom mislio na Amerikance kojih je 300 miliona? Nikada u Srbiji nije bilo toliko nasilja. Ubistva su svakodnevna, a policija se, kažu, uspešno nosi sa kriminalom. Šest godina slušamo priču kako mafija ne može biti jača od države. Međutim, šta biva ukoliko je država mafija? Kako se Srbija čisti od kriminala, to znaju i vrapci na grani. Hvataju se samo oni dileri koji mimo sistema distribuiraju drogu. Zna se ko vodi posao. Očevi trguju oružjem, sinovi rasturaju opijate, a kumovi drže trafike. Nije Kiosk Moj. Kiosk je NJegov! Srpsko društvo je na korak od opšte amnestije kriminala. Prvi put u istoriji kriminal je savladan tako što mu je ukinuto ime, tačnije, što je premešten u legalne tokove svakodnevnog života, što je legalizovan potpunim izostankom sankcionisanja glavnih igrača. Jedina institucija koja još uvek postoji u Srbiji je Ulica. I Ministarstvo spoljnih poslova. Jer, kako javlja Službeni glasnik, Federacija Sent Kits i Nevis i Republika Palau povukle su priznanja „Republike Kosova“. Ministar spoljnih poslova Srbije, koji takođe obavlja funkciju dvorske lude i pevača na Dvoru, najavio je nova povlačenja od strane ostrvskih država na Pacifiku, čim ih naše obaveštajne službe budu locirale na nautičkim kartama.