Hoću vodu na slobodu

Predsednik Srbije i vladajuće stranke Aleksandar Vučić ćuti, iako su mu nakon višegodišnjih protesta građani nedavno, nedaleko od njegove kancelarije, tražili da se obustavi izgradnja mini-hidroelektrana (MHE), jer uništavaju prirodu i reke Srbije. Šta misle o njegovom ćutanju građani su pokazali na do sada najvećem skupu protiv izgradnje mini-hidroelektrana u Srbiji pod nazivom Reci ne za MHE, koji je održan na Svetog Savu u Beogradu. Kad god bi se pomenulo njegovo ime, okupljeni građani reagovali su glasnim negodovanjem. Nekoliko hiljada ljudi moglo je da se kreće po Beogradu i da dođe ispred Vlade, ali im je, kako su NIN-u rekli organizatori, jedino bilo zabranjeno da dođu ispred predsedništva. Umesto na tom mestu, stali su u blizini, kod Starog dvora, gde su saopšteni zahtevi predsedniku čiji je kum Nikola Petrović, kao jedan od privatnih investitora imao najviše koristi kroz državne subvencije od izgrađenih mini-hidroelektrana. Organizator protesta bio je pokret Odbranimo reke Stare planine, a podršku su dali i udruženja Savski nasip i Ne davimo Beograd. Skupu su osim Beograđana prisustvovali stanovnici mnogih gradova čije su reke ugrožene - Pirota, Raške, Bele Crkve, Kraljeva, Knjaževca, Užica, Arilja, Brusa... Na protestu su bili i predstavnici sela Rakita, poznatog po hrabrom otporu. Predsednik mesne zajednice Rakita Desimir Stojanov govorio je i pre nekoliko nedelja u Beogradu na građanskim protestima Jedan od pet miliona. Skup Reci ne MHE počeo je minutom ćutanja za uništene reke - Crnovršku, Bisticu, Vlasinu, Panjicu, Studenicu, Prištavicu, Jošanicu, Mlavu, Rakitsku i Goboljesku. Okupljeni su razvili transparente koji su otkrivali gde se pruža aktivan otpor izgradnji MHE – „Stara planina i Rakita traže da se narod pita“, „Nećemo MHE u Beloj Crkvi“, „Odbranimo Grzu“, „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva“, „Mlava, ne damo ni kap“, „Odbranimo reke Šar-planine - Štrpce“, „Brus - stop MHE, ako nam uzmete reku uzeli ste život“... Tu su bile i poruke za vlast, kao i „Država je organizovani kriminal“, „Zločin prema prirodi ne zastareva“, „Hoću vodu na slobodu“... Predvodnik pokreta Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta tražio je da njihovu delegaciju, koliko sutra, primi predsednik i Vlada. Pozvao je ministarku građevinarstva Zoranu Mihajlović, koja je vodila nekadašnje Ministarstvo energetike i životne sredine, kao i ministra energetike Aleksandra Antića da posete mesta u kojima se planira izgradnja MHE, da bi, kako kažu, videli prirodne lepote Srbije koje ne smeju biti uništene. Na spominjanje ovih ministara, građani su takođe reagovali burnim negodovanjem. „Naš glavni zahtev jeste da se odmah zaustavi izgradnja mini-hidroelektrana“, saopštio je Jovanović. Dušan Mitić iz istog pokreta poručio je da državu treba da bude sramota kako se grade MHE. „To su veze investitora sa političarima i korumpiranom administracijom“, rekao je Mitić. Dekan Šumarskog fakulteta dr Ratko Ristić je naveo da su Indija i Kina, koje su doskoro važile za zemlje koje ne brinu o zaštiti životne sredine, uvele moratorijum na izgradnju MHE, dok su to ranije počele da rade neke zapadne zemlje. „U SAD je čak od 1993. do 2017. uklonjeno preko 1.200 MHE, s obrazloženjem da proizvode malo energije, a da čine neprihvatljive ekološke štete i ugrožavaju tradicionalan način života lokalnog stanovništva. U Evropi je već srušeno 400. Iako je u prethodnim decenijama sagrađeno više od 20.000 MHE u Evropi, opšta je ocena da takvi projekti pripadaju tehnološkoj istoriji, zbog male količine proizvedene energije i nesrazmerno velikih ekoloških šteta. Srbija ne treba da ignoriše svetska iskustva u pogledu negativnih ekoloških efekata gradnje i korišćenja MHE, zarad bogaćenja interesnih grupa, od čega šira zajednica nema nikakve koristi. Neophodno je preispitati politiku subvencionisanja povlašćenih proizvođača električne