Tuđi auto i njihov vozač

Neko bi naivan vest da je Zoran Babić podneo neopozivu ostavku na funkciju v. d. direktora Koridora Srbije, nakon teške saobraćajne nesreće u Doljevcu koju je izazvao automobil u kom je „on bio samo saputnik“, shvatio kao nešto na čemu bi moglo da mu se čestita. Jer, bio bi prvi iz redova SNS koji bi preuzeo krivicu za bilo koju tragediju, u ovom slučaju smrt jedne žene, S. G. iz Knjaževca, i povrede još četiri osobe. Međutim, već prve reči nakon Babićeve „abdikacije“, pobuđuju sumnju u njegove motive. „Znanje, ali i moral, odgovornost, i pre svega ljudskost i čestitost, osobine su koje u svakom od nas traži naš predsednik. I ne treba da mi kaže bilo šta. Ako me je (A. V.) predložio na funkciju, onda znam šta mi je činiti“, rekao je. Poželevši svaku sreću i svojoj partiji, i Vučiću, i svom nasledniku. Ali, da se ne radi o pukom ulizištvu, sa pozadinom očekivanja pomilovanja ili čak nagrade, sugerišu informacije vezane za automobil koji je prouzrokovao nesreću. Inkriminišući za krivično delo korupcije, koje je Babić svojim „nobles“ činom možda želeo da sakrije. Naime, dok je iz Koridora Srbije u prvom trenutku rečeno da je taj automobil njihov, ovo je pobilo Više javno tužilaštvo u Nišu, navodeći da je škodu superb, zapravo, ovom državnom preduzeću kupio izvođač radova, Trejs grup iz Bugarske. Upućeni dalje kažu da je kupovina automobila bila uslov da Trejs dobije posao na izgradnji deonice Koridora 10. Ovo je i potvrđeno u Koridorima, tek na izričita pitanja novinara, izjavom da je Trejs grup po ugovoru o izvođenju radova Gornje polje – Caričina dolina, Lot 2 (trasa i mostovi), bio dužan da obezbedi vozilo za potrebe investitora i nadzora dok traje projekat. A da, po završetku projekta ono, i još drugih pet, postaju vlasništvo investitora - Koridora Srbije. „Iz dosadašnjih izjava nije jasno da li je kupovina automobila bila tenderski uslov, da li je naknadno ušla u ugovor ili je neformalno dogovorena. Ako je bila uslovljena tenderom, to bi značilo da je prekršen zakon naše države, a ne verujem da tako nešto dopuštaju i pravila Evropske investicione banke koja je posao kreditirala“, obašnjava za NIN Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. S druge strane, u slučaju da klauzula o kupovini vozila barabar sa izvođenjem putarskih radova, nije postojala u tenderu, onda se radi o svojevrsnoj iznudi od firme koja je izabrana bez tog uslova, Nenadić tumači drugu moguću opciju, takođe nelegalnu. Sve to bi trebalo da ispita Komisija za zaštitu konkurencije, a onda i posebno odeljenje Tužilaštva za korupciju, slažu se pravnici. Oni koji su za vladavinu zakona. Međutim, „slučaj Babić“ je sporan po bar još jednom pitanju: vozač škode koja se zakucala velikom brzinom u dva zaustavljena vozila na naplatnoj rampi u Doljevcu, prvo je sa zakašnjenjem uhapšen, da bi onda bio pušten da se brani sa slobode. Jer, navodno, po rečima sudije, „ako je postojala namera da se izvrši uticaj na svedoke (Babića i još jednog), ona je već mogla biti realizovana“. Meru pritvora koju je tražio tužilac, sudija je odbacio i zato što „postoje drugi materijalni dokazi koji ukazuju na uzroke nesreće“. Ovo advokatu Božidaru Preleviću govori da vladavina prava postoji samo kad to odgovara vladajućoj partiji. „Kao u Orvelovoj Životinjskoj farmi, ovde ima jednakih i jednakijih“, Prelević poručuje. Po njemu je dokaz „urušenog sistema“ i to što je snimak sudara prvo stigao u tabloide, a tek onda u Tužilaštvo, i što na snimku nije bilo magle koja se pominje u izjavi vozača, a da to niko od nadležnih nije primetio, kao ni razliku u brzini kojom vozač tvrdi da se kretalo vozilo, u odnosu na silinu udarca, te „katapultiranje“ prvog u nizu. I to što nema podataka o tome da li je osumnjičenom za ubistvo testirana krv na psihoaktivne supstance, čije prisustvo nameće podatak da na mestu udesa nema tragova kočenja, Naivno je očekivati da ćemo ikada saznati istinu, jer Babić se već žrtvovao za „Životinjsku farmu“, (i) svoju partiju.