Bosna nikad mirna

Za bolje obaveštene nije bilo nedoumica da li će, već samo kada će bošnjački politički vrh zatražiti promenu imena Republike Srpske. I zatražili su i, očekivano, zaljuljali Bosnu i Hercegovinu u samim temeljima. Iznenađenja nema jer ovo je samo nastavak vertikale duge skoro dve i po decenije, od Dejtona se kojekakvim smicalicama pokušava umanjiti institucionalni i ustavni kapacitet ovog entiteta, ali i obesmisliti identitet srpskog pa i hrvatskog naroda. Za zaboravne, do sada su sličnim inicijativama pred Ustavnim sudom BiH Republici Srpskoj ukinuti grb i himna, hteli su i zastavu, ali nije prošlo, osporen je 9. januar, dan entiteta. Mnoge nadležnosti entiteta (više od sedamdeset), projektovane mirovnim ugovorom, prenesene su na nivo BiH. Dakle, reč je o jednom vrlo ambicioznom planu sveopšte centralizacije i unitarizacije, koje bi trebalo da dovedu da BiH ne bude ni nalik onoj zamišljenoj u Dejtonu. U okviru brojnih primera pokušaja majorizacije Srba i Hrvata, kao malobrojnijih, u Sarajevu su čak otpočeli katalogizovati dela Kočića, Ćopića, Andrića i mnogih živih pisaca kao stvaralaštvo na bosanskom jeziku. Tek pobuna brojnih živih pisaca i kulturnih radnika uticala je da prestanu sa ovim poslom. Na sve te pokušaje majorizacije, centralizacije i unitarizacije Srbi i Hrvati od pre koji godinu, otkad je oslabio uticaj onih koji se podrazumevaju pod pojmom međunarodne zajednice, pružaju sve žešći otpor. Ovog puta sve parlamentarne srpske političke partije, inače međusobno ljuto zavađene, potpisale su zajednički papir u kojem su zapretile da će, ukoliko Stranka demokratske akcije Bakira Izetbegovića samo preda zahtev Ustavnom sudu BiH, a ovaj pristane da to razmatra, odmah staviti na dnevni red status RS, što su gotovo svi razumeli samo kao šifru da će proglasiti nezavisnost. To što neće čekati eventualnu odluku Ustavnog suda je zbog iskustva iz ranijih godina – gotovo po pravilu u sličnim situacijama Ustavni sud je donosio odluke preglasavanjem, većinu su obično činili dva Bošnjaka i tri stranca. Ustavni sud BiH je jedinstven u svetu jer u njemu sede po dva Bošnjaka, Srbina i Hrvata i tri stranca, i preglasavanje je ovde redovno stanje. U senci najnovije političke gužve ostalo je reagovanje stručne javnosti. Najugledniji i najstariji profesori ustavnog prava Srbin Rajko Kuzmanović i Bošnjak Kasim Trnka dali su gotovo istovetne izjave u Banjaluci i Sarajevu, a to je da je RS ustavna kategorija i da im nije jasno kako bi Ustavni sud mogao razmatrati da li je Ustav u saglasnosti sam sa sobom. Nisu dobro Izetbegovićevu inicijativu prihvatile ni misije međunarodnih organizacija i ambasade velikih zemalja. Na zahtev Rusije, u vreme zaključivanja ovog teksta, zaseda i Savet za sprovođenje mira. Suočen sa ovakvim reakcijama, Izetbegović sad pokušava da manevriše, pa ostavlja šest meseci da se, prema njegovim rečima, popravi stanje prema nesrbima u Republici Srpskoj. Odbija, međutim, da komentariše podatak da je u Republici Srpskoj 13 odsto Bošnjaka, a da je u drugom entitetu, Federaciji BiH, tek dva i po odsto Srba, neće da prozbori nijednu reč o tome da nikad u Federaciji BiH nije bio do kraja popunjen klub Srba u Domu naroda Federacije, dok to nikad nije bio problem u RS. Kao da je ova inicijativa između ostalog imala i cilj da skrene pažnju sa mnogih jada kojima se političko Sarajevo zabavilo. Nakon oktobarskih izbora u RS su u zakonskim rokovima formirani svi organi vlasti, donesen budžet za ovu godinu, u Federaciji BiH ništa od toga, kao ni na nivou BiH. Sukob između bošnjačkih i hrvatskih političkih partija poprima dramatične razmere. Čak su vodeće hrvatske političke partije okupljene u Hrvatski narodni sabor zatražile ustavno i teritorijalno prekrajanje BiH, što su svi razumeli kao obnavljanje zahteva za treći entitet. Na ovom planu stvari će se tek komplikovati. Tu je, zna se, i zahtev NATO-a da BiH krene brže u ovaj savez. Republika Srpska je za vojnu neutralnost, Federacija BiH za ubrzan put. Odmeravanje snaga, zapleti i gužve tek slede.