Otkriću do kraja kriminalne afere

Ovo je priča o jednom novinaru. Snu o pravdi i državi. O 29 miliona evra i dva Molotovljeva koktela. O seriji ispaljenih metaka ispred vrata zapaljene kuće u Vrčinu, kako bi napadači osigurali da novinar Milan Jovanović i njegova supruga živi ne izađu iz nje. Ali ova priča otkriva i mnogo više od konkretnog sleda događaja. Kako buja korupcija u lokalnoj vlasti, kako su partije na vlasti sigurne kuće za zloupotrebe, korupciju i zločine. I sve dok jednog dana neki sistem koji se bude zvao pravna država Srbija ne vidi ovo kao princip po kome je od 2012. funkcionisala vlast u Srbiji, ovo će ostati samo priča o desetinama miliona evra vrednom ugovoru, maloj srpskoj opštini i pokaznoj vežbi za pljačkaški mehanizam vlasti i pokušaj ubistva novinara. Dovoljno velika da u senku baci priču o ugovoru o gasifikaciji Grocke, overenom potpisima generalnog direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, potpredsednika SPS-a i Dragoljuba Simonovića, tadašnjeg predsednika opštine, člana Glavnog i Gradskog odbora SNS-a, trenutno pritvorenog osumnjičenog nalogodavca napada na Jovanovića. I o tome kako su se pred njim i njegovim dokazima zatvarala vrata korumpirane vlasti, a njegova pisma predsedniku i ministrima ostajala bez odgovora. „Vatrogasci iz Grocke nisu se odazvali na poziv. Rekli su dežurnoj ekipi, to je neka bitanga, nemojte da žurite, uopšte. Rekli su, to je obračun kriminalaca“, kaže na zgarištu svog doma Jovanović. On je nakon pokušaja ubistva hitno odvezen u Gradsku bolnicu, puna pluća čađi, gareža, dima. Kada se vratio, njegove kuće više nije bilo, izgorela je od temelja do krova, iako to njena spoljašnost u potpunosti nije otkrivala. Bračni par Jovanović smestio se kod komšinice, ali vrlo brzo morali su da napuste taj smeštaj. „Plašili smo se za naše živote, a onda i za njen. Jer nama je nestalo sve što smo sticali ceo život i to je moglo da se dogodi i našoj komšinici“, kaže Jovanović. Još 14. juna 2017. podneo je prijavu za naručeno ubistvo njega i Željka Matorčevića, urednika portala Žig info. Dostavili su i fotografiju čoveka koji je, prema njihovim saznanjima, dobio nalog da ih ubije nakon pisanja o poslovima Dragoljuba Simonovića. O tim poslovima, uz propratnu dokumentaciju, obavestio je i predsednika Aleksandra Vučića, ministre u Vladi i lokalnog tužioca. U svom iznajmljenom stanu Jovanović pokazuje kopiju ugovora za gasifikaciju opštine Grocka, sklopljenog 2012, odmah po dolasku SNS-a na vlast i imenovanju Simonovića za predsednika opštine. Dva dana nakon potpisivanja ovog ugovora, Simonović je imenovan za generalnog direktora Železnica Srbije. Istovremeno je otvorio i firmu Graditelj i sa firmom Milenijum tim sklopio ugovor kao podizvođač radova na gasifikaciji opštine Grocka. U tački 6. ovog ugovora piše da je rok priključenja gasovoda 2014. U ugovoru je navedeno da je posao sklopljen sa Srbijagasom za 29,36 miliona evra, po srednjem kursu NBS, i da se isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti. Prema nekim navodima Milenijum tim je firma povezana sa vladajućim strukturama, jer su njeni vlasnici bliski SPS-u. Prema navodima nekih drugih medija, ove dve firme, Milenijum tim i Simonovićev Graditelj, rušile su u Savamali. Simonović je bio poslanik SRS, a nakon njenog cepanja prelazi u SNS. Prema nekim navodima, završio je Ekonomski fakultet u Banjaluci. „Išao sam u Banjaluku da proverim, ali na tom fakultetu nema potvrde da je tamo ikada bio“, kaže međutim