Sankcije na istinu

Tek što je Kim DŽong Un, predsednik Severne Koreje, najavio u svom novogodišnjem govoru planove o obustavljanju proizvodnje nuklearnog oružja, stigao je izveštaj eksperata Ujedinjenih nacija. U njemu se navodi da Pjongjang ne poštuje dogovore, da krši embargo, što onaj na oružje što onaj koji se odnosi na finansije, baš kao i onaj na naftu i ugalj. Prema izveštaju tu su i sajber napadi ne bi li se izbegle sankcije, a nafta i ugalj se prebacuju „sa broda na brod“, pa se trgovina obavlja nesmetano. Ništa nije bilo ni od dogovora o obustavi nuklearnih programa, oni ne samo da nisu zaustavljeni, oni se naprotiv sve više šire, kao i strah da bi svaki dogovor sa Kim DŽong Unom mogao svakog časa da bude pogažen. Izveštaj je dostavljen članicama Saveta bezbednosti dok se američki predsednik Donald Tramp priprema za drugi sastanak sa severnokorejskim liderom. Na njihovom prvom sastanku u junu prošle godine u Singapuru, razmenjena su obećanja, američki predsednik dao je tada „bezbednosne garancije“ , a severnokorejski ono što je sada ponovio u svom govoru, da će učiniti sve što je do njega. Od toga očito ništa nije bilo, ali uprkos tome zakazan je novi susret. „Ostalo je mnogo toga da se uradi“ rekao je Tramp. „Ali moji odnosi sa Kim DŽong Unom su dobri“. Koliko su dobri videće se poslednjih dana februara za kada je zakazan susret. I to u Hanoju. Simbolika je, kako se moglo čuti, u tome što je Vijetnam posle rata i višedecenijskih napetosti ipak uspeo da obnovi odnose sa Vašingtonom. To bi moglo da posluži kao model i za novu fazu u odnosima sa Pjongjangom. Mesto je neutralno, vijetnamska diplomatija dobra sa obe strane, a iskustvo dragoceno. Mogao bi to biti put i za Severnu Koreju. Tako se bar procenjuje u ovom času. Proletos, Kim DŽong Un je, u znak dobre volje, pustio trojicu američkih zatvorenika i obećao da će smanjiti nuklearna postrojenja, što je bilo sasvim dovoljno za susret koji je obojici predsednika obezbedio ono što im je potrebno. Trampu ime prvog američkog predsednika koji se susreo sa Kim DŽong Unom, a Kim DŽong Unu mogućnost da postane predsednik koji je zemlju izveo iz izolacije. Uprkos upozorenjima da se ništa nije promenilo, Hanoj se spominje samo kao nova prilika. Očekivanja su spuštena, tačnije ne spominju se, posebno ne na način na koji je to Tramp umeo da čini prethodnih godina. Nema više otvorenih pretnji, štaviše nema pretnji uopšte. Severna Koreja više nije nuklearna pretnja. Trampovi tvitovi sada govore o mogućnostima ekonomskog buma. Razgovor će se ipak voditi o potpunoj denuklearizaciji, kako je najavljeno u Beloj kući, a u skladu sa onim što je dogovoreno na Singapurskom samitu. Kim DŽong Un, istina, slaže se da je denuklearizacija pravo rešenje, ali, kako se već pokazalo, nije spreman da tako lako odustane od programa koji ga štiti spolja i održava na vlasti unutar zemlje. Stvarno razoružavanje podrazumeva i povlačenje američkih trupa iz Južne Koreje, obustavu bilo kakvih vojnih vežbi i mogućnost normalizacije odnosa sa Seulom. Ovo poslednje već je sve veći motiv za obe strane, Seul se takođe zalaže za popuštanje sankcija, učestvuje u pregovorima i radi na uspostavljanju veza. Uz podršku koju ima od Pekinga, severnokorejski lider nije spreman da se povlači. I dok se nižu optužbe da je Pjongjang prekršio sve dogovore, organizacija novog susreta je u punom jeku. Šta će on doneti ne da se sasvim predvideti, ali i ako ne donese neki značajan pomak, biće to svakako poen. Makar za Kim DŽong Una.