Spasiba za podaništvo

Prošli četvrtak bio je istorijski dan za Srbiju pošto nam je u dugo očekivanu posetu došao predsednik Rusije Vladimir Putin da uzme psa Pašu. Putin je stigao i da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću preda orden koji je pre njega uručio Bogoljubu Kariću za uspešno izbegavanje srpskih pravosudnih organa u dalekoj Rusiji. Nakon što se naš predsednik zahvalio režiseru, scenaristi, kostimografu, šminkerki, navijačima i ekonomu, obratio se nakratko i Putinu. „Nadam se da ćete se obratiti danas narodu koji je ispred Hrama Svetog Save okupljen samo zbog vas.“ „Došli su zbog mene? Iako imaju posla?“ „Nisu došli sami, kažem, okupili smo ih. I da, to su sve ljudi koji mnogo vole svoj posao, jer da nisu došli ispred Hrama, izgubili bi ga“, objasnio je Vučić. „Ne, nije u agendi da se obraćam ljudima na mitingu, kao što nije u agendi da slušam predsednika kome sam došao u posetu da mi se obraća na ruskom“, uzvratio je Putin. „Samo par reči, pliz, pliz, pliiiiiiz“, bio je uporan Vučić. „NJet!“, bio je izričit Putin. Pošto ovozemaljska veza preko mikrofona na konferenciji za novinare nije urodila plodom, predsednik Vučić je u Hramu Svetog Save pokušao preko božanske veze. „Vaša svetosti, zamolite predsednika Putina za tri rečenice da kaže narodu“, preklinjao je Vučić patrijarha Irineja, koji je baš tada imao preča posla odgovarajući ruskom predsedniku na pitanje koliko još para treba za završetak Hrama. „Ne treba ništa, ali koliko daš, daš. Recimo, pet miliona“, rekao je patrijarh. „Uh, nemam sad toliko kod sebe, poneo sam 100 evra, čisto da povećam rusku pomoć Srbiji za duplo“, odgovorio je Putin. Nakon što su i Putin i patrijarh „izignorisali“ još jednu Vučićevu molbu, sva trojica su uzeli markere u ruke i dali autogram Isusu koji je doneo svoju ikonu da mu se na nju potpišu. Iako je Isus ispunio obećanje da će doći drugi put među vernike, nije se dugo ni zadržao jer mu je mesija iz Rusije, realno, pokupio svu slavu. „Odoh ja, da ne smetam, doći ću nekom drugom prilikom, valjda neću potrefiti posetu kineskog predsednika“, promrmljao je nevoljno Isus i brže-bolje se uzneo ponovo u nebesa. I dok se Isus probijao ka nebu, krijući se od migova koji su čuvali nebo iznad Vračara, neko je uspeo da uvali mikrofon Putinu koji se konačno obratio okupljenoj masi, samo što je umesto tri rečenice izgovorio tri reči na dva jezika: „Hvala na prijateljstvu. Spasiba na družbu.“ Nakon ovih reči, masom se prolomio mlaki aplauz, jer većina nije ni mogla da tapše pošto je imala ruke zauzete sendvičima, a bilo je i onih koji nisu mogli da tapšu jer su umesto sendviča držali nešto drugo u ruci, ali nećemo sad o tome, ovo i deca čitaju. „Hvala na prijateljstvu? Ne sećamo se ni da nam je poslao friend request na Fejsbuku, a kamoli da smo ga prihvatili za prijatelja“, mrmljali su neki od okupljenih jer ko još kaže „hvala na prijateljstvu“ osim onog koga odobriš za prijatelja na Fejsbuku. Pošto je narod ipak očekivao nešto više od Putina, sledeći put kada dođe u Beograd, moraće prvo da im se obrati sa Add me, block sam. I dok je Putin izbegavao, malo obraćanje narodu, malo Šešelja u kripti, predsednik Srbije je sa ponosom na grudima nosio onaj orden koji će nas još dugo podsećati na naš pomalo podanički odnos prema majci koja se retko seti da obiđe svoje čedo. Oprosti nam, Paša!