Jovanović. Poslovna karijera Simonovića započinje u Železnicama Srbije gde je radio kao kontrolor. Sa članskom kartom SRS, čiji je poslanik bio, a potom SNS, avanzovao je do mesta predsednika opštine, a onda i generalnog direktora Železnica. Žig info je pisao da je u Rusiji pokušao da obezbedi za sebe visoki procenat pri sklapanju ugovora za rekonstrukciju železničke pruge od Pančeva do Vršca. Jovanović otvara dokumenta, objavljena na sajtu Žig info, sa navodima da je 160.000 evra potrošio na putovanja, tartufe i slično. Ali glavna afera koju je objavio Jovanović, a koja je mogla da ga košta života, govori o novcu za gasifikaciju Grocke, koju su potpisali Bajatović i Simonović. Prema analizi nadzornog odbora Srbijagasa, čiju kopiju NIN poseduje, rok za realizaciju projekta istekao je 2014. Ali ni do danas Grocka nije priključena na gasovod, iako je prema navodima izveštaja Nadzornog odbora, novac izvođačima uredno isplaćen. Iz hrpe dokumenata koja rasvetljavaju poslovanje Simonovića izvlačimo jedno ime i jednu poslovnu poziciju. Čuvar groblja, Radomir Petrović. NJegova plata bila je prema dokumentima 25.000 dinara. U vreme kada je Simonović bio predsednik opštine, koincidencija ili ne, Petrović kupuje Komunalno preduzeće u Grockoj. I prema navodima Žig infa, prebacuje kompletnu mehanizaciju, kamione, bagere, alat, radionicu… na Simonovićev plac u Boleč. Drugi dokument otkriva još jedno ime. Milorad Grčić. „Generalni direktor EPS-a bio je na platnom spisku ovog komunalnog preduzeća, kao savetnik za platu od 80.000 dinara“, kaže Jovanović pokazujući dokumenta čije kopije su sada u bazi podataka redakcije NIN. „Svi mi kažu da sam dirnuo u osinje gnezdo, i da ni sam ne znam koliko visoko idu poslovi koje sam razotkrio i koliko dole u bazi. Tu je, na primer, i poslovođa u komunalnom preduzeću, ujedno čistačica u Narodnom frontu, inače prva komšinica Dragoljuba Simonovića“, navodi Jovanović. Da se vratimo ugovoru o gasifikaciji. U izveštaju o realizaciji ugovora, Milan Zdravković, iz Nadzornog odbora Srbijagasa, potpisuje dokument u kojem je navedeno da je izbegnuta procedura javne nabavke, iako je reč o ugovorenoj obavezi od 29 miliona evra. U izveštaju Nadzornog odbora piše i da je ugovor o gasifikaciji urađen bez studije opravdanosti, kao i da nije potpisan od strane nadležnih i stručnih službi, te da je jedini potpisnik ugovora generalni direktor Srbijagasa, Bajatović. To otkriće skupo je koštalo Jovanovića. „Probudili su me svekar i svekrva i rekli - izađi, Milanu gori kuća. Izađem i vidim, čovek drhti i gleda kako mu gori kuća“, priča njegova komšinica. „Da ti kažem nešto, kućo moja. Tog trenutka hteo sam da uzmem pravdu u svoje ruke. Ali nisam. Nisam životinja da se svetim na takav način. Meni je 70 godina i mogu da završim svoje“, kaže Jovanović. LJudi koji prolaze pored kuće ne žele da kažu ime, samo da ovako radi mafija. Prema navodima tužilaštva, krajem septembra ili oktobra 2018. dogovor o napadu na Jovanovića sklopljen je na rođendanskoj proslavi u Boleču, koju je organizovala Simonovićeva ćerka. Tu je pao dogovor između Simonovića i policajca da za 1.500 evra i unapređenje policajčeve supruge na poslu u opštini Grocka „reši problem“ s Jovanovićem. „Ne plašim se, ali stvarno ništa nisam videla, zna i komšija“, kaže žena u komšiluku u Vrčinu. Vidite li sad? „Vidim, užas, to je strašno“, odgovara. „Lepo je s njegove strane što hoće da dokaže neke stvari“, izgovara mladić preko ramena dok popravlja kola u susedstvu. „Ali džaba, sve to je začarani krug. To je sve jedan za drugog. Tako ja vidim tu politiku. Nema izlaza, ovaj vuče ovog, ovaj onog. Pitanje je šta će biti s nama? Biće ko i do sada. Meni niko ništa nije dao, sve sam radim. I kada dođe sledeći, ni on mi neće dati.