Zimske čarolije na srpski način

Mislili ste da ćete se, kada Vladimir Putin ode, malo odmoriti, predahnuti? Ništa od toga. Prošla nedelja je bila vrlo intenzivna. Nekada se govorilo da je Srbija zemlja koja ima mnogo više istorije nego što može da podnese, ali ta teza je danas deplasirana. Nova bi mogla da glasi da Srbija ima mnogo više Srpske napredne stranke nego što može da podnese. Naprednjaci su prethodnih dana dominirali na svim poljima. Od diplomatije, preko lingvistike do sporta, mogli ste ih sresti bukvalno svuda. Osim u čišćenju snega, tu su malo zakazali. Ali nemojte to reći Goranu Vesiću, možda postane agresivan i optuži vas da ste predstavnik bivšeg režima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otišao je na Svetski ekonomski forum u Davos, gde je govorio na panelu o slobodi medija u kriznim situacijama. Možda ste se zapitali šta to predsednik ima da kaže o nečemu što u Srbiji ne postoji. Pritom ne mislimo na krizne situacije, ali čak ni to nije glavni problem ovde. Glavni problem je to što je predsednik otišao iz zemlje na čak nekoliko dana, a kad on ode, zna se, ovde odmah krene žurka. Gde Vučića nema, tu snegovi kolo vode, pa je tako na Srbiju odmah nasrnuo sad već tradicionalno neugodni sneg. Udarao je sa svih strana, a nadležne službe se nisu baš najbolje snašle. Onaj jedan simpatični čovek, za kojeg neki tvrde da je gradonačelnik, okrivio je meteorologe i klimatske promene za kolaps, a onaj drugi nesimpatični čovek, za kojeg neki tvrde da je zamenik gradonačelnika, raspravljao se sa opozicijom da li je veći kolaps bio u njihovo, odnosno njegovo vreme, ili sada, u ovo naše, odnosno njegovo vreme. Dok su se ta dva čoveka bavila krivcima, građani su morali da se bave samima sobom. Kijamet je, treba stići kući, a dok ova dvojica apsolviraju delovanje i uticaj klimatskih promena i opozicije na neočekivane padavine u januaru, građani su zasukali rukave i širom grada gurali zaglavljene autobuse iz snega. Možda koncepcija autobusa kao prevoznog sredstva u početku nije baš tako zamišljena, ali s obzirom na to da nam sve više vozača svakodnevno odlazi u Nemačku, moguće je da ćemo uskoro postati prva zemlja sa drajverles autobusima na svetu. Samo što ove autobuse neće voziti roboti već će ih jedna grupa putnika gurati do pola trase, a od pola druga grupa. I tako ukrug. Da bismo imali neku zanimaciju dok guramo zaglavljene autobuse okolo pobrinuli su se RTS i Marko Đurić. Oni su u fingiranom TV prilogu hteli da nam pokažu kako vremenske prilike i nisu baš tako strašne. Evo, dragi građani, vidite, Marko Đurić džogira... psss, psss. Kreni, Marko, kreni! Evo Đurić džogira, a vi samo nešto kukate i žalite se umesto da uživate, vidite kako po ovom kijametu on elegantno trči... okej, trči... okej, radi nešto, šta god to bilo… I tako nam je RTS priuštio scene koje su toliko jezive da ćemo ih teško zaboraviti, otprilike jezive u rangu Leptirice i Đurićevog smeha. Pritom nismo baš uspeli da zaboravimo ni nedaće sa snegom. Posle svega ovoga, nažalost, ne ostaje nam ništa drugo nego da ovu priču zaključimo mudrim rečima Dubravke Filipovski: „It iz von veri big šit in aur sošajeti, maj frenc. Big šit.“