Srbiji je neophodna energija iz obnovljivih izvora, pogotovu iz hidropotencijala

Mihajlo Gavrić, generalni sekretar Privredne komore Zelena Srbija dugogodišnje iskustvo iz oblasti zaštite životne sredine stekao je obavljajući funkcije zamenika ministra u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine, direktora Zaštite životne sredine JP EPS, zamenika direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda i člana delegacije Republike Srbije na formiranju novog Pariskog sporazuma. Vi ste čovek sa velikim iskustvom kako u oblasti zaštite životne sredine tako i energetike. Zašto su nam potrebna postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora? Dva su razloga za to. Prvi je što je na 21. konferenciji UN u decembru 2015. u Parizu doneta odluka o zaustavljanju rasta globalne prosečne temperature do 1,5 stepeni Celzijusa. Ukoliko se ne ispune zadati ciljevi svedočićemo o izumiranju većine poznatih oblika života, povećanju nivoa okeana za više od deset metara tako da će planeta Zemlja biti većim delom nenastanjiva za ljude. Srbija bi u ovom scenariju bila pustinja nalik Sahari. Iz ovih razloga je 195 država potpisalo Pariski sporazum, kojim su preuzele obavezu da u što kraćem vremenskom periodu smanje emisiju CO2 na zadate vrednosti. Srbija je ratifikovala ovaj sporazum u Skupštini, sa ciljem da se emisija (GHG) gasova sa efektom staklene bašte do 2030. smanji za 9,5 odsto u odnosu na 1990. Drugi razlog je da se moraju ispuniti obaveze koje je Srbija preuzela Ugovorom sa Energetskom zajednicom, kojim je definisan godišnji utrošak od 27 odsto energije na nivou zemlje, poreklom iz obnovljivih izvora. Kakav je uticaj postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije na životnu sredinu? Javnost u Srbiji se isključivo bavi analizom proizvodnje električne energije iz hidropotencijala, ali nažalost na jedan veoma površan i laički način. Ne postoji nijedan način poizvodnje električne energije a da nema uticaj na prirodu i životnu sredinu. Neophodno je analizirati kumulativni uticaj svih proizvođača električne energije, resurse koje imamo na raspolaganju, pa tek nakon toga donositi strategije i planove o daljem razvoju. Shodno činjenici da 70 odsto električne energije Srbija proizvodi eksploatacijom uglja, sigurno je neophodno zameniti sva fosilna goriva, obnovljivom energijom i to što hitnije. U Srbiji se govori isključivo o hidropotencijalu zato što samo sa tim vidom proizvodnje imamo nekakva, doduše skromna, iskustva, dok drugih ozbiljnih vidova proizvodnje gotovo da i nema. Postoje, međutim, ozbiljna iskustva iz sveta i razne studije koje daju detaljne analize na ovu temu. Rađena je studija Univerziteta Brajton iz Engleske koja govori o takozvanom otisku CO2. Ona objašnjava koji od proizvođača električne energije ostavlja koliki CO2 otisak u postupku proizvodnje opreme, perioda eksploatacije pa do gašenja, reciklaže kompletne opreme, čak i uticaja otpada. Rezultati ove studije su sledeći - uticaj na efekte staklene bašte CO2 iz proizvodnje uglja iznosi 1.001 gCO2 po kilovatčasu proizvedene električene energije, sledeći na spisku je uticaj iz proizvodnje prirodnog gasa on ostavlja otisak od 469 gCO2 po kWh, dok na primer solarni paneli, što je vrlo interesantno, ostavljaju 46 gCO2 po kWh, što je dosta veliko s obzirom da se radi o jednom od obnovljivih izvora električne energije. Vetrogeneratori imaju učinak od 12 gCO2 po kWh dok je najmanji otisak na efekte staklene bašte iz hidro potencijala sa oko 4 gCO2 po kWh električne energije. Uz to, vetroparkovi imaju negativan uticaj na ptice, slepe miševe, vibracijom na eko sistem ispod stubova, na smanjenje kinetičke energije struja vetrova koji sa sobom nose neke ustaljene klimatske uslove. Solarni paneli zauzimaju velike površine zemljišta na kojem onemogućavaju vegetaciju, stvaraju tzv. efekat jezera i tom prilikom ptice sleću na prividno „jezero“ - na panele sa visokom temperaturom. Kod hidroelektrana, kada je akumulaciono jezero na reci, dolazi do usporavanja toka uzvodno i podizanja nivoa podzemnih voda, mikrolokacijskih povećanja vlage. Kod derivacionih uticaj se ogleda u promeni hidrološkog režima voda – deo toka ostavlja se na biološkom minimumu. Naravno, svi ovi uticaji obnovljivih izvora energije ne mogu da se porede sa uticajem koji proizvode fosilna goriva, od kojih posebno naglašavam negativni uticaj uglja. Eksploatacijom uglja se skida površinski filter za atmosferske zagađene padavine, pa se zagađuje jedan od najbitnijih resursa