Koliko košta Putinova reč

Taman kad sam pomislio da doktor Nebojša Stefanović i ja imamo istu strast za brojeve, on je nekako prestao da broji učesnike protesta Jedan od pet miliona. A onda je prošle nedelje neko zvanično (nekako sumnjam da je i u to doktor Nebojša umešao prste) izbrojao je da je ruskog predsednika Vladimira Putina u Beogradu dočekalo 120.000 građana Srbije. Ta brojka probudila mi je strast za neke druge brojeve. Nisam, nažalost, za računicu koristio multiplu multivarijacionu regresionu analizu (doduše neki tvrde da je u svom doktoratu nije koristio ni Stefanović, koji nikada nije prihvatio poziv Danice Popović, iako mu je unapred obećala da će u TV duelu „posebno insistirati na analizi varijanse i na heterodoksičnosti“). Ne, za moju računicu bile su dovoljne tri proste matematičke operacije - sabiranje, množenje i deljenje. Bez oduzimanja, ako se ne računa da nam je vlast mnogo toga oduzela. Podrška Putinu (i Aleksandru Vučiću) stigla je u 1.100 autobusa. Od onih kojima je to osnovni posao, saznali smo da iznajmljivanje autobusa na dan košta najmanje 330 evra - od Čačka, Kragujevca, Vršca, Bačke Palanke, Jagodine ili Šapca do Beograda i nazad. Što je veća udaljenost, veća je i cena – 440 evra je za Kruševac, Sombor i Suboticu, 550 za Niš, Zaječar i Bor, za Leskovčane je 600, Piroćance 680, Vranjance 760, dok „ekskurzija“ iz Bosilegrada košta 858 evra. Uz prosečnu cenu od 500 evra, samo je iznajmljivanje autobusa koštalo 65 miliona dinara. Pod pretpostavkom da je autobusima došlo 55.000 učesnika mitinga „Jedan od 300 miliona“ i da je svako od njih dobio lanč-paket (sendvič i flaša vode) to bi koštalo još 19,5 miliona dinara. Bar polovina je, da ne bi gladovali, morala da dobije dva umesto jednog lanč-paketa, što je trošak od dodatnih desetak miliona dinara. Tome bi valjalo dodati i logističke troškove, dnevnice i druge vidove „podmazivanja“ iz SNS repertoara. Društvenim mrežama kružilo je pismo simpatizerima stranke da od sekretarice mesne zajednice pre puta za Beograd mogu da preuzmu pet litara mleka. Ako uz mleko nisu išli ulje, brašno ili konzerve, ako je vrednost tih paketa bila samo tri evra, ako je svaki deseti učesnik mitinga zbog toga krenuo da vidi Putina, to je onda još dodatnih 4,2 miliona dinara. Uz pretpostavku da su samo vođe puta (njih 1.100 koliko je bilo i autobusa) dobile po 20 evra, to je još 2,6 miliona dinara… Kada se sabere samo ovih nekoliko stavki, broj se penje na više od 80 miliona dinara. Kada se to podeli sa ukupno četiri reči koje je Putin izgovorio na srpskom („Hvala, hvala na prijatelstvu“), i to nakon što je Vučić zamolio patrijarha Irineja („Još vaša svetosti da zamolite predsednika Putina za tri rečenice, da kaže narodu, bilo bi divno“) ispada da svaka ta reč organizatore koštala 20 miliona dinara. U tu cifru nisu uračunati gubici zbog toga što neke službe i javna preduzeća nisu uopšte ili su radila smanjenim kapacitetom, jer je odlazak na miting tretiran kao neka vrsta radne obaveze. Cela ova računica nema za cilj da kritikuje organizatore mitinga. I ne mislim na Centar za razvoj Beograda. Pa, ko veruje da je Putinov doček organizovala i finansirala ta NVO? Nešto drugo je mnogo važnije. Ako se pođe od logičnije pretpostavke da je ovaj hepening platio SNS, onda se nameće zaključak da sa stranačkim finansijama nešto odavno nije u redu. U finansijskom izveštaju za 2017, naime, SNS navodi da su troškovi svih njihovih javnih događaja u toj godini iznosili samo 27,3 miliona dinara! U finansijskom izveštaju SNS-a za 2016, pak, navodi se da su te godine troškovi svih javnih skupova bili 71,8 miliona dinara, od čega je 50,9 miliona koštao miting uoči parlamentarnih izbora. Nešto tu zaista ne štima. Kako je moguće da doček Putina košta tri i po puta više od svih javnih događaja koje je SNS organizovao u 2017? Mada, nešto mi se, na osnovu dosadašnjeg iskustva, javlja da ni troškovi Putinovog dočeka neće moći da se vide u finansijskim izveštajima SNS-a za ovu godinu. A to je još gore. Jer, neko to mora da plati. Ako ne plati SNS, svi ti troškovi platiće se najverovatnije sa računa opština i lokalnih javnih preduzeća. Drugim rečima, platiće svi građani, iako ih za to niko ništa nije ni pitao. Doduše, kao da ih iko pita za bilo šta.