O spasu Srbije

Ujutru, na stepenicama, sretne me komšija koji zna da obojica čitamo Politiku. „Profesore“, kaže, „da vas pitam nešto. Je li pravilno reći ’Ni sto ne bi spasao Srbiju’?“ „Pa, jedino ako je reč o nekom spasonosnom stolu“, odgovaram ja. „Ako je u pitanju broj 100, onda radni pridev mora da ide u srednji rod: ’Ni sto (njih) ne bi spaslo Srbiju’. Odakle vam ta rečenica?“ On sa osmehom kaže: „Pogledajte prvu stranu današnje Politike.“ Zaista, pogledam tek kupljene novine i vidim najavu članka na jedanaestoj strani: „Ni STO ne bi spasao Srbiju od uvođenja kvota na čelik“. Zaista, na strani 11, pod potpuno istim naslovom, stoji poduži članak o smederevskoj železari, Evropskoj uniji, izvozu čelika i tako dalje. Velikim slovima „STO“, dakle skraćenica! Pogledam tekst i vidim da to znači Svetska trgovinska organizacija. Ako je organizacija, ne bi li trebalo reći „ni STO ne bi spasla“? Slovne skraćenice su najhaotičniji i najproizvoljniji složeni izrazi u našem govoru i pisanju. Ni Pravopis ni gramatike ne daju pravila za njih, nego ih samo grupišu na osnovu obeležja koja su stekle u praksi. Izgovaraju se na tri ili četiri načina: slovo po slovo (SKZ – „s k z“, VPŠ – „v p š“, SFRJ – „s f r j“); ako imaju vokale na pravom mestu, onda kao cele reči (SANU, PUPS, NIS, FIFA, NATO); abecednim imenima slova koja smo preuzeli iz nemačkog (PKB – pe ka be, TV – te ve, MMF – em em ef, PTT – pe te te), a ako su stranog porekla, po engleskom (BBC = Bi-Bi-Si, CNN = Si-En-En, IBM = Aj-Bi-Em, PR = pi-ar, DVD = di-vi-di), katkad i po francuskom (BCG = be-se-že). Većinom su muškog roda, bez obzira na rod skraćene imenice, i menjaju se po padežima (npr. imena stranaka: u SNS-u, iz SPS-a, sa HDZ-om), ali neke su i nepromenljive, kao SFRJ, SANU, EU, UN, SAD (Pravopis naglašava da je pogrešno „iz SAD-a“, „u SAD-u“). Skraćenica za Svetsku trgovinsku organizaciju zasad je retka i neuobičajena u medijima, pa je teško reći u koju bi od svih ovih grupa spadala. Kad je već reč o pravopisu, čitalac D. A. me pita zašto je u naslovima ove rubrike u brojevima 3550 i 3551 pisalo „Muke s radiom“, a u tekstu „na radiju“, sa J. Odgovor se nalazi u tački 18 Pravopisa: između „i“ i drugog samoglasnika piše se „j“, ali ne i između „i“ i „o“ (bio, avion, nosioci), osim kada „j“ pripada osnovi (zmijom, Srbijo, vijoglav i sl.).