Srbije, a to je čista podzemna voda. Sagorevanjem uglja se zagađuje i vazduh (Srbija je jedna od zemalja sa najzagađenijim vazduhom), ogromne površine pokrivene su pepelištem koji takođe udišemo (degradacija prostora), tako da su kumulativni negativni uticaji na ljudsko zdravlje nemerljivi. U medijima se dosta govorilo o mini-hidroelektranama i migracijama riba, da na rekama na kojima već postoje mini elektrane riblje staze nisu funkcionalne? Ovo nije tačno. Naime, vrste koje žive u našim planinskim rekama uopšte nemaju migratorni karakter, već su teritorijalne. Čak i potočna pastrmka, koja se često pominje, migrira samo do pogodnog mesta za mrest, a ne u gornje tokove reka, kao što to radi losos. Veliki broj različitih ribljih staza je moguće izgraditi, i one bi trebalo da se grade u zavisnosti od specifičnih uslova životinjskih vrsta koje bi ih na određenom vodotoku koristile. Šta je sa biološkim minimumom? U medijima se pominje da se on dobija statističkim metodama i da nije egzaktno određen? S obzirom na to da sam duži vremenski period radio u RHMZ-u mogu reći da je to još jedna neistina, koja se plasira u vezi sa MHE. RHMZ ima svakodnevna merenja svakog većeg vodotoka u poslednjih 50 godina. Na osnovu tih merenja se izrađuje hidrološka studija godišnjih raspodela protoka za svaku tačku u tom slivu. Nakon toga stručne službe JP Srbijavode razmatraju svaku lokaciju za MHE ponaosob i određuju iznos biološkog minimuma. U praksi je to količina vode koja se pojavljuje u vodotoku u periodu malih voda, koji traje dva-tri meseca godišnje. U tom periodu većina derivacionih MHE ne radi. Na nekim vodotokovima kod kojih je izražena disproporcija protoka se određuju dve vrednosti za biološki minimum, letnji i zimski, tako da je logično da ako ceo biljni i životinjski svet u prirodnim uslovima opstaje u tih dva-tri meseca da će opstati i u slučaju kad se taj period produži na pet do sedam meseci, s obzirom da svaka MHE ima i gornju granicu mogućeg zahvatanja vode tako da kada se tope snegovi vode u reci će biti mnogo više nego što MHE može da zahvati. Složio bih se da je neophodno povećanje ulaganja u merenja na svim slivnim područjima u Srbiji, jer je jedan izmeren podatak kvalitetniji nego hiljadu sintetičkih podataka. Takođe neophodno je napraviti reviziju Katastra hidro potencijala u Srbiji i za to odvojiti adekvatna sredstva, jer u poslednjih četrdeset godina promene klime pa i antropogenog uticaja dovelo je do promene mnogih podataka. Kakva je situacija za gradnjom hidroelektrana u zaštićenim područjima, najavljuje se ukidanje gradnje u Srbiji? U Evropi se hidroelektrane grade i u zaštićenim područjima. Oko 30 odsto svih hidroelektrana je izgrađeno u zaštićenim područjima. Rešenje nije u zabrani izgradnje i odricanju od zelene energije, već treba sagledati svaki projekat ponaosob i naravno propisati specijalne uslove koji se moraju ispoštovati u ovim okolnostima. Po važećem Zakonu o zaštiti prirode predviđena je izrada studije procene uticaja na životnu sredinu za svako zaštićeno područje, koja detaljno obrađuje svaki element uticaja na životnu sredinu. Ovakva studija prolazi kroz procedure javne rasprave, pa nakon toga na verifikaciju stručnih službi Ministarstva zaštite životne sredine. Shodno tome ne vidim svrhu zakonske zabrane izgradnje MHE u zaštićenim područjima, kada je jasno da svaki projekat koji narušava životnu sredinu neće biti odobren na stručnoj komisiji nadležnog ministarstva. Kako komentarišete proteste koji se dešavaju na gradilištima MHE? Ja pretpostavljam da ljudi emotivno reaguju kada investitor dođe u njihovu sredinu da gradi hidroelektranu i da oni ne vide ličnu korist od tih projekata, osim onih koji su zaposleni u toku izgradnje i u eksploatacionom periodu. Građani bi trebalo da razumeju da struja koju sada troše mahom dolazi iz termoelektrana, a pod negativnim uticajem tih termoelektrana se nalazi poljoprivredno zemljište, a i veliki gradovi, tj. ogroman broj ljudi, pa shodno navedenim zagađenjima vazduha i hrane stanovnici češće oboljevaju od plućnih, kardiovaskularnih i onkoloških bolesti. A kako sam na početku intervjua rekao, uticaj globalnog zagrevanja za sobom donosi velike ekstreme, to znači velike poplave i velike suše, a sa tendencijom potpunog rasušivanja i to na svim područjima, pa i u onim koja su danas pod zaštitom. Smatram da su opšta neinformisanost i neznanje građana razlog zbog kojeg se bune protiv izgradnje mini hidroelektrana, ali i političke zloupotrebe i manipulacije.