Latinski u kokošinjcu

Dva lista iz „Kurira“ poslao mi je čitalac Ratko Stanić. Na njima se vide fotografije iz Rima – zidovi išarani grafitima „KOLAROV, ABBASSA LA CRESTA“ i „KOLAROV, CROATO DI MERDA“. Reč je o našem fudbaleru Aleksandru Kolarovu, koji od prošlog leta igra za Romu. Navijači su ga izvređali jer ga okrivljuju za težak poraz od Fjorentine (1:7). Naslov članka, sasvim u „Kurirovom“ stilu, zapravo je kombinovani prevod oba natpisa: „POKRIJ SE UŠIMA, USR*NI HRVATU“. Zanimljivo je da italijansko cresta znači – kresta: obe reči dolaze iz latinskog crista („iz balkanskog latiniteta“, kako kaže Skokov etimološki rečnik). Izraz abbassare la cresta, doslovno „spustiti krestu“, u italijansko-srpskim rečnicima prevodi se kao „pokunjiti se, podviti rep“. Ova dva naša izraza, međutim, nisu uobičajeni u imperativu, pa je tu pogodniji „Kurirov“ prevod „pokrij se ušima“. Nažalost, sve je to iznevereno u tekstu ispod naslova, gde čitamo: „Huligani su, verujući da će pogoditi nacionalni ponos Srbina, napisali na zidovima ’Kolarov, usrani Hrvat’ i poruku ’Kolarov, abbassa la cresta’, što se može prevesti i kao ’skini grb’, ali i kao ’pokrij se ušima’...“ Neće biti. Niti abbassare znači „skinuti“ niti je italijansko cresta „grb“ (pobrkali su ga sa engleskim crest). Ako vam je čudno što naš obični seoski petao nosi na glavi krestu latinskog porekla, evo još jednog sličnog primera. Naša reč veo dolazi, preko italijanskog, od latinskog velum. Iz te imenice je izveden glagol revelare „otkriti“, a iz njega imenica revelatio, koja se javlja u latinskom naslovu poslednje knjige u Bibliji, na grčkom nazvane Apocalypsis. Budući da se u ovoj knjizi opisuje kraj sveta, reč apokalipsa dobila je značenje „opšta propast, katastrofa“. A kako u srpskom glasi naslov biblijske knjige? O tome se pita naš čitalac D. A., koji kaže da ju je oduvek pamtio kao „Otkrovenje Jovanovo“, ali da poslednjih godina u tekstovima, pored „otkrovenje“, sve češće sreće i „otkrivenje“. Zaista, u Vukovom prevodu Novog zaveta naslov glasi „Otkrivenje svetoga Jovana bogoslova“. Oblik sa „i“ bliži je našem glagolu otkriti (otkrivati), a onaj sa „o“ dolazi od ruskog otkrovenie. Budući da je naš jezik ionako pun korisnih i prihvaćenih rusizama, kao i da je otkrovenje i danas običniji oblik, nemamo razloga da ma koju od ove dve varijante proglašavamo nepravilnom.