energije, gde najveći iznos odlazi vlasnicima MHE, što predstavlja nametnutu obavezu svim domaćinstvima u Srbiji, o čemu građani naše zemlje nisu ni konsultovani. Jedan od ciljeva jeste i proizvodnja 27 odsto energije iz obnovljivih izvora, ali Srbiji niko nije nametnuo obavezu da desetkuje biodiverzitet i devastira zaštićena prirodna područja, što se upravo dešava izgradnjom MHE“, naveo je profesor Ristić. On se osvrnuo i na tvrdnje retkih zagovornika izgradnje MHE da je Srbija bogata vodom, opovrgavajući ih zvaničnim podacima. „Prema podacima iz Vodoprivredne osnove i Prostornog plana Srbije, modul oticaja u našoj zemlji iznosi svega 5,7 litara u sekundi po kvadratnom kilometru, dok na primer okolne zemlje imaju značajno veće vrednosti: Makedonija - 11, BiH - 20, Albanija - 37, i Crna Gora - 44 litra“. Profesor Ristić je napomenuo da je planirana gradnja 856 MHE u Srbiji dovela do povećanja proizvodnje električne energije za najviše tri odsto, a da je više od 2.200 kilometara vodotokova u ekološki najosetljivijim eko-sistemima - planinskim područjima bilo u cevima. „Sve vrednosti `biološkog minimuma`, korišćene u izradi projektne dokumentacije za MHE u Srbiji, određene su neadekvatnom metodologijom“, upozorio je dr Ristić. Podsetio je da su gubici u mreži EPS 17 odsto, a u Evropi su prosečno pet odsto, te da bi ako bi se samo smanjili za dva odsto to bilo više od ukupne proizvodnje planiranih 856 MHE. Oliver Ilić iz Udruženja Savski nasip govorio je da je zbog oko 300 vlasnika nelegalnih objekata na obali Save ugroženo snabdevanje Beograda čistom vodom. „Mi ne nasleđujemo reke od naših predaka, već ih pozajmljujemo od naše dece“, poručio je Ilić. Vladimir Radojičić iz Inicijative ne davimo Beograd rekao je za NIN da oni zajedno sa Građanskim frontom zahtevaju od svih institucija u Srbiji da momentalno zaustave izgradnju svih derivacionih mini-hidroelektrana. „Korist od pakovanja reka u cevi imaju samo ljudi bliski vlasti. Najviše novca od dobijanja minornih količina električne energije imao je Nikola Petrović, kum predsednika Vučića. NJegove firme su od EPS-a za proizvedenu električnu energiju iz mini-hidroelektrana dobile više miliona evra. Inicijativa Ne davimo Beograd će nastaviti da se bori protiv ekocida na našim rekama i vodama i zalagaće se za moratorijum na izgradnju mini-hidroelektrana u Srbiji, čiji je udeo u ukupnoj proizvodnji električne energije minoran, a uticaj na životnu sredinu katastrofalan“, kaže Radojičić. Na zahteve sa protesta vlast nije reagovala (do utorka kada se NIN štampa), ali jeste neposredno pre protesta jedno nevladino udruženje - Nacionalno udruženja malih hidroelektrana koje je optužilo demonstrante za lično promovisanje i zlonamernost. „Žao nam je što je manji deo javnosti podržao zlonamernu kampanju jednog broja ljudi koji iz političkih ambicija radi ličnog promovisanja i drugih interesa vode zlonamernu kampanju više od godinu i po dana“, saopštili su iz ovog udruženja. Poručili su i da su „potencijal MHE i prednosti koje imaju u ekološkom smislu nedovoljno poznati građanima“, te da je zato „stvorena negativna slika o njihovom uticaju na okolinu“. „Zalažemo se za poštovanje važećih zakona, za energiju dobijenu iz obnovljivih izvora energije uz očuvanje prirode i tako će i ostati. To je jedini ispravan i mogući način da dosegnemo obavezu prema EU i građanima Srbije koju smo preuzeli, a to je da 27 odsto potrošnje energije do 2020. bude dobijeno iz obnovljivih izvora jer, u suprotnom, tu energiju će Srbija morati da uvozi“, tvrdi ovo udruženje u saopštenju. Građani i njihova formalna i neformalna udruženja i pokreti protestuju već nekoliko godina, a pre beogradskog protesta održan je veliki skup u Pirotu 2. septembra 2018. (tekst u NIN-u od 6. septembra 2018. Rat za vodu: Pirotska buna). Najpozvaniji stručnjaci za ovu oblast u Srbiji uputili su 13. septembra 2018. i javno pismo kojim se upozorava da će MHE