Prezrena podtačka

Pre desetak dana, 27. januara, završio sam tekst koji ste na ovom mestu čitali u prošlom broju, a u čijem se poslednjem pasusu, povodom pisanja padeža od imenice radio, upućuje na tačku 18 Pravopisa. Samo dva dana kasnije, na sportskoj strani Politike objavljen je članak o sportskom direktoru „Partizana“, pod naslovom „Gde je Ivica Iliev?“ U članku se između ostalog pominje jedan španski klub koji bi želeo da od zagrebačkog Dinama otkupi „supertalentovanog Antonia Marina“. To me je uverilo da je tačka 18 još aktuelnija nego što sam mislio. U njenoj podtački a kaže se: „Suglasnik j se po pravilu piše između samoglasnika i-a, i-e i i-u“, uz obilje primera kao avijacija, linija, Srbija, genitivi radija, taksija, žirija itd.; sa „e“ klijent, rivijera, dijeta, Molijer, Lijež, oblici promene kao Silvije – Silvijev, žiri –žirijem, piti – pijem itd.; sa „u“ pijuk, trijumf, radijum, Sijuksi, dativi radiju, Verdiju, glagolski oblici kao (oni) piju itd. Izuzeci su složene reči kao antiamerički, biatlon, arhiepiskop, priupitati, niukoliko i sl., a tome je dodato i strano žensko ime Mia, da bi se razlikovalo od našeg Mija. Nije naznačeno, nažalost, da li taj izuzetak važi samo za nominativ ili za sve padeže, to jest da li ćemo govoriti o glumici Mii ili Miji Ferou. „Iliev“ nije jedino prezime na -ev koje srpski listovi pišu po makedonskom, umesto po srpskom pravopisu. Daleko češće je (Vlado) „Georgiev“, ime i prezime popularnog pevača, koje se u štampi viđa gotovo svakodnevno, ali ni jedan jedini put u pravilnom obliku – Georgijev. Tu su zatim i „Tiago“, „Adriano“, Isak „Asiel“ (glavni rabin Srbije), „Siejes“ (francuski revolucionar), kompozitor „Salieri“, fudbaler „Vieira“, „Amien“ (grad u Francuskoj), „Sienfuegos“ (grad na Kubi), „Liu“ Šao-Či i „Liu“ He (kineski državnici), „Riunosuke“ Akutagava (japanski književnik), „Siudad“ (u nazivima nekoliko južnoameričkih gradova) i ko zna još koliko njih, svi do jednog lišeni propisanog „j“. Podtačka b, koja kaže da se u spoj i-o ne ubacuje j, mnogo se više poštuje. Verovatno zahvaljujući glagolskom radnom pridevu, za koji smo još u osnovnoj školi naučili da samo teški nepismenjaci pišu „bijo sam“, „radijo je“ i slično. Ili možda zbog urođene lenjosti, koja čini da nam je mnogo lakše da izostavimo nego da ubacimo jedno slovo?