Preko zida izolacije

I ove godine je Robert Redford, osnivač čuvenog Sandens filmskog festivala u Juti, još jednom ponovio da napušta festival! Da podsetimo da je posle niza uspešnih filmova, uz pomoć nekolicine svojih kolega i filmskih kritičara početkom osamdesetih osnovao Sandens na svom ranču u podnožju planine Vosač, sa namerom da pomogne nepoznatim američkim scenaristima i režiserima da analiziraju, kreiraju, montiraju i finansijski obezbede svoje buduće filmove. „Moja želja je da pokažem da postoji i humana strana filmskog stvaralaštva i da film nije samo proizvod koji treba što pre unovčiti i zaboraviti, već postoji i inventivnost koja oplemenjuje i trajno ostaje. Iako smo postali jedan od najvećih filmskih festivala na svetu, naš cilj se nije promenio – dati šansu nezavisnim filmskim stvaraocima da pokažu svoju kreativnost i, što je najvažnije, omogućiti im da filmove distribuiraju”, rekao nam je Robert Redford. U ovom kontekstu treba posmatrati i sjajnu šansu pruženu našim rediteljima koji su na sandenskom festivalu imali vrlo uspešne američke premijere – Raško Miljković sa dečjim filmom Zlogonje i kreativni autorski par Ana Nedeljković i Nikola Majdak mlađi sa animiranim Neputovanja. „Ogroman je festival, ali je zbog mesta na kome se održava ipak u neku ruku intiman“, rekao nam je Raško Miljković. „Možda je to malo kontradiktorno, ali deluje da iz tog sukoba nastaje posebnost Sandensa. Publika hrli da gleda filmove, što me je još više obradovalo, i na kraju svake projekcije veliki broj ljudi ostaje na razgovorima sa autorima, pa se stiče utisak da ste sve vreme okruženi pravim ljubiteljima sedme umetnosti“, kaže on. Dodaje: „Najbolju sesiju pitanja i odgovora imali smo na specijalnoj projekciji za učenike osnovnih škola i skoro sat vremena razgovarali sa njima. Najgromoglasniji smeh bio je na pitanje zašto se glavni junaci nisu nikada poljubili. Iznenadilo me je koliko su lako i sa kojim entuzijazmom deca prihvatila film koji nije na engleskom, s obzirom da je to ovde velika retkost i da postoji određena mera otpora prema titlovanim filmovima. Niko od dece nije znao gde se Srbija nalazi, ali su svi bili zainteresovani za naš jezik, naravno, većina je mislila da je u pitanju ruski. Mi smo im objasnili gde se Srbija nalazi, nadam se da su upamtili.” Animirani film Neputovanja Ane Nedeljković i Nikole Majdaka mlađeg posle premijere na prošlogodišnjem Berlinskom festivalu i skoro šezdesetak festivala i mnogobrojnih nagrada, imao je i američku premijeru upravo ovde. Publika je toplo pozdravila kreativnu poruku filma o izolaciji i odnosu ličnih i političkih granica. „Izolacija je na svim kontinentima prisutna na neki način, od Evrope koja postavlja bodljikave žice za prelazak ljudi koji beže od rata i traže bolju budućnost, do postavljanja nekih barijera i zidova između SAD i latinoameričkih zemalja. Ceo svet je u nekoj blagoj fazi apokalipse, svi imaju slične probleme, tako da se film razume na raznim stranama sveta. Prišla nam je jedna žena na projekciji u Salt Lejk Sitiju, da nam se zahvali za film i da nam kaže kako ona nije putovala iz svog mesta dvadeset godina. LJudi očigledno razumeju te neke male vrste izolacija”, rekao nam je Nikola Majdak o reakciji publike na film. Sandens festival pružio je dobru priliku našim rediteljima da zastupaju svoju zemlju u najboljem mogućem svetlu. Oni su to sjajno obavili, te postoji velika verovatnoća za severnoameričku i svetsku distribuciju ovih filmova.