uništiti dragocene vodne resurse, te da je neophodno zaustaviti uništavanje planinskih reka i promeniti energetsku politiku. Pismo su potpisali dekani Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, Biološkog fakulteta Željko Tomanović, Geografskog fakulteta Dejan Filipović, Rudarsko-geološkog fakulteta Dušan Polomčić, kao i direktor Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Pavle Pavlović. U pismu se upozorava i da je izgradnja MHE, posebno u zaštićenim prirodnim dobrima u suprotnosti sa brojnim zakonima, koji su taksativno navedeni, a da se neretko dešava da se gradi i uprkos izdatim negativnim mišljenjima Zavoda za zaštitu prirode. „Vodno bogatstvo naše zemlje je pod dodatno velikim negativnim uticajima brojnih zagađivača, lošeg gazdovanja, a povrh svega masovna izgradnja MHE preti time da malo preostalih dragocenih resursa bude potpuno uništeno... Kao siromašna zemlja moramo iz tuđih grešaka da izvučemo pouke, a ne da srljamo u nove greške“, navodi se u pismu. Konstatuje se i da od izgradnje MHE postoje mnogo efikasnije i isplativije, a u smislu očuvanja životne sredine održivije, opcije za proizvodnju električne energije, a da s druge strane nema alternative čistoj vodi. Predsednik Zelene stranke i narodni poslanik, Goran Čabradi, podneo je oktobra 2018. predlog o obrazovanju Komisije za utvrđivanje štetnih posledica izgradnje MHE na područjima zaštićenih prirodnih dobara. Predlog je odbila vladajuća većina. Reagovala je zatim Evropska energetska zajednica saopštenjem od 13. novembra 2018. u kome je od svih zemalja jedino pomenula Srbiju, i to zbog izgradnje mini-hidroelektrana. Konstatovala je da je učešće javnosti sastavni i neophodni deo procedura procene uticaja MHE na životnu sredinu, a da to učešće mora biti osigurano i dokazano. Naglašeno je da bi osnov da se ospore do sada dobijene dozvole za izgradnju MHE bilo nepoštovanje ove obaveze, a da je dužnost državnih institucija da je poštuju. Stvar je dospela i do Evropskog parlamenta, koji je, za razliku od srpskog, početkom decembra 2018. usvojio rezoluciju kojom izražava posebnu zabrinutost što se pojedine MHE grade u zaštićenim područjima. Pomenuta je Stara planina na kojoj se i dalje planira izgradnja 58 MHE. U rezoluciji se ističe rizik koji gradnja MHE izaziva na životnu sredinu i naglašava da su one u suprotnosti sa ekološkim standardima Evropske unije. Od predstavnika srpske vlasti jedino se oglašavao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji je rekao da je protiv mini-hidroelektrana u zaštićenim zonama, a izrazio je i sumnju u to da se uopšte vodi računa o propisanom biološkom minimum prilikom njihove izgradnje. Najavljivao je i promene Zakona o zaštiti životne sredine i analizu rada svih izgrađenih MHE u Srbiji (oko 90), ali se to do danas nije desilo. Na pitanje u emisiji Insajder krajem novembra 2018. što nisu inicirane promene Zakona, ministar Trivan je odgovorio: „Doći će na red kada bude pravi trenutak... Mnjenje mora da postane svesno da problem postoji“. Ovaj njegov odgovor otkriva da je on u položaju nekog ne mnogo uticajnog nevladinog aktiviste za zaštitu životne sredine, a ne ministra koji ima zakonska ovlašćenja da zaista vodi resor za koji je zadužen. Vlast nije slušala građane koji su živeli oko reka gde su izgrađene mini-hidroelektrane, zatim ni građane koji su svesni posledica počeli da protestuju protiv izgradnje MHE u njihovim mestima. Građani su se zatim udružili, reagovali su i svi relevantni stručnjaci, ali je vlast ćutala. Nije reagovala ni na preporuke Evropske energetske zajednice i rezoluciju Parlamenta EU. Građani su sada zakucali na vrata kancelarije predsednika Srbije, za koga očito znaju da ima daleko veću moć od zakonom propisanih ovlašćenja, za razliku od ministra Trivana. Na predsedniku je da proceni da li mu je važnija zarada investitora, među kojima je i njegov kum, ili zahtev građana koji traže da se sačuvaju reke.