S Evropom niste sami

Kako stupamo u novu godinu, pitanje budućeg pravca u kome će ići Evropska unija nikad nije važnije, kako za Evropu tako i za ostatak sveta. U ova sve nemirnija vremena, EU može da obezbedi stabilnost i nadu koje su svetu očajnički potrebni. Evropa je decenijama bila uzor integracije i saradnje u podeljenom svetu. Od završetka Drugog svetskog rata kontinent je bio živi dokaz da multilateralizam funkcioniše. Traumatična prošlost Evrope ustuknula je pred sedamdesetogodišnjim periodom mira i unijom 500 miliona građana koji žive u slobodi i prosperitetu. Po svakom kriterijumu, Evropa je sada najtolerantnije, najslobodnije i najravnopravnije mesto za život na čitavom svetu. Ali EU nije nešto što treba uzimati zdravo za gotovo. Mir nije neizbežan, a rat nije nezamisliv. U 2018. je obeležena 100. godišnjica završetka Prvog svetskog rata, čije pouke i dalje treba imati na umu. I Evropljani iz 1913. verovali su da je rat nemoguć, da su suviše isprepletani da bi se okrenuli jedni protiv drugih. Na našu nesreću, mi Evropljani imamo bogatu tradiciju ignorisanja predosećanja propasti. Imajući na umu takvu istoriju, aktuelno oživljavanje opasne sorte nacionalizma trebalo bi da upali zvona na uzbunu širom kontinenta. Verujem da prošlim, sadašnjim i budućim generacijama dugujemo da se svim silama suprotstavimo neobuzdanom nacionalizmu. Ovo znači da sopstvenu kuću treba da dovedemo u red, posebno na ekonomskom planu, tako što ćemo podstaći investicije kroz nove oblike javno-privatnog partnerstva. Osim toga, da bismo u čitavoj EU smanjili rizik, potrebno je da uredimo bankarski sektor. To podrazumeva da obezbedimo jaku i stabilnu evrozonu, te produbimo ekonomsku i monetarnu uniju. To znači i da ne treba da čekamo da nas pogodi nova kriza, nego da proaktivno radimo na tome da EU učinimo jedinstvenijom i demokratičnijom nego ikad pre. Povrh toga, borba protiv nacionalizma kod kuće znači preuzimanje sopstvene sudbine u svoje ruke. Pa ipak, u globalizovanom svetu, Evropa ne može sama da zaštiti svoje interese i vrednosti. Od migracija i bezbednosti do novih tehnologija i urgentnih ekoloških pitanja, kolektivni izazovi se gotovo svakodnevno umnožavaju. Kako se podele unutar društava i između zemalja uvećavaju, imperativ zajedničkog delovanja postaje sve veći. U saradnji s prijateljima sa svih strana sveta, zemlje članice EU mogu da postanu otpornije, kako individualno, tako i kolektivno. Sada je vreme da se ponudi odgovorno globalno liderstvo. Sada je vreme da se obnove i redefinišu veze koje spajaju zemlje širom sveta, kao što to činimo unutar naše unije. Naš liderski brend ne podrazumeva da je „Evropa na prvom mestu“. Umesto toga, on znači da treba da budemo prvi koji će odgovoriti na zahtev za liderstvo u situaciji kada je to bitno. Evropa nastavlja da bude globalni primer regiona koji visoko vrednuje globalnu solidarnost. Evropa je 2016. pružila azil tri puta većem broju izbeglica nego Sjedinjene Države, Kanada i Australija zajedno. I godinama je obezbeđivala više od polovine razvojne i humanitarne pomoći na globalnom nivou. Za Evropu, odgovorno globalno liderstvo takođe znači postavljanje fer standarda. Samo stavljanjem ljudi i njihovih prava u centar novog vrlog digitalnog sveta možemo da osiguramo da će tehnološki napredak služiti svim ljudima, kao i našoj planeti. Bilo da je radila na izradi Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, pregovarala s Iranom o suspenziji njegovog nuklearnog programa, čistila naše okeane od plastike ili uspostavljala standarde u zaštiti podataka, EU je predvodnik u rešavanju najurgentnijih svetskih problema. Saradnja nam je, uostalom, u krvi. Pojedinačne evropske zemlje jednostavno ne mogu da imaju takav uticaj na globalna zbivanja kakav imaju kroz članstvo u EU, i to se neće promeniti. Do 2060. nijedna evropska zemlja pojedinačno neće imati više od jednog procenta ukupne svetske populacije. Evropljani zato moraju da nastave da koncentrišu i dele svoj nacionalni identitet, s ciljem uspostavljanja jačeg zajedničkog suvereniteta za sve nas. Kao članice pojedinačno najvećeg svetskog jedinstvenog tržišta - na koje otpada jedna petina svetske privrede - svaka od zemalja u EU je bolje pozicionirana da odbrani sopstvene nacionalne interese i utiče na svetska zbivanja nego što bi to mogla samostalno. U perspektivi, naš zadatak je da ovaj evropski suverenitet još više ojačamo. To znači da govorimo jednim glasom, držimo se naših vrednosti, te - u susret izborima za Evropski parlament u maju 2019 - ispunimo ono što smo građanima obećali. Istorija se ne ponavlja, ali se često podudara. Svet je bio fragmentisan i pre, i videli smo kako to može da vodi u siromaštvo, sukobe i rat. Evropljani predobro znaju - ili bi trebalo da znaju - tu matricu. Stoga moramo da se borimo protiv populista ovog sveta, onih koji raspaljuju lažne nade u nove zore, te onih koji činjenice zamenjuju fikcijom i pronalaze stare i nove „neprijatelje“. Evropa mora da obezbedi protivtežu takvim tendencijama, tako što će pokazati da kompromis i konsenzus i dalje imaju prevagu nad čvrstorukaškim politikama. Ono što je svetu trenutno potrebno jesu fer odnosi i napredak. Svetu je potrebna Evropa.