Državno siroče i njegov automobil

Ovo je poruka nama koji se borimo protiv kriminala i lopovluka. Ovim putem izražavam izuzetnu zabrinutost za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice. Borbu svakako neću prekinuti. Očekujem da se vinovnici što pre otkriju. Verovatno sam sa ovih nekoliko rečenica već iznervirao bar pola ministara u Vladi, predsednika Srbije i Aleksandra Martinovića, kome dugujem zahvalnost što besplatno reklamira naslovne strane NIN-a na javnom servisu, iako sam, u stvari, samo citirao tekst koji je na Tviteru objavio poslanik SNS-a Srbislav Filipović, nakon što mu je, kako tvrdi, neko oštetio automobil. „Uništavanje mojih kola je rezultat poziva na nasilje i pretnji od strane Đilasa, Jeremića, Obradovića, Veselinovića, Trifunovića i ostalih. Šta god da se desi nastaviću da čvrsto i odlučno podržavam predsednika Vučića i politiku koja želi pristojnu, normalnu i uređenu državu“, poručio je Filipović. Taj slučaj pažnju zaslužuje iz više razloga. Najmanje zbog pričinjene štete. Malo više zbog toga što je Filipović brže od istražnih organa otkrio krivce. A ko bi drugi, nego Đilas, Jeremić, Obradović, Veselinović, Trifunović? Eh, šta ti je politika. Do juče se ova grupa nije mogla zamisliti bez Jankovića. Nepravda, pa to ti je. Još više slučaj pažnju zaslužuje zbog toga što Filipović, čije je navode ponovio i zamenik šefa poslaničke grupe SNS Vladimir Orlić, po svemu sudeći nije govorio istinu. Mada bi za njega zapravo i bilo najbolje da je lagao. I da to odmah prizna. Jer, ako nije lagao kada je objavio da je „uništavanje MOJIH kola rezultat poziva na nasilje...“, Filipović je napravio veliki prekršaj, mnogo ozbiljniji od male, politički korisne laži. Biće da je u žaru političke borbe zaboravio da je 14. decembra 2018. Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio da on zapravo - nema automobil. Nema, doduše, ni stan, ni štednju, ni bilo kakvu pokretnu i nepokretnu imovinu u zemlji i inostranstvu. Ni pravo na korišćenje stana za službene potrebe. Ma, nema ništa. Takoreći, siroče. Pa, kako su onda Đilas, Jeremić, Obradović... (Mišković je verovatno tih dana bio zauzet, jer je spremao završnu reč u procesu koji se vodi protiv njega uz optužbu da je pomogao sinu da utaji porez, za šta tužilac traži veću kaznu nego za sina, kojem se na teret stavlja utaja poreza) mogli da mu oštete kola? Čudno je da njegove optužbe niko još nije proverio. Možda zato što je i nadležnima neprijatno, jer im je jasno da bi u tom slučaju najbolja odbrana Filipovića bila da prizna da je – lagao! A to baš i ne bi bilo lepo za nekoga u čijoj biografiji stoji i da je član Saveta za borbu protiv korupcije SNS, zar ne? Ako bi, pak, nastavio da tvrdi da je automobil stvarno njegov, rizikovao bi zatvor, jer u članu 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije jasno piše da će se funkcioner koji ne prijavi ili daje lažne podatke o imovini - kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina! Pri tome sada ne može da se „vadi“ ni da je kola kupio nedavno, jer je svakako bio obavezan da sve bitnije promene u imovinskoj karti prijavi do 31. januara, a on to nije učinio. Ako je Filipović svesno obmanuo javnost, što je za njega bolja opcija, postavlja se pitanje čiji je automobil noću bio parkiran ispred zgrade u kojoj stanuje sa porodicom? Da nije, možda, službeni? Ako jeste, čiji je? Ko je Filipoviću dao kola na korišćenje, iako formalno nije zaposlen ni u jednoj državnoj ili privatnoj firmi? Ili, ako još negde radi, zašto to, kao član Saveta za borbu protiv korupcije SNS, nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije? Ovo su samo neka od pitanja koja će, po svemu sudeći, ostati bez odgovora. Mada ih verovatno svi znamo. U suprotnom bi se bar neko začudio otkud bivši direktor Koridora Srbije Zoran Babić u kolima bugarske firme Trejs, jednog od izvođača radova na Koridoru 10. A ni to verovatno nikad ne bismo saznali da njegov vozač velikom brzinom nije naleteo na dva automobila, koja su čekala da plate putarinu na naplatnoj rampi kod Doljevca i tom prilikom usmrtio Staniku Gligorijević. Eh, kako posle samo ova dva primera ironično zvuči poziv SNS-a državnim organima da one koji krše zakon „privedu pravdi što hitnije“. Osim ako nisu mislili i na stranačke kolege, Filipovića i Babića.