“ Mirno spavaš ili se plašiš da ne promaše njegovu kuću pa gađaju tvoju? „Spavam mirno. Gledam samo svoja posla. Znam. Ne čini on zlo, ali krenuo je u nešto što nije trebalo. Šta je dobio? Zapaljenu kuću? Da nema ništa? Hoće mu neko sutra reći hvala? Možda ću mu ja reći svaka čast, hvala. Ali pravdu da istera, teško. Sad da zaustavite na ulici ljude, reći će da ga ne poznaju i da uopšte nemaju pojma šta se dogodilo, da ih ne zanima to stranačko prepucavanje i da je sve nameštena igra u kojoj igraju moćnici. Niko ga neće zaustaviti i reći, bravo Milane, svaka tebi čast. Da budemo iskreni, niko ne sme ni da mu priđe. I šta je dobio? Ništa“, okreće se svom poslu ovaj mladić. „Ajde kevo, daj komentar“, dobacuje mami. Ona kaže da gleda samo svoja posla, da je tuđe ne interesuje. Kada ih pitamo za imena, oni kažu imena - nema. Zna li neki komšija? Otkako se to dogodilo Milan nema komšija? Tako je to. „Nemoj ni da nas pitaš, niti nas zanima politika, svako ima svojih problema. Tako da, njegov problem“, izbegavaju razgovor. Zapaljena kuća, Molotovljevi kokteli, pucnjava? „Sve je to tačno, ali, njegov problem. Ako je sve tačno što je pisao, šta njega treba da zanima ko šta radi? Vidiš kako prođe.“ Plašite li se, možda, da ne prođete slično? „Iskreno, nije mi svejedno, sutra može da se desi i meni. Ne volim kada vidim policiju ispred kapije usred noći, nimalo mi nije prijatno. Žalosno je samo kada ovako gledaš tu kuću, gde si bio, šta si radio. Čovek je uložio i kada može da uživa on je podstanar. Ko ga je terao da to piše“, okreće se jedna od komšinica Jovanovića i odlazi. „Vlast legalizuje napade na novinare, u najgorem slučaju to se završi ubistvom“, rekao je predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bličer Bjeregard, upozoravajući da vlast u Srbiji legalizuje napade na novinare. On je za Danas rekao da su „vođe država, političari, svi predstavnici vlasti, u obavezi da štite novinare, a umesto toga, neretko vidimo da ih napadaju i kritikuju pozivajući se na slobodu govora.“ Dragoljub Simonović je uhapšen nakon povratka predsednika Aleksandra Vučića iz Davosa gde je učestvovao na skupu o slobodi medija. Pretpostavlja se da je to reakcija na pritisak koji je tamo usledio. Zbog sumnje na podstrekavanje paljenja kuće, odnosno za izazivanje opšte opasnosti, ali ne i, kako mnogi misle, za pokušaj ubistva Milana Jovanovića. Hapšenje je obelodanio sam predsednik na vanrednoj konferenciji za medije. Prema potvrdi MUP Grocka, na kuću novinara portala Žig info, u noći između 11. i 12. decembra bačeni su Molotovljevi kokteli, izbio je požar. U požaru je pričinjena materijalna šteta, ali niko nije povređen. Pre više od mesec dana, uhapšeno je troje osumnjičenih za podmetanje požara. Bojana Cvetković Šijacki, osumnjičena za pomaganje, priznala je krivicu i zaključila sporazum o priznanju krivičnog dela s Drugim osnovnim tužilaštvom. Na osnovu sporazuma, osuđena je na šest meseci kućnog zatvora, uz novčanu kaznu od samo 50.000 dinara. Napadu na novinara Jovanovića prethodio je čitav niz psiholoških pritisaka, 32 puta mu je dolazila građevinska inspekcija sa nalogom za rušenje kuće iako je legalizovana, isključivana mu je voda, a dva puta je pokušano ubistvo. Napadači nisu identifikovani.