Slobodno pitajte, Republički zavod za statistiku neće odgovoriti

Kada republičkoj statistici postavite pitanje – kako ste ovo izračunali, pa stigne odgovor – drago mi je što mislite da smo precenili obračun, ima li smisla ta prepiska? Ima, naravno. Treba da ostane trag o tome kako republička statistika tretira javnost. Evo tri pitanja na koja nije stigao odgovor. Prvo pitanje na koje nismo dobili odgovor glasi - zašto se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku (RZS) serija bruto domaćeg proizvoda (BDP) svela na period od 2005. do 2018. godine? Ako je Srbija postojala pre 2005. godine – gde nestadoše raniji podaci? I, da... kada imate nameru da ih objavite? Umesto odgovora, saznali smo da je RZS o reviziji obavestio i državne organe i Međunarodni monetarni fond (MMF). E sad, pošto javnost ne prima pisma koja RZS šalje državi i MMF-u, jasno je da ovakvom praksom RZS krši Statistički kodeks ponašanja (Eurostat, 2017). A krši ga tako što narušava princip jednakosti korisnika u diseminaciji (to jest, distribuciji) statističkih proizvoda. Što, naravno, nije ni prvo, ni najvažnije kršenje ovog kodeksa. Jednakost korisnika je, da podsetim, drugi princip u radu ozbiljnih statistika, i smešten je odmah iza principa o nezavisnosti statistike, a ispred principa objektivnosti i pouzdanosti objavljenih podataka. Javnost čeka i pita – kada ćete objaviti celu vremensku seriju podataka o BDP-u? Drugo neodgovoreno pitanje glasi - zašto RZS tvrdi da su kvartalni računi pouzdaniji od godišnjih? Može biti, mada to RZS ne kaže, da nešto nije bilo u redu sa godišnjim podacima, pa je to trebalo popraviti... Međutim, ako je takvih korekcija i bilo, to se sigurno ne bi moglo podvesti pod stavku „prilagođavanje godišnjih računa kvartalnim“ - jer to je zabranjen smer kretanja u nacionalnim računima. Čime se krši sledeći princip Kodeksa ponašanja – onaj o objektivnosti i pouzdanosti objavljenih podataka. Treće pitanje koje je ostalo bez odgovora glasi - zašto RZS prilikom balansiranja BDP-a daje prednost gruboj proceni sive ekonomije, umesto da primat imaju mnogo pouzdaniji agregati, kao što su lična potrošnja i zalihe? Ako je Zavod i pre revizije iz 2018. godine ovako balansirao BDP - onda ni taj posao nije valjao. Kao što ne valjaju ni rezultati. Odstupanje od dva procentna poena u balansiranju BDP-a je preveliko za svaku statistiku koja drži do sebe. I nije tu od prevelikog značaja to što RZS u balansiranju daje prednost proizvodnoj strani - to zaista nije redak slučaj u međunarodnoj praksi. Ono što je ovde presedan jeste to da ozbiljna statistika u obračunu BDP-a daje prednost nečemu što je po svojoj prirodi - „neobuhvatljivo“! U odgovoru koji to nije, saznali smo da je neobuhvaćena ekonomija - neobuhvatljiva, po prirodi stvari. Odlično. Znači, ima je, uvek i u svakoj zemlji. Jedini izuzetak na ovom svetu je Jugoslavija, 1990. godine – gde neobuvaćene ekonomije nije bilo! O tome je direktor RZS već pisao - ali, naravno, nije odgovorio ni na jedno postavljeno pitanje. A zahtev javnosti (koju u ovoj stvari ja zastupam) bio je da RZS stavi na uvid tabelu sa „grubim procenama“ sive ekonomije u devedesetim godinama prošlog veka. Odgovora nije bilo, naravno. Ima li statistika pravo da se tako poigrava sa javnošću? Do dan danas, javnost nije dobila odgovor na tri postavljena pitanja, pa da ih ponovim. Zašto niste objavili podatke o BDP-u za period pre 2005. godine? Zašto tvrdite da su kvartalni računi pouzdaniji od godišnjih? Zašto prilikom balansiranja BDP-a dajete prednost gruboj proceni sive ekonomije, umesto pouzdanijim podacima, kojima, svakako, raspolažete? Ne očekujem odgovor. Ne zato što u RZS nema ljudi koji bi ga znali, ili što ne bi umeli da odgovore na javnosti razumljiv način.